Доња Градина
Доња Градина (Градина Доња) је насељено мјесто у општини Козарска Дубица,[1] Република Српска, БиХ.
Доња Градина | |
|---|---|
.jpg) Чамац на ушћу реке Уне у Саву | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Козарска Дубица |
| Становништво | |
| — 2013. |  164 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 15′ 52″ СГШ; 16° 55′ 26″ ИГД / 45.264346° СГШ; 16.923802° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Доња Градина Доња Градина на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 052 |
ГеографијаУреди
Смјештено је јужно од ушћа ријеке Уне у ријеку Саву, а од града је удаљено 14 км. Преко Уне и Саве се граничи са Републиком Хрватском, док се јужно граничи са селима Ћуклинцем и Главинцем.
ИсторијаУреди
На простору насеља се налазио логор Доња Градина који је познат и као „Логор VIII“ јасеновачког система усташких концентрационих логора за масовно истребљење Срба, Јевреја и Рома у НДХ од стране усташких власти под командом Анте Павелића.
Други свјетски ратУреди
Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Уочи Савиндана, 26, јануара 1942. године око 4 сата по подне, усташе су возом спровеле у Јасеновац 495 жена и деце. По њиховој ношњи се могло закључити да су однекуд из Босне. Још исте ноћи су протерани кроз место Јасеновац и пребачени преко залеђене Саве на босанску страну, одведени у село Градину, затворени у једну велику зграду која је одмах запаљена и сви су унутра изгорели. „Ми смо чули силно јаукање жена и деце када су горели. После тога из овог села допирао је смрад од горућих лешева још дуго времена“.
Трећи дан после овога, у осам сати увече однекуд је дотерано 300 жена и деце. Сви су били грађански обучени. И њих су усташе још исте вечери одвеле у Градину, тамо их затвориле у једну кућу и све их спалили. „И тада се у Јасеновцу чуо јаук из Градине, од несретних жена и деце“.[2]
Фебруара 1942. године усташе су у шест теретних вагона дотерали у Јасеновац 300 сељака из Босне, одмах их превезли преко Саве у село Градину. Тамо су их све маљевима побили а лешеве бацили у једну сељачку шталу па је запалили.[3]
Рат у БиХУреди
19. септембра 1995, током „операције Уна“, Хрватска војска је, у намјери да заузме простор насељен Србима дуж своје границе, напала Доњу Градину. Међутим, овај напад је одбранила Војска Републике Српске.
СтановништвоУреди
| Националност[4] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 161 | 273 | 262 | 309 | 334 |
| Југословени | – | 4 | 39 | 18 | |
| Хрвати | 3 | 6 | 2 | 1 | |
| остали и непознато | 6 | 1 | 2 | 1 | |
| Укупно | 164 | 289 | 304 | 329 | 336 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 442 | |
| 1953. | 337 | |
| 1961. | 336 | |
| 1971. | 329 | |
| 1981. | 304 | |
| 1991. | 289 | |
| 2013. | 164 | |
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Статут Општине Козарска Дубица” (PDF). Општина Козарска Дубица. Приступљено 20. 9. 2011.
- ^ Милан Микић из Јасеновца, Београд 2.6.1942. год.
- ^ Страњаковић 1991.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
