Драган Колунџија
Драган Колунџија (Драгомир Драган Колунџија[1][2]) (Горње Водичево, 29. август 1938 — Београд, 19. јул 2020)[3] био је српски и југословенски књижевник и пјесник. Добитник је награде „Књижевни вијенац Козаре“ 2011.[4] Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.
Драган Колунџија | |
|---|---|
 Драган Колунџија | |
| Пуно име | Драгомир Драган Колунџија |
| Датум рођења | 29. август 1938. |
| Место рођења | Горње Водичево Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 19. јул 2020. (81 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
| Занимање | књижевник, пјесник |
Биографија уреди
Рођен је у засеоку Трњаци у Горњем Водичеву 1938. године. Мајка му се звала Анђа, а отац Симо је био солунски добровољац и учесник битке на Кајмакчалану.[1] Године 1942. његова родна кућа и село су запаљени, након чега су га родитељи одвели у српски збјег у Водичеву a одатле на Козару гдје га је отац, заједно са мајком, сакрио у земуницу.[1] Крај Другог свјетског рата је дочекао као сироче.[1] Основну школу је започео у обновљеној кући своје сестре Виде Шурлан.[1] Његов ујак Ђуро, коме су усташе у Пољавницама поклале читаву породицу, је 1948. дошао у Горње Водичево и усвојио га.[1] Остатак основне и средњу школу је завршио у Београду. Дипломирао је 1965. југословенску и свјетску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[1]
Након завршених студија запослио се као уредник књижевне трибине на „Коларцу”, где је провео читав радни век. Једно краће време предавао је српски језик у Француској ђацима пореклом из Југославије.[5]
Када је био ученик Основне школе „Јосиф Панчић" у Београду, прву пјесму му је објавио Младен Ољача.[1] У листу „Омладина“ је 1954. објавио пјесму „Твој глас“, а након тога своје пјесме објављује и у други часописима. Прву збирку сабраних пјесама „Затвореник у ружи“ је објавио 1957, са свега седамнаест година, а о њој је његов генерацијски пријатељ Бранко Миљковић записао да је „јабука од злата у башти наше најмлађе поезије”.[5]
Тематика којом се бави су ратна страдања Срба за вријеме Другог свјетског рата на Козари, Крајини, усташки логор Јасеновац, страдање његове породице и слично.[1]
Радио је као уредник катедре за књижевност на Коларчевом народном универзитету у Београду.[2] Био је ожењен супругом Душанком са којом има сина Игора. Живео је и радио у Београду, где је и преминуо, 19. јула 2020. године од последица корона вируса.[1][6]
Легат Драгана Колунџије уреди
Легат Драгана Колунџије налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду. Садржи бројне фотографије, књиге из личне библиотеке и књиге са посветама колега, награде које су му за живота уручене, међу којима је и повеља „Књижевни вијенац Козаре”.
-
Повеља Књижевни вијенац Козаре, Драгану Колунџији -
Књига са посветом Бранка Ћопића Драгану Колунџији -
Књига са посветом Матије Бећковића Драгану Колунџији -
Фотографија Драгана Колунџије -
Колунџија и Десанка Максимовић -
Цртеж Колунџије, насртао Предраг Бајо Луковић
Награде уреди
Драган Колунџија носилац је високог националног признања за посебан допринос на пољу културе у Србији[5] Осим тога, уручене су му и бројне награде, међу којима су:
- Вукова награда[2]
- Награда „Бранко Ћопић”, за збирку поезије Козара, опет, 1993.[2]
- Награда „Младост”[2]
- Награда „Драгојло Дудић”[2]
- Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу песама Затвореник у ружи, 2004.
- Награда „Књижевни вијенац Козаре”, 2011.[4]
Дјела уреди
Збирке пјесама уреди
- Затвореник у ружи (1957)
- Чувари светлости
- Орах
- Слово за повратак
- Заустављен живот
- Злато и родитељи
- Која година која звезда
- Поглеђево
- Тамне војске
- Звоно за повратак
- Остављено светло
- Очевина
- Свежањ кључева
- Године које проћи неће
- Заустављене капи
- Несванулице
- Дневник затвореника у ружи
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и Рат и дјеца Козаре ( pp. 212, 213), Радоје Лукић, Књижевне новине, Треће измјењено и допуњено издање, Београд, (1990)
- ^ а б в г д ђ „Драган Колунџија - из серије Извесна питања”. Радио-телевизија Србије. 2. 9. 2011. Приступљено 3. 9. 2011.
- ^ „Времеплов (29. август 2011)”. Радио-телевизија Србије. 29. 8. 2011. Приступљено 3. 9. 2011.
- ^ а б „Драган Колунџија добитник „Књижевног вијенца Козаре“”. Радио-телевизија Републике Српске. 2. 9. 2011. Приступљено 3. 9. 2011.
- ^ а б в Грујичић, Ненад. „Одлазак Драгана Колунџије”. Politika Online. Приступљено 2020-08-10.
- ^ „PREMINUO DRAGAN KOLUNDžIJA: Istaknutog pesnika odnela korona”. Вечерње новости. 19. 7. 2020.
Литература уреди
- Рат и дјеца Козаре, Радоје Лукић, Књижевне новине, Треће измјењено и допуњено издање, Београд, (1990)
