Доња Трнава (Ниш)

насеље у општини Црвени крст, град Ниш, Нишавски округ

Доња Трнава је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Алексиначкој котлини, на око 15,5 км северозападно од Ниша. Према попису из 2022. било је 508 становника (према попису из 1991. било је 728 становника).

Доња Трнава
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2022.Пад 508
Географске карактеристике
Координате43° 25′ 13″ С; 21° 46′ 28″ И / 43.420166° С; 21.7745° И / 43.420166; 21.7745
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина174 m
Доња Трнава на карти Србије
Доња Трнава
Доња Трнава
Доња Трнава на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Историја

уреди

Први пут се помиње под називом Трнава у нишком дефтеру 1498. године са 73 хришћанске и 2 муслиманске куће, 36 неожењених, 16 удовичких кућа, једном ливадом и дажбинама у износу 12.316 акчи. Четрдесет хришћана из села било је обавезно да храни и одржава једног поштанског коња. Преко села је водио Цариградски друм; на друму се у селу налазила мензилхана (поштанска станица), као приземљуша са сламним кровом и врло неугледна. У периоду 14591683. године на друму се налазио и чардак обележен на турским и аустријским картама као Трнавица.

У турском попису 1516. године Трнава је уписана као село са 65 хришћанских и 4 муслиманске куће, 12 неожењених, 6 удовичких кућа и са дажбинским обавезама у износу 12.362 акче. У селу се налазила једна царска ливада, а радила су и два рајинска млина.

Први пут се село спомиње под називом Доња Трнава у турском попису 1526. године са 25 хришћанских и 8 муслиманских кућа, 5 неожењених и 3 неспособна лица, док су дажбинске обавезе опале на 5.033 акче.

Село се спомиње и у каснијим ратовима, а посебно за време сељачких буна које су избијале у првој половини 19. века. После ослобођења од Турака 1878. године почело се насељавати углавном ново становништво, досељено из разних крајева. Староседелачко становништво већ се раније највећим делом било раселило. Године 1878/79. Доња Трнава је постала седиште општине којој су припадала села Берчинац, Доња Топоница, Горња Топоница и Дражевац.

Доња Трнава је за време Другог светског рата била позната партизанска база и неосвојиво упориште народноослободилачког покрета.

Године 1991. Доња Трнава је село пољопривредног карактера са 728 становника.

Саобраћај

уреди

До насеља се може доћи приградским линијама 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.

Демографија

уреди

У насељу Доња Трнава живи 549 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,7 година (46,7 код мушкараца и 52,7 код жена). У насељу има 203 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,5.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.010
1953. 972
1961. 987
1971. 866
1981. 829
1991. 728 724
2002. 705 697
2011. 647
2022. 508
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
678 97,27%
Роми
  
8 1,14%
Бугари
  
4 0,57%
Муслимани
  
2 0,28%
непознато
  
4 0,57%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 211 214 233 229 241 227 228


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 45 50 48 38 29 15 3 0 0 0 3,06
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 301 79 184 32 6 0
Женски 310 39 187 72 11 1
УКУПНО 611 118 371 104 17 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 141 25 0 0 45
Женски 81 11 0 0 10
Укупно 222 36 0 0 55
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 8 14 1 5
Женски 0 3 22 0 0
Укупно 2 11 36 1 5
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 4 7 6 15
Женски 3 1 1 9 18
Укупно 3 5 8 15 33
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 7
Женски 3 0 0 0
Укупно 5 0 0 7

Споменици културе

уреди

Црква Светог пророка Илије

уреди

Црква светог пророка Илије je подигнута је 1895. године, трудом свештеника Аранђела Д. Поповића. Освештана је 1896. године од стране епископа нишког Инокентија. Храм је претрпео мања оштећења у Првом и Другом светском рату.

Спомен парк

уреди

У самом центру села, испред Дома културе, налази се спомен-парк посвећен борцима који су страдали у ослободилачким ратовима 1912—1918. године, као и у Народно-ослободилачкој борби у Другом светском рату. До самог спомен парка постоји уређена стаза. У спомен парку налазе се делови један преко пута другог са мермерним плочама са уписаним именима и презименима страдалих особа житеља Доње Трнаве. Оно што се може забележити да је споменику потребна рестаурација како би се сачувао за наредне генереације.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди
  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 36.

Спољашње везе

уреди