Драгана Варагић (Краљево, 7. април 1957) српска је глумица. Редовни је професор на Академији уметности у Београду.[1]

Драгана Варагић
Лични подаци
Датум рођења(1957-04-07)7. април 1957.(67 год.)
Место рођењаКраљево, НР Србија, ФНР Југославија
Породица
СупружникДушан Петричић
Рад
Битна улогаВарљиво лето '68 — Јагодинка Симоновић
Светозар МарковићМилица Нинковић
Случај Лазе КостићаЛенка Дунђерски
Светозар МарковићМилица Нинковић
Веза до IMDb-а

Биографија

уреди

Драгана Варагић је дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду, специјализирала Шекспира на Шекспировом институту у Стратфорду у Енглеској, и магистрирала драму на Универзитету Торонто у Канади. Одиграла је бројне улоге у позоришту, на филму и телевизији. Као првакиња Народног позоришта у Београду одиграла је, између осталог Наташу Ростову, Јулију, Леди Ану, Хелену Чарлс, Елизабету Проктор, Катарину Лугомирски. У Канади је наставила своју каријеру као глумица, редитељ и универзитетски професор. Играла је у комадима од Шекспира и Стриндберга до Хауарда Баркера и Едварда Бонда. Режирала је, између осталог, Канал среће, То није моја прича, Дантес Дивинус, Последњи дани Јуде Искариотског, Принцеза Т…. Драгана је предавала глуму на универзитетима Далхаузи и Виндзор, а глуму и режију на Универзитету Отава. Носилац је више награда за глумачка остварења на нашим просторима (две годишње награде Народног позоришта у Београду за глуму, Награда Удружења драмских уметника Србије за најбоље глумачко остварење, Награда за епизодну улогу на Стеријином позорју…) и номинације за награду Дора за најбољу глумицу у Торонту. Драгана је режирала и копродуцирала канадско - црногорску копродукцију Пенелопијада која је на репертоару тиватског позоришног фестивала Пургаторије. Редовни је професор на Катедри за глуму Академије уметности у Београду и гостујући професор на пољској Националној филмској и позоришној академији у Лођу.[2]

Увршћена је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[3]

Улоге

уреди
Год. Назив Улога
1980-те
1981. Сестре ћерка Ива
1981. Светозар Марковић Милица Нинковић
1982. Микеланђело Госпођица Де ла Кроета
1982. Дан, дани... Неџада К. Ивана
1982. Прогон Ана
1983. Велики транспорт учитељица Дуња
1984. Чај у пет Сенди
1984. Варљиво лето '68 Јагодинка Симоновић
1984. Варљиво лето ’68 (ТВ серија) Јагодинка Симоновић
1984. Бањица Јованка Букумировић
1985. Случај Лазе Костића Ленка Дунђерски
1985. Приче из фабрике Јасна
1986. Сиви дом Помпи
1987-1988. Вук Караџић Ана Краус Караџић
1990-те
1992. Алекса Шантић (ТВ серија) сестра Перса
1995. When the Bullet Hits the Bone медицинска сестра
2000-те
2008. Flashpoint Марта Томашић
2010-те
2018. Пет судиница Стојановић
2020-те
2021. Време зла Правда Ристић Јовановић

Референце

уреди
  1. ^ „Погледајте како изгледа Јагодинка Симоновић после 30 година (Б92, 17. јун 2015)”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2016. г. Приступљено 17. 06. 2015. 
  2. ^ „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - актуелности”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2016. 
  3. ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 8. септембра 2024.

Литература

уреди
  • Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Спољашње везе

уреди