Драгослав Михаиловић
Драгослав Михајловић (негде и као Михаиловић) (Ћуприја, 17. новембар 1930) српски је књижевник и академик. Михајловић је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Добитник је многих књижевних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме.[2] Дела су му превођена на више европских језика.
| Драгослав Михајловић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Драгослав Михајловић |
| Датум рођења | 17. новембар 1930. |
| Место рођења | Ћуприја, Краљевина Југославија |
| Држављанство | Србија |
| Националност | Србин |
| Образовање | Филозофски факултет |
| Школа | Гимназија Ћуприја |
| Универзитет | Универзитет у Београду |
| Занимање | Писац |
| Деца | Бранислав Михајловић Милица Михајловић |
| Период | 1967— |
| Језик стварања | српски, углавном на косовско-ресавском дијалекту |
| Књижевни жанр | драма |
| Најважнија дела |
|
| Награде | НИН-ова награда (1983)[1] |
БиографијаУреди
Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење; често је мењао посао.
Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности (УДБА) пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева. Након тога, један сведок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка определио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито „амерички шпијун” и да је партија „ликвидирала СКОЈ”. Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. је ухапшен. На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. и тамо је провео 15 месеци.[3][4]
Његову биографију написао је Роберт Ходел Речи од мрамора. Драгослав Михаиловић – живот и дело, Београд: Лагуна, 2020.
Приватан животУреди
Његов син је сликар Бранислав Михајловић, а ћерка глумица Милица Михајловић.[5]
Награде и признањаУреди
- Октобарска награда Београда, 1967.
- Андрићева награда, 1976.
- Златна арена за најбољи сценарио, Пула, 1978.
- НИН-ова награда, за роман Чизмаши, 1984.
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Чизмаши, 1985.
- Награда „Борисав Станковић”, за књигу прича Лов на стенице, 1994.
- Награда Вукове задужбине, 1994.
- Награда „Стефан Првовенчани”, 2008.
- Кочићева награда, 2011.[2]
- Награда „Григорије Божовић”, за приповетку „Четрдесет и три године”, за 2016.[6]
- Велика награда „Иво Андрић”, за животно дело, 2020.
- Награда „Скендер Куленовић”, 2020.[7]
ДелаУреди
Роман Кад су цветале тикве први пут је објављен 1968. и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти. Представа која је у Југословенском драмском позоришту у Београду требало да се игра по овом роману забрањена је пре него што је изведена премијера. Михаиловић сматра да ју је Тито лично забранио[8] на инсистирање Кардеља.[9]
Осим овог, Михаиловић је објавио и следећа дела:
- Фреде, лаку ноћ
- Петријин венац
- Чизмаши
- Голи оток
- Црвено и плаво
- Време за повратак
- Гори Морава
- Лов на стенице
- Увођење у посао[10]
ИзвориУреди
- ^ „Роман године 1983.”. НИН званични сајт. Приступљено 6. јануар 2021.
- ^ а б „Драгослав Михаиловић добитник Кочићеве награде”. Радио телевизија Републике Српске. 12. 8. 2011. Приступљено 12. 8. 2011.
- ^ „Smrt se nadvijala nad otokom zla”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 11. 03. 2018.
- ^ „Kada je cvetala Udba”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 11. 03. 2018.
- ^ Татјана Лош & 27. 4. 2013.
- ^ „Драгославу Михаиловићу награда "Григорије Божовић"”. РТС. 19. 5. 2017. Приступљено 22. 3. 2017.
- ^ Награда „Скендер Куленовић” академику Михаиловићу (САНУ, приступљено 11. септембра 2020)
- ^ Кад су цветали страхови и лажи („Вечерње новости“, 16. октобар 2013)
- ^ „Интервју за Дневне”. Архивирано из оригинала на датум 26. 01. 2016. Приступљено 09. 01. 2016.
- ^ „Uvođenje u posao - Dragoslav Mihailović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-05-25.
ЛитератураУреди
- Лош, Татјана (27. 4. 2013). „Милица Михајловић: Нови сјај старе диве”. Вечерње новости онлајн. Приступљено 15. 1. 2016.
Спољашње везеУреди
- Како је Тито пресудио писцу (РТС Око - Званични канал)
- Биографија на сајту САНУ
- Драгослав Михаиловић, интервју („Политика“, 4. мај 2010)
- „Златни сунцокрет“ Драгославу Михаиловићу („Политика“, 31. јануар 2011)
- Полицијски досијеи су очерупани - интервју („Политика“, 17. јул 2011)
- Радио-телевизија Републике Српске: Драгослав Михаиловић о петокњижју „Голи оток“, 10. 6. 2012. (језик: српски)
- Југословенство ће Србе одвести у пропаст („Политика“, 1. јун 2014)
- Дрскошћу сам се борио против страха - интервју („Политика”, 9. јануар 2020)
- ПОЛА ВЕКА МЕЂУ ВЕЛИКАНИМА: Поводом 90. рођендана академика Драгослава Михаиловића („Вечерње новости”, 17. новембар 2020)
- ПИСАЦ КОГА ЈЕ ЖИВОТ ШИБАО: Академик Драгослав Михаиловић прославио 92. рођендан („Вечерње новости”, 18. новембар 2022)
- Поетика приповедања Драгослава Михаиловића („Политика”, 2. јануар 2023)