Драган Лакићевић

Драган Лакићевић (Колашин, 5. август 1954) српски је песник, приповедач, романсијер, тумач и приређивач књижевности. Превођен на руски, грчки, енглески, немачки, шведски, холандски, пољски, италијански, румунски, белоруски и јерменски језик. Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” којем је поклонио више од две хиљаде књига, укључујући и велику збирку сопствених дела са посветама.[1]

Драган Лакићевић
Датум рођења(1954-08-05)5. август 1954. (66 год.)
Место рођењаКолашин, ФНРЈ

БиографијаУреди

Основну школу учио у Колашину, гимназију у Титограду (Подгорици), студије књижевности завршио на Филолошки факултет Универзитета у Београду. Запослен у издавачкој делатности: уредник издавачког предузећа Рад у Београду од 1979. до 1992. Уредник Српска књижевна задруга од 1992. Од 1972. године живи у Београду.

Лакићевић је био уредник књижевних часописа “Расковник” и “Књижевна критика”, као и дечјег православног листа “Светосавско звонце”

Прве песме објавио је 1970. године у сарајевским “Малим новинама” и у “Политици за децу” у Београду, а прве песничке књиге 1976: Између нас зима, у издању Матице српске (Нови Сад) и Друго лице, у издању Књижевне омладине Србије (Београд).

Уредио и приредио велики број књига, издања и едиција, међу којима и колекцију “Српска књижевност за децу” у готово 100 књига.

Сачинио више антологијских избора: српских и светских бајки и српске поезије за децу.

За свој књижевни рад добио је признања: “Смели цвет” Савеза омладине Србије, Орден “Златни јеж”, Књижевна награда “Политикиног Забавника”, “Змај Огњени Вук”, "Кочићево перо", "Деретина књига године", "Печат вароши сремско-карловачке", "Вукова награда", Милан Ракић, "Грачаничка повеља", "Одзиви Филипу Вишњићу", "Марко Миљанов", "Јелена Балшић"…

Новинар Милош Јевтић објавио је књигу разговора са Драганом Лакићевићем, под насловом Верник поезије, а писац Дејан Вукићевић Библиографију Драгана Лакићевића од 1970. до 2004. године. Јасмина Милашиновић аутор је књиге Вук који је бежао од себе – о делима Драгана Лакићевића.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[2]

Важнија делаУреди

ПесмеУреди

  • Између нас зима
  • Друго лице
  • Историја болести
  • Свеће на снегу
  • Снег пада душо
  • Снежни врт
  • Песма је тако близу
  • Снежна икона
  • Песник снега
  • Песме за једног читаоца

ПоемеУреди

  • Породични албум
  • Породични азбучник
  • Породичне поеме

РоманиУреди

  • Студенград
  • Земаљски кључ
  • Четни ђаво
  • Мастермајнд
  • Љубавна књижица
  • Сабор погинулих

Књиге причаУреди

  • Гуслар на хармоници
  • Лудачки рукопис
  • Штап Светог Саве – легенде
  • Косовске легенде
  • Штап патријарха Павла - легенде
  • Слатка је музика
  • Легенде о Београду
  • Српске легенде
  • Његошеве стопе

Књиге за децуУреди

  • Бајка о јабуци
  • Мач кнеза Стефана
  • Принцеза и лав
  • Онога лета
  • Београдска принцеза
  • Гоца је нешто лепо
  • Лаки
  • Робин Худ из Топчидерске шуме
  • Повратак Петра Пана

АнтологијеУреди

  • Српске народне бајке
  • Српске јуначке песме
  • Антологија српске поезије за децу
  • Чаробна књига – светске приче за децу
  • Антологија светских прича за децу
  • Сан о јабуци – светске љубавне приче
  • Сан о плавој светлости – светске љубавне приче

Критичко-истраживачке књигеУреди

  • Вук и ајдук
  • Народне приповетке у новим записима
  • Пепељугина папуча
  • Природа усмене књижевности
  • Једна песма
  • Рече ми један песник
  • Српски Хомер

РеференцеУреди

  1. ^ Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.
  2. ^ „Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore”. Архивирано из оригинала на датум 21. 06. 2020. Приступљено 15. 07. 2019. 

Додатна литератураУреди

  • Дејан Вукићевић, Библиографија Драгана Лакићевића, Дерета, Београд, 2006.
  • Јасмина Милашиновић, Вук који је бежао од себе, читајући књиге Драгана Лакићевића, Подгорица- Београд, Ободско слово- Партенон, 2006.
  • Снежана Шаранчић-Чутура, Нови живот старе приче, Нови Сад, Змајеве дечје игре, 2006.
  • Славољуб Обрадовић, Непресахло врело епске песме, Крушевац, Багдала, 2006.
  • Бранко Поповић, Критика промишљања; Београд, Јавно предузеће Службени лист СРЈ, 2002.
  • Живко Малешевић, Гласници новог писма, есеји и критике, Бања Лука, Удружење књижевника Српске, 2005.
  • Стојан Ђорђић, О песничким књигама, Београд, Рад, 2001.
  • Славко Гордић, Образац и чин, огледи о роману, Нови Сад, Матица српска, 2005.
  • Милош Јевтић, Верник поезије, разговори са Драганом Лакићевићем, Београд, Партенон, 2002.
  • Марко Паовица, Поетика снега, Летопис Матице Српске, 2017
  • Александра Жежељ Коцић, Карневалска игра божјих људи, Нова Зора, 2017

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драган_Лакићевић&oldid=23706749”