Драгомир Раденковић

Драгомир М. Раденковић (Књажевац, 27. август 1883Oflag VI C у Оснабрику, 20. октобар 1944) био је српски и југословенски артиљеријски официр, бригадни генерал Југословенске војске, учесник Балканских ратова, Првог светског рата и Априлског рата, носилац Карађорђеве звезде са мачевима, Ордена Белог орла са мачевима, Ордена Светог Саве, Ордена Југословенске круне, Златне медаље за храброст и Албанске споменице.

Драгомир М. Раденковић
General Dragomir Radenkovic.png
Бригадни генерал Драгомир Раденковић са одликовањима
Датум рођења(1883-08-27)27. август 1883.
Место рођењаКњажевац
Краљевина Србија
Датум смрти20. октобар 1944.(1944-10-20) (61 год.)
Место смртиOflag VI C, Оснабрик
Трећи рајх
ШколаНижа школа Војне академије у Београду
ВојскаКраљевина Србија
Југословенска војска
Родартиљерија
ЧинKoY-Army-Artillery-Technical-Brigadier General-Sleeve insignia.svg KoY-Army-Artillery-Technical-General.svg Артиљеријски бригадни генерал
ОдликовањаОрден Карађорђеве звезде са мачевима
Орден Белог орла
Албанска споменица

БиографијаУреди

ОбразовањеУреди

Рођен је 27. августа 1883. године у Књажевцу, где је завршио основну школу и гимназију. Похађао је 33. класу Ниже школе Војне академије у Београду од 1900. године. Први службу је добио у родном граду, а затим 1911. године бива прекомандовао у 7. батерију Моравског пука у Нишу.

Ратови за ослобођење и уједињењеУреди

 
Мајор Драгомир Раденковић са Карађорђевом звездом и Легијом части

У Балканским ратовима је предводио 7. батерију Моравског артиљеријског пука I позива са чином капетана прве класе.

Први светски рат је наставио на челу исте батерије, која се нашла у саставу Комбиноване дивизије. Као командир батерије, извео је значајан маневар у току Церске битке 1914. године, када се после повлачења и остављања једног топа успео вратити на почетне положаје и артиљеријском ватром са положаја на Бркинцу одбити непријатељске јурише. Ово је имало важну улогу у заузимању Косаниног града. Затим је учествовао и у Гучевској бици.

Капетан Раденковић је у октобру 1915. године унапређен у чин мајора, што остаје до 1920. године. Командовао је 4. батеријом Вардарског артиљеријског пука на Солунском фронту.

Међуратна каријераУреди

Службовао је у Штипу, Мостару и Сарајеву на месту команданта пука. Налазио се на дужности команданта Тимочке артиљеријске бригаде у Зајечару, када је 17. децембра 1929. године унапређен у чин генерала.

Са места команданта артиљерије Пете армијске области у Нишу, где је био од септембра 1935. године, током 1937. године одлази у Министарство војске и морнарице. Од 1940. године је био помоћник команданта Територијалне ваздушне одбране и члан Војног суда за официре.

Други светски ратУреди

Дана 3. априла 1941. године, генерал Раденковић је испраћен од синова Милутина и Ђорђа са Железничке станице у Београду, пошто је добио свој ратни распоред. Заробљен је у Априлском рату и одведен у заробљеништво, у логор Oflag VI C у Оснабрику.

Болестан и под високом температуром, генерал Раденковић се 20. октобра 1944. године несвесно кретао према жицама на огради логора. То је приметио немачки стражар који га је устрелио, те је овај погинуо на месту.

ПородицаУреди

Генерал Раденковић је имао два сина- Милутина Раденковића, композитора и професора Музичке академије у Београду и Ђорђа Раденковића, новинара, публицисте и књижевника, у два мандата главног уредника "НИН-а" и дописника "Политике" из Индије, Шпаније и Кине.[тражи се извор]

ЗанимљивостУреди

Генерал Раденковић је у филму Марш на Дрину из 1964. године, представљен кроз лик артиљеријског капетана Косте Хаџи-Вуковића (бата Колета), којег је тумачио глумац Александар Гаврић.[1]

Унапређења у чиновеУреди

Капетан Прве класе Мајор Потпуковник Пуковник Бригадни генерал
           
Јун 1912. Октобар 1915. 1920. 1924. 17. децембар 1929.

ОдликовањаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Бјелајац, Миле (09. 08. 2021). „ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТРАДАО ОД НЕМАЧКЕ РУКЕ: Ко је био капетан "Бата Коле" из филма "Марш на Дрину" (1964)”. Вечерње новости.