Драга Димитријевић Дејановић

(преусмерено са Драга Дејановић)

Драга Димитријевић Дејановић (Стара Кањижа, 30. август 1840 — Стари Бечеј, 26. јун 1871)[а] била је српска друштвено-културна активисткиња, учитељица (наставница, гувернанта), глумица, књижевница и публицисткиња.

Драга Дејановић
Photo of Draga Dimitrijević Dejanović.jpg
Портрет Драге Дејановић
Пуно имеДрага Димитријевић Дејановић
Датум рођења(1840-08-30)30. август 1840.
Место рођењаСтара Кањижа, Аустроугарска
Датум смрти26. јун 1871.(1871-06-26) (30 год.)
Место смртиСтари Бечеј, Аустроугарска

Објављивала је и под псеудонимом Драга Д-ћа. Због ставова које је заступала у вези са положајем жена у друштву с правом је названа „првом српском феминисткињом“.[1]

БиографијаУреди

Драга Дејановић рођена као Драга Димитријевић, у породици угледног адвоката Живојина Димитријевића и Његове супруге Софије. Њено родно место је била Стара Кањижа, али је добар део живота провела у Бечеју, у који се преселила са родитељима. Материјална ситуација Димитријевића је дозвољавала да Драга добије квалитетно образовање, па се школовала у угледном Институту Винчиков у Темишвару. Због озбиљног обољења очију морала је већ у тринаестој години да прекине школовање и врати се кући. Школовање наставља у Пешти, где је отпутовала рођаку Стеви В. Поповићу, директору Текелијанума. У Пешти се придружује кругу српске омладине и постаје ватрен заговорник женске равноправности.[2][1][3]

Драга се у 21. години, против очеве воље, удала за учитеља Михаила Дејановића, али због неслагања карактера она убрзо напушта супруга и враћа се родитељима.[2][3]

Убрзо потом наставља школовање у Пешти, где је отпутовала рођаку Стеви В. Поповићу, директору Текелијанума. У Пешти се придружује кругу српске омладине и постаје ватрен заговорник женске равноправности. Упознаје многе српске студенте, међу којима су Гига Глишић, Лаза Костић и Јован Турома и почиње да пише песме.[4] Своје прве песме Драга Дејановић објављује 1862. године у часопису Даница, а убрзо потом у истом часопису излазе и њени први феминистички чланци.[3]

Исте године, убрзо по оснивању Српског народног позоришта у Новом Саду Драга 1862. напушта родитељски дом, са жељом да се посвети глуми. Међутим, колико је као песникиња била радо читана и лепо прихваћена, као глумица је била незапажена.[2] Није имала глумачког дара. Театру се посветила као родољуб и борац за женска права, у жељи да помогне српско позориште као патриотску и васпитну институцију у времену када су глумице представљале ретку појаву на домаћој сцени.[5]

У глумачком послу опробала се и у Београду, али се убрзо повлачи са сцене и посвећује књижевном и педагошком раду.[5] Опредељује се за просветну струку и добија дозволу да полаже учитељски испит. Године 1865. враћа се у Стари Бечеј, где ради као учитељица и мири се с мужем. То је период тихог и мирног живота, али материјално врло оскудног. Због сиромаштва није у могућности да се претплати на Младу Србадију и Матицу, што јој веома тешко пада.[2]

Драгино прво дете, син Дејан, умро је 1867. године, а 26. јуна 1871. године, током другог порођаја, умире и она. Сахрањена је у Старом Бечеју.[2]

Позоришна каријераУреди

Одлука да се окуша у позоришном свету била је храбар потез. Овим потезом Драга се успротивила утврђеним друштвеним правилима, што је наишло на отпор њене породице.[4] Почела је да глуми у путујућој дружини Јована Кнежевића 1860. На сцени Српског народног позоришта први пут је заиграла у комедији Доктор Зољић Родерика Бенедикса, августа 1862. године. Почетком 1863. године била је кратко време члан Дилетантског друштва Уједињене омладине српске у Београду. Како није имала глумачког талента, Драга се убрзо повлачи са сцене, и посвећује се књижевном и педагошкомраду. За позоришне потребе преводи са немачког, а њен превод шаљиве игре Ђаволасти певач Друштво је извело 4. септембра 1863. године као свечану представу у част рођендана кнеза Михаила.[2][5]

УлогеУреди

  • Роксанда Дукатићева (Доктор Зољић, Ј. Р. Бенедикса),
  • Ковачица (Војнички бегунац, Е. Сиглигетија),
  • Удовица (Инкогнито, Ј. Паларика),
  • Чизмарка (Вампир и чизмар, Е. Сиглигетија),
  • Јелка Чизмићева (Сеоска лола, Е. Тота)

