Драга Гавриловић
Драга или Драгиња Каролина Гавриловић (Српска Црња 14. март 1854 — Српска Црња, 25. фебруар 1917) била је српска књижевница, педагог и преводилац.[1] Прва је српска приповедачица и романсијерка.[2] Њено дело Девојачки роман иж 1889. године сматра се првим женским романом код Срба.[3]
| Драга Гавриловић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Драгиња Каролина Гавриловић |
| Датум рођења | 14. март 1854. |
| Место рођења | Српска Црња, Аустријско царство |
| Датум смрти | 25. фебруар 1917. (62 год.) |
| Место смрти | Српска Црња, Аустроугарска |
| Националност | Српкиња |
| Образовање | Учитељска школа у Сомбору |
| Занимање | књижевница, педагог, илустратор |
| Породица | |
| Родитељи | Милан Милка |
| Породица | Гавриловић |
| Књижевни рад | |
| Период | реализам |
| Језик стварања | српски |
| Жанр | песме, хумореске, приповетке, роман |
| Најважнија дела | „Из учитељског живота” (1884) „Двојачки роман” (1889) |
Биографија уреди
Рођена је у Српској Црњи, 14. марта 1854. у угледној трговачкој породици, од мајке Милке и оца Милана, као најстарије од осморо деце.[4] Имала је још пет сестара и два брата, од којих је двоје рано умрло.[5]
Отац је једно време радио као школски управитељ. У кући је, исто као и њене сестре и браћа говорила српски, мађарски и немачки језик, стекла солидно музичко и књижевно образовање[4] и била упозната са књижевним дешавањима.[5]
Као одлична ученица је завршила четворогодишњу[5] основну школу 1865. у Новом Саду, после чега се вратила у родно место и посветила се кућним пословима, као што су то налагали тадашњи обичаји. Захваљујући покрету Уједињене омладине српске, која је покренула тему о школовању девојака и девојчица, године 1871. донесена је Уредба о Вишим девојачким школама, којом су девојке стекле право на редовно школовање у Учитељској школи у Сомбору.[4] Драга је припадала једној од првих генерација девојака, које су студирале у Учитељској школи у Сомбору (1875—1978).[4] Због крхког здравља, током школовања је доста одсуствовала са наставе и није успела да постигне одличан успех.[5]
Од 1888 до 1911. је радила као учитељица у Српској Црњи, а једно краће време у Зајечару. Учествовала је у омладинском покрету и радила је на просвећивању сеоских жена.[1] Према сведочанствима људи из Српске Црње, који су је познавали, била је права народна учитељица.[6]
Књижевношћу је почела да се бави одмах по завршетку школовања. Писала је песме, приповетке, хумореске, приче и романе.[4] Такође је преводила текстове са немачког и мађарског језика.[4] Њена прва песма, о смрти Ђуре Јакшића је објављена у новосадском „Јавору”. У истом часопису је објавила и прве приповетке, у облику фељтона у 11 наставака. У кикиндском часопису „Садашњост” је објављивала значајне полемичке текстове и књижевне радове, посебно приповетке „Мисли у позоришту”, „Недеља пред избор кметова на селу” и „Слике из живота".[4] Њени радови су објављени и у листовима „Стармали”, „Невен”, „Нови Требевић”, „Орао”, „Босанска вила”, као и „Hacfelder Zeitung” на немачком.[1]
У њена обимнија дела спадају приповетке „Из учитељског живота” (1884) и „Двојачки роман” (1889), који су излазили у наставцима.[1] „Двојачки роман” обилује аутобиографским елементима.[6] Роман је изашао у часопису „Јавор”, пошто су га претходно уредници „Садашњости” одбили, јер су га сматрали преобимним. Због „Девојачког романа” Драга се сматра првим женским српским романописцем. Према списку пронађеном у њеној заоставштини, који је сама начинила, објавила је укупно тринаест приповедака, неколико чланака и неколико дечјих песама, док су необјављени и засад изгубљени, остали рукописи „Сеоског романа”, као и неколико приповедака и чланака на српском и немачком језику.
Често је своје радове објављивала под псеудонимом или се потписавала као „једна учитељица”, „једна народна учитељица” или „твоја искрена другарица”.[4] Најчешће је писала о положају и животу жена, а њене главне јунакиње већином су биле учитељице, књижевнице, глумице, паметне и бунтовне девојке или старије неудате жене.[1] Њена нескривено феминистичка, односно хуманистичка проза је критиковала патријархалан модел друштва и улогу жене у друштву[4] и суочавала читаоце са митовима о односу српског друштва према женама. Заговарала је промену патријахалног модела друштвв јер производи терор у породици, браку, школству, свештенству књижевности и култури уопште.[7] Сматрала је да критика друштва доприноси његовом напредовању, али није наишла на подршку. Године 1900. године, у листу „Садшњост” је објавила свој последњи текст, који није потписала. Том приликом је објаснила да ће престати да објављује своје радове због недостатка поштовања и увреда које је доживела.[4]
Никада се није удала и није имала деце. Била је крхког здравља, од 1893.[5] је боловала од туберкулозе.[4] Како је због болести, од 1909. често одсуствовала са посла, пензионисана је.[1]
Умрла је у родном месту и тамо је сахрањена, у породичној гробници.[1]
Једна улица у Српској Црњи носи назив у њену част.
Њена дела за живота су се појављивала искључиво у периодици, нису штампана у облику засебних књига, све до 1990. када су објављена њена „Сабрана дела”, у две књиге.
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е Попин 2006, стр. 561.
- ^ Томић 2014, стр. 180.
- ^ Гароња Радованац 2010, стр. 39.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Лош & 22. 4. 2016.
- ^ а б в г д Књиженство & Драгиња Драга Гавриловић.
- ^ а б Анђелић 2013, стр. 105.
- ^ Томић 2014, стр. 182.
Литература уреди
- Гавриловић, Драга (1990). Сабрана дела, књ. 1 : песме, приповетке. Кикинда: Књижевна жаједница Кикинде.COBISS.SR 25459207
- Гавриловић, Драга (1990). Сабрана дела, књ. 2 : приповетке, Девојачки роман, преводи. Кикинда: Књижевна жаједница Кикинде. ISBN 978-86-81441-17-6.COBISS.SR 25458439
- Попин, Александра (2006). Чедомир Попов, ур. Српски биографски речник: В-Г. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-83651-62-7.
- Лош, Татјана (22. 4. 2016). „Наша прва романсијерка Драга”. Вечерње Новости онлајн. Компанија Новости. Приступљено 25. 7. 2016.
- Томић, Светлана (2014). „Норма, књижевнице и истина” (PDF). Култура, часопис за теорију и социологију културе и културне политике. Завод за проучавање културног развитка. 143: 168—186. Приступљено 25. 7. 2016.
- Анђелић, Бојана (2013). „Религија као извориште хуманих идеја у прози Драге Гаврилови”. Религија у огледалу књижевности. Београд: Алфа универзитет. стр. 104—111. ISBN 978-86-83237-92-0.
- „Драгиња Драга Гавриловић”. Књиженство. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 26. 07. 2016.
- Гароња Радованац, Славица (2010). Жена у српској књижевности. Нови Сад: Дневник. стр. 39—51. ISBN 978-86-7966-032-9.COBISS.SR 246060039