Отворите главни мени

Драга Димитријевић Дејановић (Стара Кањижа, 30. август 1840 — Стари Бечеј, 26. јун 1871)[a] била је друштвено-културна активисткиња, учитељица (наставница, гувернанта), глумица, књижевница и публициста. Објављивала је и под псеудонимом Драга Д-ћа. Због ставова које је заступала у вези са положајем жена у друштву с правом је названа „првом српском феминисткињом“.[1]

Драга Дејановић
Draga Dejanovic.jpg
Портрет Драге Дејановић
Пуно имеДрага Димитријевић Дејановић
Датум рођења(1840-08-30)30. август 1840.
Место рођењаСтара Кањижа
 Аустроугарска
Датум смрти26. јун 1871.(1871-06-26) (30 год.)
Место смртиСтари Бечеј
 Аустроугарска

БиографијаУреди

Драга Дејановић рођена као Драга Димитријевић, у породици угледног адвоката Живојина Димитријевића и Његове супруге Софије. Њено родно место је била Стара Кањижа, али је добар део живота провела у Бечеју, у који се преселила са родитељима. Материјална ситуација Димитријевића је дозвољавала да Драга добије квалитетно образовање, па се школовала у угледном Институту Винчиков у Темишвару. Због озбиљног обољења очију морала је већ у тринаестој години да прекине школовање и врати се кући. Школовање наставља у Пешти, где је отпутовала рођаку Стеви В. Поповићу, директору Текелијанума. У Пешти се придружује кругу српске омладине и постаје ватрен заговорник женске равноправности.[2][1][3]

Драга се у 21. години, против очеве воље, удала за учитеља Михаила Дејановића, али због неслагања карактера она убрзо напушта супруга и враћа се родитељима.[2][3]

Убрзо потом наставља школовање у Пешти, где је отпутовала рођаку Стеви В. Поповићу, директору Текелијанума. У Пешти се придружује кругу српске омладине и постаје ватрен заговорник женске равноправности. Упознаје многе српске студенте, међу којима су Гига Глишић, Лаза Костић и Јован Турома и почиње да пише песме.[4] Своје прве песме Драга Дејановић објављује 1862. године у часопису Даница, а убрзо потом у истом часопису излазе и њени први феминистички чланци.[3]

Исте године, убрзо по оснивању Српског народног позоришта у Новом Саду Драга 1862. напушта родитељски дом, са жељом да се посвети глуми. Међутим, колико је као песникиња била радо читана и лепо прихваћена, као глумица је била незапажена.[2] Није имала глумачког дара. Театру се посветила као родољуб и борац за женска права, у жељи да помогне српско позориште као патриотску и васпитну институцију у времену када су глумице представљале ретку појаву на домаћој сцени.[5]

У глумачком послу опробала се и у Београду, али се убрзо повлачи са сцене и посвећује књижевном и педагошком раду.[5] Опредељује се за просветну струку и добија дозволу да полаже учитељски испит. Године 1865. враћа се у Стари Бечеј, где ради као учитељица и мири се с мужем. То је период тихог и мирног живота, али материјално врло оскудног. Због сиромаштва није у могућности да се претплати на Младу Србадију и Матицу, што јој веома тешко пада.[2]

Драгино прво дете, син Дејан, умро је 1867. године, а 26. јуна 1871. године, током другог порођаја, умире и она. Сахрањена је у Старом Бечеју.[2]

Позоришна каријераУреди

Одлука да се окуша у позоришном свету била је храбар потез. Овим потезом Драга се успротивила утврђеним друштвеним правилима, што је наишло на отпор њене породице.[4] Почела је да глуми у путујућој дружини Јована Кнежевића 1860. На сцени Српског народног позоришта први пут је заиграла у комедији Доктор Зољић Родерика Бенедикса, августа 1862. године. Почетком 1863. године била је кратко време члан Дилетантског друштва Уједињене омладине српске у Београду. Како није имала глумачког талента, Драга се убрзо повлачи са сцене, и посвећује се књижевном и педагошкомраду. За позоришне потребе преводи са немачког, а њен превод шаљиве игре Ђаволасти певач Друштво је извело 4. септембра 1863. године као свечану представу у част рођендана кнеза Михаила.[2][5]

УлогеУреди

  • Роксанда Дукатићева (Доктор Зољић, Ј. Р. Бенедикса),
  • Ковачица (Војнички бегунац, Е. Сиглигетија),
  • Удовица (Инкогнито, Ј. Паларика),
  • Чизмарка (Вампир и чизмар, Е. Сиглигетија),
  • Јелка Чизмићева (Сеоска лола, Е. Тота)