Литерарни радУреди

Поетски опус Драге Дејановић се дели на љубавну и родољубиву поезију. Родољубивом поезијом желела је да „пробуди народну самосвест“. Прве песме објавила је у часопису Даница 1862. године,[6] а у истом часопису одмах потом објављује и свој први феминистички чланак.[3] Прву и једину књигу, под насловом Списи, објавила је 1869. У књизи се налази и 45 песама, углавном родољубивих и љубавних. Одмах по објављивању прве књиге, позива на претплату за другу, приповетку Ускок Кариман, коју није стигла да објави. Овај рукопис је изгледа заувек изгубљен, али је у рукопису сачувано више њених дела: недовршена драма Деоба Јакшића, приповетка Свећеник у Морлаку, песма Мученик и педагошка расправа Мати. Заступљена је у многим антологијама српске поезије. Драга Димитријевић Дејановић, поред Милице Стојадиновић Српкиње, спада у најистакнутије песникиње српске романтичарске поезије.[1][2]

Многе песме Драге Дејановић преточене су у староградске романсе, а најпознатија песма на њене стихове свакако је још увек популарна „Не знам зна ли“, познатија под називом „Једно момче црна ока“. На радију су је певали, између осталих и дует Буташ и дует Кондић-Гавриловић.[7]

Феминистичко деловањеУреди

Одмах по објављивању својих првих песама у часопису Даница 1862. године, Драга Дејановић објављује и чланак Зла срећа девојачка, у којем ће ова прва српска феминисткиња тражити за жене „право на привређивање”,[3] а запажена је и на поселима у Београду, на којима је пропагирала идеје о еманципацији жена.[8]

Прекретницу у њеном феминистичком деловању представља познанство са оснивачима и члановима Уједињене омладине српске (УОС). Њени оснивачи, који су као циљ истицали просвећивање Срба кроз развој културе и образовање, били су Светозар Марковић, Светозар Милетић и Владимир Јовановић.[9] Драга им се прикључила, постајући велики борац за равноправност полова. Одана родољубљу и напретку, она у редове Уједињене омладине српске уноси нови поглед на еманципацију жена. Уместо уопштене приче она је проговорила о конкретном положају жена у Војводини и у Србији, о неразвијености друштва и укорењеним предрасудама којих се треба отрести „раденом еманципацијом", односно финансијским осамостаљивањем жена.[8] Бори се за женска права, критикује Српкиње због пасивности, позива их да се покрену, држи предавања о важности образовања девојчица... Своје ставове износи у бројним чланцима које је објављивала у часопису Млада Србадија (1871), гласилу Уједињене омладине српске.[3] Сарађивала је у часописима и листовима Даница (1862—1865), Јавор (1862—1863), Матица (1867—1870), Застава (1869, 1870).[2][10]

Објављени радовиУреди

  • Зла срећа девојачка, чланак (Даница, 1862)
  • Списи Драге Дејановић, поезија (Д-ћа), (1869)
  • Две, три речи Српкињама, есеј (Млада Србадија, 1871, Про Фемина, 1998)
  • Еманципација Српкиња, есеј (Млада Србадија, 1871)
  • Српским мајкама, есеј (Млада Србадија, 1871)

НапоменеУреди

  1. ^ У литератури се наилази на неслагања у датумима рођења и смрти због разлике између јулијанског и грегоријанског календара

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Пантелић, Ивана (2012). „Драга Димитријевић Дејановић”. Књиженство. Архивирано из оригинала на датум 09. 02. 2019. Приступљено 3. 10. 2016. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Ракитић 2011
  3. ^ а б в г д ђ Лош, Татјана (20. април 2015). „Драга Дејановић: Ја сам жена, али смем...”. Вечерње Новости. Приступљено 3. 10. 2016. 
  4. ^ а б de Haan 2006, стр. 106-107
  5. ^ а б в Ј., С. „ДЕЈАНОВИЋ Драга рођ. Димитријевић”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 3. 10. 2016. 
  6. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Женство и јунаштво Драге Д-ћа, прве српске феминисткиње: Зла срећа девојачка”. www.rts.rs. Приступљено 2021-05-14. 
  7. ^ „Уз предивну романсу, Једно момче црна ока, желимо Вам пријатну ноћ”. Србин.инфо. Архивирано из оригинала на датум 05. 10. 2016. Приступљено 4. 10. 2016. 
  8. ^ а б Božinović, Neda (1996). Žensko pitanje u Srbiji (PDF). Beograd: Devedesetčetvrta. стр. 36—37. ISBN 86-82449-09-9. 
  9. ^ Smith 2008, стр. 189
  10. ^ „Рођена је песникиња Драга Димитријевић-Дејановић”. Српски легат. 2018. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди