Драган Стојановић

Драган Стојановић (рођен 13. априла 1945. у Београду) српски је писац, преводилац и редовни професор на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду.[1]

Драган Стојановић
Stojanovic dragan.jpg
Датум рођења(1945-04-13)13. април 1945.(74 год.)
Место рођењаБеоград
  ФНРЈ

Добитник је Андрићеве награде за 2018. годину.[2]

РоманиУреди

  • Двојеж (1995)
  • Злочин и казна (1996)
  • Бензин (2000)
  • Океан (2005)
  • Уредник од искуства (2009)

Збирке приповедакаУреди

  • Светска књижевност. Научно проверене приповести у којима се износи истина о разним питањима а нарочито о љубави, разврстане у четири књиге (1988)
  • Месеци (2007)

Збирке песамаУреди

  • Олујно вече (1972)
  • Сл. Четири песме о Сл. (1992)
  • Године (2006)
  • Није то све (2007)

Теоријске и критичке студије и есејиУреди

  • Феноменологија и вишезначност књижевног дела (1977)
  • Иронија и значење (1984)
  • О идили и срећи. Хелиотропно лутање кроз сликарство Клода Лорена (1991)
  • Рајски ум Достојевског (1994)
  • Парадоксални класик Томас Ман (1997)
  • Лепа бића Иве Андрића (2003)
  • Поверење у Богородицу (2007)
  • Енергија сакралног у уметности (2010)
  • Швејк хоће да победи (2014)

ПреводиУреди

  • Томас Ман, Доктор Фаустус
  • Волфганг Милер-Лаутер, Дијалектика идеја Достојевског
  • Фридрих Шлегел, Иронија љубави
  • Јирген Хабермас и Јозеф Рацингер, Дијалектика секуларизације
  • Готфрид Бен, Роман фенотипа

ЧланциУреди

ТВ гостовањаУреди

РеференцеУреди