Драгана Варагић
Драгана Варагић (Краљево, 7. април 1957) српска је глумица. Редовни је професор на Академији уметности у Београду.[1]
Драгана Варагић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. април 1957. |
Место рођења | Краљево, НР Србија, ФНР Југославија |
Породица | |
Супружник | Душан Петричић |
Рад | |
Битна улога | Варљиво лето '68 — Јагодинка Симоновић Светозар Марковић — Милица Нинковић Случај Лазе Костића — Ленка Дунђерски Светозар Марковић — Милица Нинковић |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиДрагана Варагић је дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду, специјализирала Шекспира на Шекспировом институту у Стратфорду у Енглеској, и магистрирала драму на Универзитету Торонто у Канади. Одиграла је бројне улоге у позоришту, на филму и телевизији. Као првакиња Народног позоришта у Београду одиграла је, између осталог Наташу Ростову, Јулију, Леди Ану, Хелену Чарлс, Елизабету Проктор, Катарину Лугомирски. У Канади је наставила своју каријеру као глумица, редитељ и универзитетски професор. Играла је у комадима од Шекспира и Стриндберга до Хауарда Баркера и Едварда Бонда. Режирала је, између осталог, Канал среће, То није моја прича, Дантес Дивинус, Последњи дани Јуде Искариотског, Принцеза Т…. Драгана је предавала глуму на универзитетима Далхаузи и Виндзор, а глуму и режију на Универзитету Отава. Носилац је више награда за глумачка остварења на нашим просторима (две годишње награде Народног позоришта у Београду за глуму, Награда Удружења драмских уметника Србије за најбоље глумачко остварење, Награда за епизодну улогу на Стеријином позорју…) и номинације за награду Дора за најбољу глумицу у Торонту. Драгана је режирала и копродуцирала канадско - црногорску копродукцију Пенелопијада која је на репертоару тиватског позоришног фестивала Пургаторије. Редовни је професор на Катедри за глуму Академије уметности у Београду и гостујући професор на пољској Националној филмској и позоришној академији у Лођу.[2]
Увршћена је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[3]
Улоге
уредиГод. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1980-те | |||
1981. | Сестре | ћерка Ива | |
1981. | Светозар Марковић | Милица Нинковић | |
1982. | Микеланђело | Госпођица Де ла Кроета | |
1982. | Дан, дани... Неџада К. | Ивана | |
1982. | Прогон | Ана | |
1983. | Велики транспорт | учитељица Дуња | |
1984. | Чај у пет | Сенди | |
1984. | Варљиво лето '68 | Јагодинка Симоновић | |
1984. | Варљиво лето ’68 (ТВ серија) | Јагодинка Симоновић | |
1984. | Бањица | Јованка Букумировић | |
1985. | Случај Лазе Костића | Ленка Дунђерски | |
1985. | Приче из фабрике | Јасна | |
1986. | Сиви дом | Помпи | |
1987-1988. | Вук Караџић | Ана Краус Караџић | |
1990-те | |||
1992. | Алекса Шантић (ТВ серија) | сестра Перса | |
1995. | When the Bullet Hits the Bone | медицинска сестра | |
2000-те | |||
2008. | Flashpoint | Марта Томашић | |
2010-те | |||
2018. | Пет | судиница Стојановић | |
2020-те | |||
2021. | Време зла | Правда Ристић Јовановић |
Референце
уреди- ^ „Погледајте како изгледа Јагодинка Симоновић после 30 година (Б92, 17. јун 2015)”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2016. г. Приступљено 17. 06. 2015.
- ^ „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - актуелности”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2016.
- ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 8. септембра 2024.
Литература
уреди- Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1.
Спољашње везе
уреди- Драгана Варагић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Драгана Варагић: Лакше сам се вратила него што сам отишла („Вечерње новости”, 3. јул 2016)
- Шта је Стерија прећутао о Кир Јањи („Политика”, 15. децембар 2016)
- У Канади сам постала стрпљива („Политика”, 22. март 2018)
- ИНТЕРВЈУ Драгана Варагић: Не кајем се што сам се вратила из Канаде („Вечерње новости”, 11. октобар 2020)
- Драгана Варагић вратила се из САД са наградом за епизодну улогу („Вечерње новости”, 20. децембар 2021)
- И за живот и за позориште потребна је храброст („Политика”, 24. март 2022)