Драга Јовановић
Драга Јовановић (Крагујевац, 16. октобар 1885 — 1975) била је српска књижевница. У својим делима истраживала је проблематику материнства, ванбрачне трудноће у традиционалном друштву, љубави, болести и смрти.[1]
Драга Јовановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1885. |
| Место рођења | Крагујевац |
| Датум смрти | 1975. |
Биографија уреди
Рођена је 1885. године у Крагујевцу у занатској породици, од мајке Василије и оца Илије. Драга је имала брата Милоша који је преминуо у детињству и сестру Даницу. Од раног узраста, показује интересовање за науку и књиге.
Током студирања у Швајцарској време је проводила са књижевницима Јованом Дучићем и Томом Ускоковићем, а ту упознаје и будућег супруга, професора Панту Јовановића. Заједно су се преселили у Скопље, где су се венчали 1912. године и изродили троје деце.[2]
Образовање и рад уреди
После основне школе похађала је Вишу женску школу у Крагујевцу (1896 — 1902), а потом гимназију у Београду, где је матурирала 1906. Након завршене гимназије добија стипендију за студије књижевности на Филозофском факултету у Женеви. Дипломирала је књижевност на универзитету у Женеви 1911. године. У Женеви осваја прву награду за психолошко-драмску поему „Ноћ у Венецији” (1911). Поема је написана поводом прославе 250 година од оснивања Женевског факултета.[2] То је било први пут да један студент из иностранства добије ову награду.[3]
По завршетку Првог светског рата, Драга Јовановић ради у Скопљу као професор у гимназији (1918 — 1921), а затим у трговачкој школи (1921 — 1925), те на трговачкој академији (1925 — 1931). Пензионисана је као инспектор Одељења за трговину и индустрију Вардарске бановине (1935).
Критичка рецепција уреди
Мотиви којима се Драга бави у својим делима препознати су као друштвено релевантни и после другог светског рата иако је већина њених романа била написана деценијама раније. Један од критичара наводи да је мотив ванбрачне трудноће "потпуно модеран и по композицији и по психологији жене која доживлјава ужасне часове"[4]. Када је реч о Драгином делу уопште, критичарка Јелена Реба сумира Драгин значај на следећи начин:
"Гласови безимених жена из дела, у савременом добу, обремењеном искуством низа сукоба на простору Балкна, преносе узнемирујућу аксиому о рату као примарно женској трагедији. Њена улога је израз комплексних захтева да се бори, али и да сачува мирнодопски систем вредности, оличен у категоријама: дом и породица. Уметничка тежња Драге Јовановић је била да стратегије дате борбе и очувања вредности транспортује на раван књижевности из домена реалног женског искуства."[1]
Радови уреди
Монографије уреди
- Без имена, 1931.
- Сан летње ноћи; Ноћ у Венецији, 1933.
- Мученице и грешнице: слике из ропства, 1937.
- Мајка, 1960.
- Верин случај, 1963.
- Мозаик стварности и снова, 1965.
- Јесења ноћ; Зимска ноћ, 1966.
Некњижна грађа уреди
- Писмо Живку Милићевићу, 1938.
Референце уреди
- ^ а б „Драга Јовановић | Књиженство”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Приступљено 2021-03-08.
- ^ а б „Први светски рат у делу заборављене књижевнице Драге Јовановић | Књиженство”. www.knjizenstvo.rs. Приступљено 2021-03-08.
- ^ Валерија Пор, „Било је то давно...“, Експрес политика, 26. октобар 1965.
- ^ Reba, Jovana. „Prvi svetski rat u delu zaboravljene književnice Drage Jovanović”. Knjiženstvo.
