Драгомир Арамбашић
Драгомир Арамбашић (Београд, 1881 — логор код Бакенберга, 1945)[1] био је српски вајар, који је целокупно своје уметничко остварење базирао на академским стандардима тј. академизму, не ослањајући се на различите уметничке правце који су прожимали европску уметност XIX и XX века.
| Драгомир Арамбашић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1881. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1945. |
| Уметнички рад | |
| Најважнија дела | |
Биографија
уредиЖеља Драгомира да се бави вајарством условљена је његовим познанством са чешким вајаром Јаном Коњареком. Студије вајарства почиње у Дрездену код професора Вернера, а дипломира у Ређо Институту ди Белле Арти Сан Луца у Риму код професора Е. Ферарија. Био је члан ЛАДЕ и Удружења сликара и вајара, ратника. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду. Прадеда му је био српски фрајкор и чувени Бимбаша Станко Арамбашић.[2]
Стваралаштво
уредиДрагомир Арамбашић се после студија у Минхену и Дрездену усавршавао у Риму и Паризу. Уласком у Мерсијеов атеље 1912. године, прихвата све постулате тзв. „фирентинске обнове“ који су очити у његовим делима Девојка с разбијеним крчагом и Рибар забацује мрежу, следећи у њима типично Мерсијеовском извођење фигура у кретању заустављеног покрета. У скулптури Мајке, међутим, осетан је и утицај Родена.[3]
Скулптура "Одбрана",1925. постављена у предворју Народне скупштине Републике Србије и представљају личности три конститутивна народа.[4]У Лесковцу је 1927. године , постављен споменик Споменик палим за отаџбину 1912—1918., рад Арамбашића.
Нашу уметност обогатио је изванредним делом, фонтаном „Буђење“ која се налази испред централног улаза у Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану а постављена је 1936. године. За ову своју скулптуру је 1920. године добио награду Друштва француских уметника. За Београд је посебно везан и по изради бројних фасадних скулптура. Кућа у Господар Јевремовој осим тога што представља меморијални споменик у коме је живео и радио Драгомир Арамбашић, има и одређене архитектонске вредности које се огледају у функционално-просторној диспозицији и обликовању фасада.[5]
Радио је скулптуре у камену на згради српских железница у Немањиној, споменику културе Републике Србије.[6]
Задужбина Николе Спасића у Кнез Михаиловој 47 подигнута је 1930. године као трговачко-стамбена четвороспратница, по пројекту архитекте Јосифа Најмана, у духу академизма. Фасада зграде је украшена скулптурама које симболизују индустрију и трговину. Постављене су у тимпанону над централним делом фасаде, а дело су вајара Драгомира Арамбашића.[7]
Галерија
уреди-
Фонтана Буђење, испред Павиљона Цвијете Зузорић -
Детаљ са Фонтане Буђење -
Споменик палим за отаџбину, Лесковац -
Разбијени крчаг -
Карађорђе Петровић -
Карађорђе Петровић (детаљ)
Извори
уреди- ^ „Dragomir Arambašić”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-24. Приступљено 2024-01-26.
- ^ Arte - Dragomir Arambašić - Portfolio
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 08. 2011. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ Narodna skupština Republike Srbije | Vajarstvo
- ^ Kulturna Dobra Beograda
- ^ Васиљевић, Бранка. „Завршена обнова зграде српских железница у Немањиној”. Politika Online. Приступљено 2022-02-24.
- ^ „Revitalizacija fasade – Knez Mihailova 47”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2015. г. Приступљено 26. 10. 2014. Текст „ ” игнорисан (помоћ)
