Доњи Ступањ

Доњи Ступањ
Доњи Ступањ;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Општина	Александровац
Становништво
— 2011.	1068
Географске карактеристике
Координате	43° 29′ 28″ С; 21° 11′ 18″ И / 43.491166° С; 21.188333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	333 m
	Доњи Ступањ Доњи Ступањ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	037
Регистарска ознака	AC

Доњи Ступањ је насеље у Србији у општини Александровац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1068 становника (према попису из 1991. било је 1243 становника).

Демографија уреди

У насељу Доњи Ступањ живи 881 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,5 година (42,3 код мушкараца и 46,6 код жена). У насељу има 285 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,75.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет пописа, примећен је пад у броју становника.

Положај села уреди

Куће су разасуте по плећатим косама, груписане према сродничким везама њених власника. Надморска висина села износи око 333 м.

Земље и шуме уреди

У пољопривредном погледу, у Доњем Ступњу се издвајају два дела; побрђе под воћњацима и шумом и раван – поред реке, махом засејана кукурузом, детелином и поврћем: Широко Поље, Бостаниште, Стублине, Попова Шапка, Попов До, Попова Капа, Нерезина, Орница и Водице. Падине косе, које су махом под воћем, носе називе: Дубрава – данас виногради, Пршеник, Соколовац, Пољана и Осоје (шуме). Доњи Ступањ је имао пространу утрину, по којој је напасана сеоска стока све до 1937. године. Тада је утрина издељена на парцеле по одраслим мушким главама и претворена у њиве – Парлози, Нерезина, Орница, Јасење, Стублина, Бостаниште, Долина и Осоје.

Воде уреди

У Доњем Ступњу се често јављају мањи извори по усецима поточића, од којих је најзначајнији Велика Чесма. Кроз село протиче река Пепељуша, која је притока Западне Мораве.

Привреда уреди

У селу је највише развијена пољопривредна производња, а такође има дрвне и металопрерађивачке индустрије.

Образовање уреди

У селу постоји основна школа до четвртог разреда Иво Лола Рибар, која се раније називала Милован Глишић.

Спорт уреди

У селу постоји фудбалски клуб ФК Рубин, а такође постоји фудбалски терен, као и терен за мали фудбал, тенис, одбојку и кошарку.

Култура и етнички састав уреди

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима. Становништво је православне вероисповести, и село припада крушевачкој епархији, односно Велико-Врбничкој црквеној општини. У селу постоји православна црква светом Андреју Првозваном, која је у изградњи. На тромеђи села Лаћислед, Мрмош И Доњи Ступањ, ушушкан је у предивном природном амбијенту манастир Манастирак. Поред манастира се налази гроб мајке Милоша Обилића, а такође по предању у близини се налазе рушевине средње вековног града Милоша Обилића.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.520
1953.	1.622
1961.	1.589
1971.	1.414
1981.	1.344
1991.	1.243	1.172
2002.	1.068	1.138

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.060	99,25%
Црногорци	1	0,09%
Македонци	1	0,09%
непознато	5	0,46%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	0
80+	11	23
75—79	30	42
70—74	38	50
65—69	36	48
60—64	31	30
55—59	25	25
50—54	43	33
45—49	49	37
40—44	31	29
35—39	31	29
30—34	35	32
25—29	32	35
20—24	32	26
15—19	35	20
10—14	27	25
5—9	30	25
0—4	23	20
Просек :	42,3	46,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	253	281	316	312	311	298	285

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	40	60	34	51	38	38	14	6	3	1	3,75

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	459	104	326	19	10
Женски	459	45	328	80	6
УКУПНО	918	149	654	99	16

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	319	262	0	0	25
Женски	213	189	0	0	11
УКУПНО	532	451	0	0	36
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	6	11	2	3
Женски	1	0	1	1	0
УКУПНО	2	6	12	3	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	1	3	1
Женски	0	0	2	3	4
УКУПНО	0	1	3	6	5
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	3
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	0	0	0	4

Референце уреди

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]