Доња Градина

насељено мјесто у Козарској Дубици, Република Српска, БиХ

Доња Градина (Градина Доња) је насељено мјесто у општини Козарска Дубица,[1] Република Српска, БиХ.

Доња Градина
Чамац на ушћу реке Уне у Саву
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаКозарска Дубица
Становништво
 — 2013.Пад 164
Географске карактеристике
Координате45° 15′ 52″ С; 16° 55′ 26″ И / 45.264346° С; 16.923802° И / 45.264346; 16.923802
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Доња Градина на карти Босне и Херцеговине
Доња Градина
Доња Градина
Доња Градина на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број052

Географија

уреди

Смјештено је јужно од ушћа ријеке Уне у ријеку Саву, а од града је удаљено 14 км. Преко Уне и Саве се граничи са Републиком Хрватском, док се јужно граничи са селима Ћуклинцем и Главинцем.

Историја

уреди

На простору насеља се налазио логор Доња Градина који је познат и као „Логор VIII“ јасеновачког система усташких концентрационих логора за масовно истребљење Срба, Јевреја и Рома у НДХ од стране усташких власти под командом Анте Павелића.

Други свјетски рат

уреди

Уочи Савиндана, 26, јануара 1942. године око 4 сата по подне, усташе су возом спровеле у Јасеновац 495 жена и деце. По њиховој ношњи се могло закључити да су однекуд из Босне. Још исте ноћи су протерани кроз место Јасеновац и пребачени преко залеђене Саве на босанску страну, одведени у село Градину, затворени у једну велику зграду која је одмах запаљена и сви су унутра изгорели. „Ми смо чули силно јаукање жена и деце када су горели. После тога из овог села допирао је смрад од горућих лешева још дуго времена“.

Трећи дан после овога, у осам сати увече однекуд је дотерано 300 жена и деце. Сви су били грађански обучени. И њих су усташе још исте вечери одвеле у Градину, тамо их затвориле у једну кућу и све их спалили. „И тада се у Јасеновцу чуо јаук из Градине, од несретних жена и деце“.[2]

Фебруара 1942. године усташе су у шест теретних вагона дотерали у Јасеновац 300 сељака из Босне, одмах их превезли преко Саве у село Градину. Тамо су их све маљевима побили а лешеве бацили у једну сељачку шталу па је запалили.[3]

Рат у БиХ

уреди

19. септембра 1995, током „операције Уна“, Хрватска војска је, у намјери да заузме простор насељен Србима дуж своје границе, напала Доњу Градину. Међутим, овај напад је одбранила Војска Републике Српске.

Становништво

уреди
Састав становништва – насеље Доња Градина
2013.[4]1991.[5]1981.[6]1971.[7]1961.[8]
Укупно164 (100,0%)289 (100,0%)304 (100,0%)329 (100,0%)336 (100,0%)
Срби161 (98,17%)273 (94,46%)262 (86,18%)309 (93,92%)334 (99,40%)
Хрвати3 (1,829%)6 (2,076%)2 (0,658%)1 (0,298%)
Остали6 (2,076%)1 (0,329%)1 (0,304%)1 (0,298%)
Југословени4 (1,384%)39 (12,83%)18 (5,471%)
Бошњаци1 (0,304%)1
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Статут Општине Козарска Дубица” (PDF). Општина Козарска Дубица. Приступљено 20. 9. 2011. 
  2. ^ Милан Микић из Јасеновца, Београд 2.6.1942. год.
  3. ^ Страњаковић 1991.
  4. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 19)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 16. 4. 2016. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 16. 4. 2016. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 16. 4. 2016. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 16. 4. 2016. 

Спољашње везе

уреди