Драгомир Бенчић

Драгомир Бенчић (Пула, 30. октобар 1911 — Загреб, 23. јун 1967), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске и народни херој Југославије.

драгомир бенчић
Драгомир Бенчић
Лични подаци
Датум рођења	(1911-10-30)30. октобар 1911.
Место рођења	Пула, Аустроугарска
Датум смрти	23. јун 1967.(1967-06-23) (55 год.)
Место смрти	Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија
Професија	инжењер грађевинарства
Деловање
Члан КПЈ од	јуна 1942.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	Војска краљевине Југославије НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941. – 1967.
Чин	генерал-потпуковник
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Биографија

Рођен је 30. октобра 1911. године у Пули, у сиромашној чиновничкој породици. Основну школу завршио је у родном граду, а гимназију у Љубљани. Након тога студирао је грађевинарство на Техничком факултету у Љубљани. Пред рат 1941. године, запослен као техничар, прикључио се радничком покрету.

У јуну 1941. године прикључио се Народноослободилачком покрету, а партизанима се придружио априла 1942. године. Пре тога, априла 1941, добровољно се пријавио у војску да би учествовао у одбрани Југославије. Био је затворен, али је успео да побегне из Љубљане. Након тога је учествовао у припремама за оружани устанак.

Априла 1942. године, ступио је у Прву чету Нотрањског одреда, а у јуну постао члан Комунистичке партије Југославије и политички комесар чете. Доцније је био политички комесар батаљона Доломитског одреда од краја 1942, Прве истарске бригаде од септембра 1943, Тринаесте ударне бригаде на прелазу из 1943. у 1944, Четрнаесте дивизије од марта 1944, Четврте оперативне зоне за Штајерску и Корушку од августа 1944. и најзад Деветог корпуса од марта 1945. године. Током рата био је рањаван три пута.

После рата, биран је у Главни одбор Освободилне фронте Словеније, а био је и секретар Покрајинског народноослободилачког одбора за Словеначко приморје и Истру. Након тога је постављен за команданта Југословенског одреда за Истру и Словеначко приморје. Дипломирао је грађевинарство на Техничком факултету и завршио Вишу војну академију ЈНА. Вршио је и следеће функције:

• заменик и начелник Грађевинске управе Државног секретаријата за народну одбрану (ДСНО)
• помоћник команданта Загребачке војне овласти за политичко-управне послове
• члан Опуномоћства Централног комитета СКЈ за организацију СК у ЈНА
• руководилац Опуномоћства ЦК за Загребачку војну област

Умро је 23. јуна 1967. године у Загребу, а сахрањен је у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

• Ко је ко у Југославији. Београд: Седма сила. 1957. 
• Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.