Доња Градина
Доња Градина (Градина Доња) је насељено мјесто у општини Козарска Дубица,[1] Република Српска, БиХ.
Доња Градина | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Козарска Дубица |
Становништво | |
— 2013. | 164 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 15′ 52″ С; 16° 55′ 26″ И / 45.264346° С; 16.923802° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 052 |
Географија
уредиСмјештено је јужно од ушћа ријеке Уне у ријеку Саву, а од града је удаљено 14 км. Преко Уне и Саве се граничи са Републиком Хрватском, док се јужно граничи са селима Ћуклинцем и Главинцем.
Историја
уредиНа простору насеља се налазио логор Доња Градина који је познат и као „Логор VIII“ јасеновачког система усташких концентрационих логора за масовно истребљење Срба, Јевреја и Рома у НДХ од стране усташких власти под командом Анте Павелића.
Други свјетски рат
уредиОвај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Уочи Савиндана, 26, јануара 1942. године око 4 сата по подне, усташе су возом спровеле у Јасеновац 495 жена и деце. По њиховој ношњи се могло закључити да су однекуд из Босне. Још исте ноћи су протерани кроз место Јасеновац и пребачени преко залеђене Саве на босанску страну, одведени у село Градину, затворени у једну велику зграду која је одмах запаљена и сви су унутра изгорели. „Ми смо чули силно јаукање жена и деце када су горели. После тога из овог села допирао је смрад од горућих лешева још дуго времена“.
Трећи дан после овога, у осам сати увече однекуд је дотерано 300 жена и деце. Сви су били грађански обучени. И њих су усташе још исте вечери одвеле у Градину, тамо их затвориле у једну кућу и све их спалили. „И тада се у Јасеновцу чуо јаук из Градине, од несретних жена и деце“.[2]
Фебруара 1942. године усташе су у шест теретних вагона дотерали у Јасеновац 300 сељака из Босне, одмах их превезли преко Саве у село Градину. Тамо су их све маљевима побили а лешеве бацили у једну сељачку шталу па је запалили.[3]
Рат у БиХ
уреди19. септембра 1995, током „операције Уна“, Хрватска војска је, у намјери да заузме простор насељен Србима дуж своје границе, напала Доњу Градину. Међутим, овај напад је одбранила Војска Републике Српске.
Становништво
уредиСастав становништва – насеље Доња Градина | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013.[4] | 1991.[5] | 1981.[6] | 1971.[7] | 1961.[8] | |||
Укупно | 164 (100,0%) | 289 (100,0%) | 304 (100,0%) | 329 (100,0%) | 336 (100,0%) | ||
Срби | 161 (98,17%) | 273 (94,46%) | 262 (86,18%) | 309 (93,92%) | 334 (99,40%) | ||
Хрвати | 3 (1,829%) | 6 (2,076%) | 2 (0,658%) | – | 1 (0,298%) | ||
Остали | – | 6 (2,076%) | 1 (0,329%) | 1 (0,304%) | 1 (0,298%) | ||
Југословени | – | 4 (1,384%) | 39 (12,83%) | 18 (5,471%) | – | ||
Бошњаци | – | – | – | 1 (0,304%)1 | – |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Статут Општине Козарска Дубица” (PDF). Општина Козарска Дубица. Приступљено 20. 9. 2011.
- ^ Милан Микић из Јасеновца, Београд 2.6.1942. год.
- ^ Страњаковић 1991.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 19)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 16. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 16. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 16. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 16. 4. 2016.