Драган Лакићевић

Драган Лакићевић
Драган Лакићевић
Лични подаци
Датум рођења	5. август 1954. (68 год.)
Место рођења	Колашин, ФНРЈ

Драган Лакићевић (Колашин, 5. август 1954) српски је песник, приповедач, романсијер, тумач и приређивач књижевности. Превођен на руски, грчки, енглески, немачки, шведски, холандски, пољски, италијански, румунски, белоруски и јерменски језик. Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” којем је поклонио више од две хиљаде књига, укључујући и велику збирку сопствених дела са посветама.^[1]

БиографијаУреди

Основну школу учио у Колашину, гимназију у Титограду (Подгорици), студије књижевности завршио на Филолошки факултет Универзитета у Београду. Запослен у издавачкој делатности: уредник издавачког предузећа Рад у Београду од 1979. до 1992. Уредник Српска књижевна задруга од 1992. Од 1972. године живи у Београду.

Лакићевић је био уредник књижевних часописа “Расковник” и “Књижевна критика”, као и дечјег православног листа “Светосавско звонце”

Прве песме објавио је 1970. године у сарајевским “Малим новинама” и у “Политици за децу” у Београду, а прве песничке књиге 1976: Између нас зима, у издању Матице српске (Нови Сад) и Друго лице, у издању Књижевне омладине Србије (Београд).

Уредио и приредио велики број књига, издања и едиција, међу којима и колекцију “Српска књижевност за децу” у готово 100 књига.

Сачинио више антологијских избора: српских и светских бајки и српске поезије за децу.

Новинар Милош Јевтић објавио је књигу разговора са Драганом Лакићевићем, под насловом Верник поезије, а писац Дејан Вукићевић Библиографију Драгана Лакићевића од 1970. до 2004. године. Јасмина Милашиновић аутор је књиге Вук који је бежао од себе – о делима Драгана Лакићевића.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.^[2]

НаградеУреди

За свој књижевни рад добио је признања:

Награда „Смели цвет” Савеза омладине Србије,
Награда „Златни јеж”, 1994.
Књижевна награда „Политикиног Забавника”, за књигу Мач кнеза Стефана, 1993.
Награда „Деретина књига године”, за књигу Онога лета, 2001.
Награда „Змај Огњени Вук”, за књигу Снег пада душо, 2004.
Награда „Кочићево перо”, за књигу Љубавна књижица, 2004.
Вукова награда, за 2009.
Награда „Печат вароши сремско-карловачке”, за књигу Снежни врт, 2011.
Награда „Милан Ракић”, за књигу Снежни врт, 2011.
Награда „Грачаничка повеља”, 2014.^[3]
Награда „Одзиви Филипу Вишњићу”, 2012.
Награда „Марко Миљанов”, за књигу Снежна икона, 2015.
Награда „Јелена Балшић”, 2015.
Награда „Јефимијин вез”, за књигу песама Жетелица и Шумановић, 2021.^[4]

Важнија делаУреди

ПесмеУреди

Између нас зима
Друго лице
Историја болести
Свеће на снегу
Снег пада душо
Снежни врт
Песма је тако близу
Снежна икона
Песник снега
Песме за једног читаоца

ПоемеУреди

Породични албум
Породични азбучник
Породичне поеме

РоманиУреди

Студенград
Земаљски кључ
Четни ђаво
Мастермајнд
Љубавна књижица
Сабор погинулих

Књиге причаУреди

Гуслар на хармоници
Лудачки рукопис
Штап Светог Саве – легенде
Косовске легенде
Штап патријарха Павла - легенде
Слатка је музика
Легенде о Београду
Српске легенде
Његошеве стопе

Књиге за децуУреди

Бајка о јабуци
Мач кнеза Стефана
Принцеза и лав
Онога лета
Београдска принцеза
Гоца је нешто лепо
Лаки
Робин Худ из Топчидерске шуме
Повратак Петра Пана

АнтологијеУреди

Српске народне бајке
Српске јуначке песме
Антологија српске поезије за децу
Чаробна књига – светске приче за децу
Антологија светских прича за децу
Сан о јабуци – светске љубавне приче
Сан о плавој светлости – светске љубавне приче

Критичко-истраживачке књигеУреди

Вук и ајдук
Народне приповетке у новим записима
Пепељугина папуча
Природа усмене књижевности
Једна песма
Рече ми један песник
Српски Хомер

РеференцеУреди

^ Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.
^ „Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore”. Архивирано из оригинала на датум 21. 06. 2020. Приступљено 15. 07. 2019.
^ „Vidovdansko pesničko bdenje: molitve i nagrade”. Радио КИМ. 28. 6. 2014. Приступљено 5. 1. 2023.
^ „“JEFIMIJIN VEZ”: Dragan Lakićević ovogodišnji dobitnik nagrade”. Крушевац прес. 8. 6. 2021. Приступљено 5. 1. 2023.

Додатна литератураУреди

Дејан Вукићевић, Библиографија Драгана Лакићевића, Дерета, Београд, 2006.
Јасмина Милашиновић, Вук који је бежао од себе, читајући књиге Драгана Лакићевића, Подгорица- Београд, Ободско слово- Партенон, 2006.
Снежана Шаранчић-Чутура, Нови живот старе приче, Нови Сад, Змајеве дечје игре, 2006.
Славољуб Обрадовић, Непресахло врело епске песме, Крушевац, Багдала, 2006.
Бранко Поповић, Критика промишљања; Београд, Јавно предузеће Службени лист СРЈ, 2002.
Живко Малешевић, Гласници новог писма, есеји и критике, Бања Лука, Удружење књижевника Српске, 2005.
Стојан Ђорђић, О песничким књигама, Београд, Рад, 2001.
Славко Гордић, Образац и чин, огледи о роману, Нови Сад, Матица српска, 2005.
Милош Јевтић, Верник поезије, разговори са Драганом Лакићевићем, Београд, Партенон, 2002.
Марко Паовица, Поетика снега, Летопис Матице Српске, 2017
Александра Жежељ Коцић, Карневалска игра божјих људи, Нова Зора, 2017

Спољашње везеУреди

[1] Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.

[2] „Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore”. Архивирано из оригинала на датум 21. 06. 2020. Приступљено 15. 07. 2019.

[3] „Vidovdansko pesničko bdenje: molitve i nagrade”. Радио КИМ. 28. 6. 2014. Приступљено 5. 1. 2023.

[4] „“JEFIMIJIN VEZ”: Dragan Lakićević ovogodišnji dobitnik nagrade”. Крушевац прес. 8. 6. 2021. Приступљено 5. 1. 2023.

[1]

[2]

[3]

[4]

Драган Лакићевић
Лични подаци
Датум рођења	(1954-08-05)5. август 1954. (68 год.)
Место рођења	Колашин, ФНРЈ