Литерарни радУреди

Поетски опус Драге Дејановић се дели на љубавну и родољубиву поезију. Родољубивом поезијом желела је да „пробуди народну самосвест“. Прве песме објавила је у часопису Даница 1862. године, а у истом часопису одмах потом објављује и свој први феминистички чланак.[3] Прву и једину књигу, под насловом Списи, објавила је 1869. У књизи се налази и 45 песама, углавном родољубивих и љубавних. Одмах по објављивању прве књиге, позива на претплату за другу, приповетку Ускок Кариман, коју није стигла да објави. Овај рукопис је изгледа заувек изгубљен, али је у рукопису сачувано више њених дела: недовршена драма Деоба Јакшића, приповетка Свећеник у Морлаку, песма Мученик и педагошка расправа Мати. Заступљена је у многим антологијама српске поезије. Драга Димитријевић Дејановић, поред Милице Стојадиновић Српкиње, спада у најистакнутије песникиње српске романтичарске поезије.[1][2]

Многе песме Драге Дејановић преточене су у староградске романсе, а најпознатија песма на њене стихове свакако је још увек популарна „Не знам зна ли“, познатија под називом „Једно момче црна ока“. На радију су је певали, између осталих и дует Буташ и дует Кондић-Гавриловић.[6]

Феминистичко деловањеУреди

Одмах по објављивању својих првих песама у часопису Даница 1862. године, Драга Дејановић објављује и чланак Зла срећа девојачка, у којем ће ова прва српска феминисткиња тражити за жене „право на привређивање”,[3] а запажена је и на поселима у Београду, на којима је пропагирала идеје о еманципацији жена.[7]

Прекретницу у њеном феминистичком деловању представља познанство са оснивачима и члановима Уједињене омладине српске (УОС). Њени оснивачи, који су као циљ истицали просвећивање Срба кроз развој културе и образовање, били су Светозар Марковић, Светозар Милетић и Владимир Јовановић.[8] Драга им се прикључила, постајући велики борац за равноправност полова. Одана родољубљу и напретку, она у редове Уједињене омладине српске уноси нови поглед на еманципацију жена. Уместо уопштене приче она је проговорила о конкретном положају жена у Војводини и у Србији, о неразвијености друштва и укорењеним предрасудама којих се треба отрести „раденом еманципацијом", односно финансијским осамостаљивањем жена.[7] Бори се за женска права, критикује Српкиње због пасивности, позива их да се покрену, држи предавања о важности образовања девојчица... Своје ставове износи у бројним чланцима које је објављивала у часопису Млада Србадија (1871), гласилу Уједињене омладине српске.[3] Сарађивала је у часописима и листовима Даница (1862—1865), Јавор (1862—1863), Матица (1867—1870), Застава (1869, 1870).[2]

Објављени радовиУреди

  • Зла срећа девојачка, чланак (Даница, 1862)
  • Списи Драге Дејановић, поезија (Д-ћа), (1869)
  • Две, три речи Српкињама, есеј (Млада Србадија, 1871, Про Фемина, 1998)
  • Еманципација Српкиња, есеј (Млада Србадија, 1871)
  • Српским мајкама, есеј (Млада Србадија, 1871)

НапоменеУреди

  1. ^ У литератури се наилази на неслагања у датумима рођења и смрти због разлике између јулијанског и грегоријанског календара

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Пантелић, Ивана (2012). „Драга Димитријевић Дејановић”. Књиженство. Приступљено 3. 10. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Ракитић 2011
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Лош, Татјана (20. април 2015). „Драга Дејановић: Ја сам жена, али смем...”. Вечерње Новости. Приступљено 3. 10. 2016. 
  4. 4,0 4,1 de Haan 2006, стр. 106-107
  5. 5,0 5,1 5,2 Ј., С. „ДЕЈАНОВИЋ Драга рођ. Димитријевић”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 3. 10. 2016. 
  6. ^ „Уз предивну романсу, Једно момче црна ока, желимо Вам пријатну ноћ”. Србин.инфо. Архивирано из оригинала на датум 05. 10. 2016. Приступљено 4. 10. 2016. 
  7. 7,0 7,1 Božinović, Neda (1996). Žensko pitanje u Srbiji (PDF). Beograd: Devedesetčetvrta. стр. 36—37. ISBN 86-82449-09-9. 
  8. ^ Smith 2008, стр. 189

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди