Доњи Михољац

Доњи Михољац
Доњи Михољац;
	Дворац Мајлат у Доњем Михољцу
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Осјечко-барањска жупанија
Становништво
Становништво	‍
— 2001.	6.240
— густина	40,52 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	45° 45′ 42″ СГШ; 18° 09′ 39″ ИГД / 45.76160490119826° СГШ; 18.16074513955331° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	154 km2
	Доњи Михољац Доњи Михољац на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Зоран Ковач (ХДССБ)
Поштански број	31540
Позивни број	031
Регистарска ознака	NA

Доњи Михољац је град у Републици Хрватској који административно припада Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 9.491 становника, а у самом насељу је живело 6.240 становника.^[1] Блаженопочивши патријарх српски господин Павле је рођен у доњомихољачком селу Кућанци.

Географски положајУреди

Географска ширина 45° 45' 71" N
Географска дужина 18° 08' 81" Е

Доњи Михољац је смештен у самом срцу равнице, 2,5 километара ваздушне линије, односно 3,5 км цестом од центра града до граничног прелаза мађарске границе, на десној обали реке Драве.

Територијална организацијаУреди

До пописа становништва из 1991. године, постојала је велика општина Доњи Михољац, која се простирала на површини од 471 km², а по истом попису на том подручју живело је 20.365 становника, распоређених у насеља. После успостављања нове територијалне организације у Хрватској, бивша општина Доњи Михољац подељена је на Град (градско подручје) Доњи Михољац и општине: Магаденовац, Маријанци, Подравска Мославина и Виљево.

СтановништвоУреди

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Доњи Михољац је имало 6.935 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	5.829	84,05%
Срби	510	7,35%
Југословени	237	3,41%
Мађари	52	0,74%
Албанци	23	0,33%
Словенци	14	0,20%
Роми	12	0,17%
Муслимани	7	0,10%
Црногорци	6	0,08%
Македонци	5	0,07%
Немци	4	0,05%
Италијани	2	0,02%
Румуни	2	0,02%
Словаци	2	0,02%
Грци	1	0,01%
Јевреји	1	0,01%
Пољаци	1	0,01%
Русини	1	0,01%
Украјинци	1	0,01%
Чеси	1	0,01%
неопредељени	111	1,60%
регион. опр.	12	0,17%
непознато	101	1,45%
укупно: 6.935

ИсторијаУреди

Други светски ратУреди

Из села Чађавички Луг исељено је 300 домова из села Блање исељени су сви Срби (који нису поубијани), а из села Орашњака, Мартинаца, Дранице, Илмин Двора, Крченика, Жабњаче, Милановца и Брештановца исељено је око 650 Срба. Сва ова села налазе се у срезу Доњи Михољац.^[2]

СпортУреди

ФК „Јединство"

ОбразовањеУреди

дјечји вртић "Pinocchio"
основна школа „Аугуст Харамбашић"
средња школа

ЗнаменитостиУреди

Дворац грофова Мајлат и паркови који му припадају.

ИзвориУреди

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

РеференцеУреди

^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала на датум 23. 09. 2015. Приступљено 10. 3. 2017.
^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). pp. 118

Спољашње везеУреди

[1] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала на датум 23. 09. 2015. Приступљено 10. 3. 2017.

[2] Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). pp. 118

[1]

[2]