Доњи Кашић

насељено мјесто у Буковици, у сјеверној Далмацији

Доњи Кашић је насељено мјесто у Равним Котарима, сјеверозападна Далмација. Припада граду Бенковцу, у Задарској жупанији, Република Хрватска.

Доњи Кашић
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЗадарска
ГрадБенковац
ОбластРавни Котари
Становништво
 — 2011.Раст 63
Географске карактеристике
Координате44° 08′ 59″ С; 15° 28′ 24″ И / 44.1498025° С; 15.4732051° И / 44.1498025; 15.4732051
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина199 m
Доњи Кашић на карти Хрватске
Доњи Кашић
Доњи Кашић
Доњи Кашић на карти Хрватске
Доњи Кашић на карти Задарске жупаније
Доњи Кашић
Доњи Кашић
Доњи Кашић на карти Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23424 Смилчић
Позивни број+385 23

Географија

уреди

Доњи Кашић је удаљен око 21 км сјеверозападно од Бенковца и око 20 км источно од Задра.

Историја

уреди

Као и остатак бенковачког краја, Кашић је 1991. припао Републици Српској Крајини, у чијем је саставу био до јануара 1993, када је заузет од стране хрватске војске у акцији Масленица. Село је том приликом сасвим разорено, а демолирана је и православна црква Светог Илије. Убијена су и 4 старија цивила који су остали у селу након повлачења српске војске.[1]

Култура

уреди

У Доњем Кашићу се налази храм Српске православне цркве Светог Илије саграђен 1872. године.[2] Гранатиран је и срушен од стране хрватске војске 1993. године, а обновљен је и поново освештан 2008.[3]

Привреда

уреди

Прије грађанског рата у Хрватској 1991—1995. године, Кашић је важио за једно од богатијих села у региону, захваљујући врло плодној земљи идеалној за пољопривреду и воћарство.

Становништво

уреди

Према попису из 1991. године, Доњи Кашић је имао 765 становника, од чега 757 Срба, 2 Хрвата, 2 Југословена и 4 остала. Кашић има једну од најмањих стопа повратка међу опустјелим српским селима Равних Котара — по попису из 2001, у селу је живјело тек 4 становника[4], који су сви Срби. Међутим, број је последњих година растао, по неким изворима до педесетак повратника.[5] Доњи Кашић је према попису становништва из 2011. године имао 63 становника.[6]

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 757 768 819
Југословени 2 31
Хрвати 2 3 2
остали и непознато 4 8 2
Укупно 765 810 823 '
Демографија[7]
Година Становника
1971. 823
1981. 810
1991. 765
2001. 4
2011. 63

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Доњи Кашић је имало 765 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
757 98,95%
Југословени
  
2 0,26%
Мађари
  
2 0,26%
Хрвати
  
2 0,26%
непознато
  
2 0,26%
укупно: 765

Презимена

уреди
  • Алавања — Православци, славе Св. Николу и Лазареву Суботу
  • Арчаба — Православци, славе Ђурђевдан и Аранђеловдан
  • Веселиновић — Православци, славе Св. Николу
  • Вишић — Православци, славе Ђурђевдан и Св. Јована
  • Вујковић — Православци, славе Св. Јована
  • Драча — Православци, славе Ђурђевдан
  • Драгић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Дрча — Православци, славе Св. Јована
  • Ђаковић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Ђинић — Православци, славе Св. Николу
  • Ђого — Православци, славе Аранђеловдан
  • Кнежевић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Лакић — Православци, славе Св. Николу
  • Мандић — Православци, славе Св. Јована
  • Милић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Мркић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Новаковић — Православци, славе Лазареву Суботу и Св. Николу
  • Његован — Православци, славе Ђурђевдан
  • Олујић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Оливерић — Православци, славе Св. Стефана
  • Поздер — Православци, славе Св. Апостола Тому
  • Радмановић — Православци, славе Св. Николу
  • Цебара — Православци, славе Ђурђевдан
  • Чепрња — Православци, славе Св. Јована
  • Шушак — Православци, славе Св. Јована

Референце

уреди
  1. ^ http://veritas.org.rs/publikacije/Maslenica/Tekstovi/p2.htm[мртва веза]
  2. ^ Епархија далматинска: Парохија Кашић
  3. ^ „Црква Светог пророка Илије у Доњем Кашићу - Тромеђа”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2019. г. Приступљено 08. 02. 2019. 
  4. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 18. 4. 2013.
  5. ^ Skd Prosvjeta Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007), Приступљено 2. 4. 2013.
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 4. 2013. 
  7. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди