Драгоманце
Драгоманце (мкд. Драгоманце) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Драгоманце припада општини Старо Нагоричане.
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Старо Нагоричане |
Становништво | |
— 2002. | 133 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 13′ 23″ С; 21° 51′ 52″ И / 42.2231° С; 21.8644° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 360 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 031 |
Регистарска ознака | KU |
Географија
уредиДрагоманце је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 14 km источно.
Село Драгоманце се налази у историјској области Средорек, у долини реке Пчиње, на око 360 метара надморске висине. Источно од села се издиже Германска планина.
Месна клима је континентална.
Историја
уредиУ селу је погинуо комита Серафим Смиљанац, Србин из Горњег Нагоричана. Био је то један од најсвирепијих људи међу комитама. Серафим је прво пришао српској акцији; одвео је жену са двоје деце у Врање, да би се са мање бриге укључио у четничку акцију. Своје најмилије је оставио помагачима српског покрета у Врању на старање, по задатој речи. Али када се једном приликом навратио где је породица становала, открио је да се о њој нису уопште старали, а млада лепа супруга га је као мужа изневерила. То велико разочарење је у њему начинило велики душевни преокрет; из њега је огорчење извукло све оно животињско окрутно. Вратио се са породицом у Кумановску казу, и жељан освете пришао Бугарима. Од тада се показао као велики крволок, који је над Србима чинио зверства. У свом бесу поклао је затим и жену и властиту децу, без икаквог обзира. Уништио је и сву своју имовину, а након бекства пред потером стигао у Драгоманце, где се затворио у једну кућу. Пуцајући из упоришта убио је много гонилаца, а када је потрошио сву муницију, извршио је самоубиство пуцајући у себе, у главу. Претходно је скинуо одећу и све ствари са њом, исецкао на ситне комаде.[1]
Становништво
уредиДрагоманце је према последњем попису из 2002. године имало 133 становника.
Огромна већина становништва у насељу су етнички Македонци (92%), а остало Срби.
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Извори
уреди- ^ "Политика", Београд 3. новембар 1924.