Допинг је начин на који спортисти злоупотребом хемијских средстава, али и другим врстама медицинских интервенција (нпр. замена крви), покушавају да надмаше у резултатима остале спортисте или сопствене најбоље резултате на штету сопственог здравља.

Антидопинг котроле су редовна појава на великим спортским такмичењима.

Допинг није карактеристичан само за спорт, мада је ту највише коришћен, а није ни настао у спорту. Допинг су наводно користиле прво неке војске у ратовима да би на вештачки начин подигле храброст и издржљивост својих војника.

Данас је допинг редовна појава у екстремном спорту, нарочито бициклизму. Допиншки скандали су чести на тркама Тур де Франс и Ђиро ди Италија. Последње жртве допинга су најбољи бициклисти попут Јана Улриха, Бјарне Ријса, Стефана Гарцелија, Ивана Баса, Флојд Ландиса и Ленс Армстронга коме су октобра 2012. одузете свих седам титула Тур де Франса јер су освојене под утицајем допинга.[1]

Вероватно највећи утицај до сада су били чести успеси спортиста из ДДР (Немачке Демократичне Републике). Спорт је био значајно под утицајем политике и самог Штази-ја. Спортисти ДДР-а су били често допинговани, чак и на скривни начин. Пример је Хајди Кругер, вишеструка првакиња у бацању кугле, коју су допинговали са таблетама орал-туринабол.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди