Отворите главни мени

Дом здравља Ниш је највећи здравствени центар примарне здравствене заштите у Србији, по организационој и кадровској структури, мрежи објеката и опремљености.[1] Дом здравља Ниш је основан 31. децембра 1962. Организован је у десет организационих јединица које функционишу у централном објекту површине 15.000 m² и близу шездесет пунктова у граду Нишу и околним селима, са одговарајућом кадровском попуном и великим бројем специјалиста, примаријуса, магистара и доктора наука. Дом здравља Ниш је и научно - наставна база Медицинског факултета у Нишу.[2]

Dom zdravlja Niš.jpg
Назив
Дом здравља Ниш
Основан
31. децембра 1962.
Земља
Србија Србија
Директор
проф. др Милорад Јеркан
Седиште
Ниш
Адреса
Војводе Танкосића 15

ИсторијатУреди

Непосредно пошто је након Другог светског рата, Ниш ослобођен, 14. октобра 1944, предузете су мере за брзо оснивање здравствених установа које би се бавиле здравственом заштитом грађана Ниша и околине.

Прво је основана Среска амбуланта, а убрзо потом и Дом здравља Среза нишког. Почетком 1945. у Нишу почињу да раде два дома здравља; Дом здравља „Црвени крст“ и „Дом здравља Бубањ“.[2]

Дом здравља „Црвени крст“ наставља рад некадашњег Дома здравља Среза нишког, са затеченим медицинским кадром, а дужност првог управника преузео је др Војислав – Вова Петровић. Дом здравља „Бубањ“ размешта се у зграду бившег „Уреда“ и преузима улогу и обавезе комплетне специјалистичке службе некадашње Градске поликлинике. Први управник овог новоформираног дома био је др Владимир Димитријевић.[2]

Крајем маја 1959. ова два дома се реорганизују и уводе нову организацију рада. Уместо њих формиран је већи број здравствених станица у граду.

„Тада се веровало да ће приближавање болесницима дати боље резултате лечења, што се није у пракси показало као добро решење, па је 31. децембра 1962. у Нишу формиран јединствени Дом здравља,”

 
Зграда бившег „Уреда“ у којој је од 1954. до 1985. радила специјалистичка служба Градске поликлинике

У састав јединственог Дома здравља улазе бројне здравствене установе;

  • Здравствене станице; „Расадник“, „Филип Кљајић“, „Ћеле-кула“, „Бубањ“, „Борис Кидрич“, „12. фебруар“, „Јелашница“,
  • Амбуланте у „Горњем Матејевцу“ и „Горњој Топоници“,
  • Завод за хитну помоћ,
  • Стоматолошка поликлиника,
  • Онколошки диспанзер.

Нешто касније у састав Дома здравља улазе и

  • Диспанзер за мајку и дете
  • Диспанзер за жене.
  • Здравствена станица „Ратко Павловић“
  • Дом здравља у Гаџином Хану.

Нова организација довела је и до повећање броја запослених радника у Дому здравља, па је њихов број седамдесетих година 19. века нарастао на 450 запослених .[2]

У складу са многобројним променама у законодавству тадашње Југославије (пре свега Закона о удруженом раду СФРЈ), 27. новембра 1978. Дом здравља се поново реорганизује, али овога пута у Сложену организацију удруженог рада основне здравствене заштите, коју су чиниле три радне организације;

  • Дом здравља у Нишу;
  • Завод за медицину рада;
  • Хитна медицинска помоћ.

У периоду од 14. маја 1979. до 31. априла 1984. директори ове сложене организације били су др Божидар Миленовић и др Ратомир Ђурашковић.

У току 1977. у Нишу је констатована неопходност изградње посебног здања Дома здравља, са свим неопходним садржајима. 24. јуна 1978. постављен је камен темељац и након бројних потешкоћа 4. новембара 1985. зграда Дома здравља је коначно завршена. Годину дана пре усељења у нови објекат, 31. децембра 1984. Дом здравља се поново мења. Уместо некадашње три организације сада је Дом здравља сачињен од осам радних јединица, и то;

  • Општа медицина;
  • Зубно-здравствена заштита;
  • Дечја диспанзерска служба;
  • Диспанзер за жене;
  • Спесијалистичка служба
  • Диспанзер за медицину спорта и здравствену заштиту студената;
  • Хигијенско – епидемиолошка и поливалентна патронажа;
  • РЈ за правно-економске послове и развојно – техничка служба.

Пре усељења у нови објекат дужност директор преузима др Властимир Митић, и на челу ове здравствене институције остаје до фебруара 2000. Затим настају бројне смене у руководству дома здравља и дужност директора обављају; др Братислав Стојковић, др Димчо Христов, др Тугомир Поповић, др Драгослав Бошковић и др Мирјана Миловановић.

Дом здравља данасУреди

Данас је Дом здравља Ниш највећа здравствена установа овог типа у Србији која збрињава око 300.000 становника нишке општине, али и велики део становника југоисточне Србије. Дом здравља је модерна установа коју сачињавају следеће организационе јединице;

1. Стручни колегијум (саветодавно тело, директора (чији је задатак разматрање одређених стручних и организационих питања из делокруга рада Дома здравља);

2. Управни одбор и три синдиката,

3. Десет организационих јединица;

  • Општа медицина,
  • Здравствена заштита деце и омладине,
  • Здравствена заштита жена,
  • Стоматолошка заштита,
  • Специјалистичко косултативна и дијагностичка служба,
  • Лабораторијска и рендген дијагностика,
  • Кућно лечење и медицинска нега,
  • Превентивна здравствена заштита,
  • Медицина спорта и
  • Правно-економска и развојно-техничка јединица.

ИзвориУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди