Доња Каменица
Доња Каменица је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 360 становника (према попису из 1991. било је 484 становника). Налази се на левој обали Трговишког Тимока[1]. У селу се налази Богородичина црква из прве четвртине XIV века, која је под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја.
Доња Каменица | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски |
Општина | Књажевац |
Становништво | |
— 2011. | 360 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 29′ 14″ С; 22° 19′ 19″ И / 43.487166° С; 22.321833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 346 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 19352 |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | KŽ |
Историја уреди
Током повлачења Бугара јуна 1913. године, попаљена су од стране истих и сасвим опљачкани (отерана стока) Књажевац и околна села, међу којима и Доња Каменица.[2]
Демографија уреди
У насељу Доња Каменица живи 340 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,7 година (55,2 код мушкараца и 56,2 код жена). У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,36.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 4 | 6 | ||
80+ | 9 | 10 | ||
75—79 | 23 | 22 | ||
70—74 | 22 | 33 | ||
65—69 | 17 | 20 | ||
60—64 | 12 | 18 | ||
55—59 | 8 | 5 | ||
50—54 | 19 | 14 | ||
45—49 | 16 | 11 | ||
40—44 | 9 | 6 | ||
35—39 | 4 | 2 | ||
30—34 | 4 | 5 | ||
25—29 | 10 | 11 | ||
20—24 | 9 | 5 | ||
15—19 | 4 | 5 | ||
10—14 | 3 | 1 | ||
5—9 | 1 | 4 | ||
0—4 | 2 | 6 | ||
Просек : | 55,2 | 56,2 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 170 | 42 | 99 | 23 | 5 | 1 |
Женски | 173 | 22 | 96 | 50 | 5 | 0 |
УКУПНО | 343 | 64 | 195 | 73 | 10 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 46 | 11 | 0 | 1 | 14 |
Женски | 25 | 13 | 0 | 0 | 6 |
УКУПНО | 71 | 24 | 0 | 1 | 20 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 5 | 1 | 1 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 5 | 4 | 1 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 4 | 0 | 0 | 6 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 8 |
Богородичина црква уреди
Богородичина црква је подигнута у првој половини XIV века, као задужбина непознатог бугарског властелина. Грађевина је релативно малих димензија, али веома занимљиве архитектуре чијим се складним пропорцијама ствара утисак монументалности [6]. Конзерваторски радови на живопису и архитектури црквице су окончани 1958. године, а она се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[6].
Галерија уреди
-
Куће око цркве
-
Спомен чесма
-
Школска зграда
-
Дом културе
-
Споменик НОБ-а
-
Инфо центар ТО Књажевац
-
Спомен плоча
-
Поглед на Богородичну цркву са сеоског трга
-
Богородична црква
Види још уреди
Референце уреди
- ^ РТС: „Књажевачки „драгуљ“ одолева зубу времена“ (2. фебруар 2014)
- ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ а б „Црква св. Богородице — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски).