Драган Данелишен

Драган Данелишен (Бања Лука, 14. јун 1941Бања Лука, 15. јануар 2024) био је професор Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци и Паневропског универзитета "Апеирон". Ужа научна област му је хирургија и дјечја хирургија. За дописног члана АНУРС-а изабран је 5. септембра 2008, а за редовног 21. децембра 2012. године.

Драган Данелишен
Лични подаци
Датум рођења(1941-06-14)14. јун 1941.
Место рођењаБања Лука, НДХ
Датум смрти15. јануар 2024.(2024-01-15) (82 год.)
Место смртиБања Лука, Република Српска, БиХ
ДржављанствоРепублике Српске
Религијаправославље
ОбразовањеМедицински факултет у Загребу
Научни рад
Пољехирургија и дјечја хирургија
АкадемијаАНУРС

Биографија уреди

Ро­ђен је у Бањој Луци, гдје je жи­виo и ра­диo. У родном граду за­вршио је ос­нов­ну шко­­лу и реалну гимназију (1959), а Медицински фа­­­­­­култет у За­гребу (1966). Спе­ци­ја­лис­тички испит из опште хирур­гије положио је 1974. у Загребу, а спе­­ци­ја­листички испит из дјечије хирургије 1985. у Београду. Магистарски рад "Посттрауматска спленектомија и њен учинак на серумске имуноглобулине у корелацији с Т и Б лимфоцитима" одбра­нио је 1986. на Медицинском факултету у Загребу, а докторску дисертацију "Имунолошка оправданост и хируршке могућности очувања повријеђене слезeне" 1989. на Медицинском факултету у Бањој Луци. На истом факултету иза­бран је за асистента 1978, доцента 1989, ванредног професора 1996. и ре­дов­­ног 2004. године. Предавао је предмете Хирургија са ратном хирур­гијом и Биолошка антропологија са ос­но­ва­ма спортске медицине. За профе­сора еме­ритуса изабран је 2009. године. На Паневропском универзитету "Апеи­рон" у Бањој Луци обављао је дуж­ност рек­тора.[1]

Оснивач је и дугогодишњи начелник Клинике за дјечију хирургију Уни­верзитетског кли­ничког центра Републике Српске. Већину радног вијека по­светио је хирургији и науци. Био је носилац научноис­траживачког про­јекта "Повреде у промету" Југословенске академије зна­но­сти и умјетности (1989). Више пута боравио је на стручном усавршавању у земљи и иностранству и то у познатим центрима за хирургију и дјечју хирургију у Љубљани, Бео­гра­ду, Загребу, Италији, САД, Јапану, Француској. Посједује сертификат кон­­тинуиране едукације I категорије из колоректалне хирургије (Cliveland Cli­nic, Ohio – Clinical Fondation).[1]

Своју хируршку праксу започео је абдоминалном хирургијом, гдје је ос­тварио запажене резултате на пољу иновационих техника: ваготомије, хе­па­то­билијарне хирургије и порталне хипертензије. Преласком на дјечју хи­рур­гију, највеће интересовање показао је за област неонатолошке хирургије, ембрио­налних тумора, дјечје урологије и политрауме. Дао је нове, ори­ги­нал­не, оп­ер­ативне технике у лијечењу конгениталних аномалија, везико­уре­те­ра­л­ног реф­лукса, реимплантација слезине и властите, у свијету инау­гу­ри­са­не, ме­то­де лијечења повреда колона и ректума локалном апликацијом ки­сео­ни­ка (Се­ул 1994). Аутор је четрнаест књига и 144 радa, од којих су многи пу­бли­ковани у во­де­ћим ме­ђу­народним ча­со­пи­си­ма. По­себ­ну пажњу и интересовање иза­зва­ле су књиге о различитим аспектима страдања дјеце у Одмрамбено-отаџбинском рату 19921995, писане двојезично, под насловом "Ко њих пита – Who asks them", Бања Лука 1995; "Покидани полљупци – The pluc­­ked buds", Сарајево 2002; "Дјечија хируршка пропедевтика", Бања Лука 2002; "Здраствена њега кардиопулмоналих болесника" (коаутор), Бања Лука 2009.[1]

Члан је Савјетодавног вијећа Универзитетске болнице Клиничког центра Бања Лука и бројних међународних стручних удружења: Europian network of sport science, education and employment, American pediatric surgical asso­cia­tion, Asia-Pacific federation of coloproctology, Associa­tion Francaise de Chi­rur­gie, Уд­ру­­жења дечјих хирурга Србије.[1]

За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске иза­бран је 5. септембра 2008, а за редовног 21. децембра 2012. године. Од 2016. се­кре­тар је Академијиног Одјељења медицинских наука. Био је свестран и успјешан спортиста – члан југословенске ре­пре­зен­та­ције у атлетици, рукометаш, једриличар и моторни пилот.[1] Такође био је дугогодишњи љекар у БК Славија из Бања Луке и боксеру Маријану Бенешу.[2]

Преминуо је 15. јануара 2024. године у Бањој Луци.[3]

Признања уреди

Добитник је више признања и награда:

  • Плакета Друштва љекара БиХ (1981);
  • "Златни Хипократ" Савеза здравствених радника Југо­сла­вије (1990);
  • Признање Мреже грађанског образовања CIVITAS;
  • Златна плакета за инау­гу­рацију оригиналне хируршке методе ("Local aplication Oxigen in trettment infection of extraperitoneal rectal segment war wound", Asian Federation of Colo­proc­tology, Сеул, 1995);
  • Повеља за нарочите заслуге и изузетни допри­нос афирмацији Академије наука и умјетности Републике Српске (2013);
  • Пла­­кета „Collegium Intelectum” (2015);
  • Златни грб града Бања Лука за изузетан до­принос и успјех у области медицине, образовања и спорта (2016);[4]
  • Сребрна плакета поводом 60-годишњице оснивања Атлетског савеза БиХ;
  • Повеља за­хвалности Републичке организације породица заробљених и погинулих бо­раца и несталих цивила Републике Српске за објављивање прве публи­ка­ције о страдању 12 бањалучких беба ("Ко њих пита", 1995);
  • Захвалница Удру­жења ратних војних инвалида отаџбинских ратова, Бања Лука, за до­при­нос збри­њавању рањених бораца ВРС у рату 1992–1995;
  • Спомен-плакета Ат­летског савеза Републике Српске првом предсједнику – поводом 25-годишњице од оснивања АСРС (2017).

Референце уреди

  1. ^ а б в г д „Драган Данелишен”. АНУРС. Приступљено 1. 6. 2021. 
  2. ^ Пашагић, Дарко (06. 09. 2018). „Спортска икона града на Врбасу”. Глас Српске. Приступљено 1. 6. 2021. 
  3. ^ „Преминуо академик Драган Данелишен”. РТРС. 15. 01. 2024. Приступљено 15. 1. 2024. 
  4. ^ „Награде и признања Града”. Град Бања Лука. Приступљено 1. 6. 2021.