Драгомир Тадић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Драгомир Тадић(1893 — 1976) био је српски архитекта и унивезитетски професор.
| Драгомир Тадић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1893. |
| Датум смрти | 1976. (82/83 год.) |
| Научни рад | |
| Поље | Архитектура |
Биографија уреди
Рођен је 1893. године. Студије архитектуре је започео у Дрездену. Почетком Првог светског рата напустио је студије и као један од 1300 каплара прошао голготу српске војске.
По завршетку рата Тадић одлази у Торино, па је ту у Италији окончао студије, а недуго затим и докторирао. По повратку у отаџбину био је професор Архитектонске школе од њеног оснивања 1924. године. Пројектовао је 151 цркву, укључујући и обнову Вождовачке цркве у Београду. Израдио је много звоника и црквених портала, а према његовој идеји изграђен је и улаз у Ботаничку башту „Јевремовац” у Београду.
После окончања Другог светског рата потпуно се посветио рестаурацији манастира. Тадић је одбио да уђе у Комунистичку партију Југославије.
Током свог радног века, овај архитекта је пројектовао и краљев летњиковац у Милочеру, али и српску православну цркву Светог цара Лазара у Енглеској, у Бирмингему, где се налазио као болесник ратне 1942. године. Тадић је прво био немачки заробљеник Војске Краљевине Југославије, јер је рат дочекао у униформи, да би се касније обрео у Великој Британији.
Драгомир Тадић је умро 1976. године, а у знак признања од стране Српске православне цркве за пројектовање и рестаурацију бројних манастира, сахрањен је у порти манастира Раковица.
Литература уреди
- Николић, Зоран Љ., Масонски симболи у Београду, Службени гласник, Београд 2011.
