Драгослав Михаиловић
Драгослав Михаиловић или Михајловић (Ћуприја, 17. новембар 1930) српски је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Добитник је многих књижевних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме.[2] Дела су му превођена су на више европских језика.
| Драгослав Михаиловић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 17. новембар 1930. |
| Место рођења | Ћуприја, Краљевина Југославија |
| Држављанство |  Србија |
| Образовање | Филозофски факултет |
| Школа | Гимназија Ћуприја |
| Универзитет | Универзитет у Београду |
| Занимање | Писац |
| Деца | Бранислав Михаjловић Милица Михајловић |
| Период | 1967— |
| Језик стварања | српски, углавном на косовско-ресавском дијалекту |
| Књижевни жанр | драма |
| Најважнија дела |
|
| Награде | НИН-ова награда (1983)[1] |
БиографијаУреди
Михаиловић је рођен 17. новембра 1930. у Ћуприји, у тадашњој Краљевини Југославији. Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење; често је мењао посао.
Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности (УДБА) пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева. Након тога, један сведок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка определио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито „амерички шпијун” и да је партија „ликвидирала СКОЈ”. Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. је ухапшен. На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. и тамо је провео 15 месеци.[3][4]
Добитник је Кочићеве награде 2011. године.[2]
ДелаУреди
Роман Кад су цветале тикве први пут је објављен 1968. и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти. Представа која је у Југословенском драмском позоришту у Београду требало да се игра по овом роману забрањена је пре него што је изведена премијера. Михаиловић сматра да ју је Тито лично забранио[5] на инсистирање Кардеља.[6]
Осим овог, Михаиловић је објавио и следећа дела:
- Фреде, лаку ноћ
- Петријин венац
- Чизмаши
- Голи оток
- Црвено и плаво
- Време за повратак
- Гори Морава
- Лов на стенице
- Увођење у посао[7]
Приватан животУреди
Његов син је сликар Бранислав Михаjловић, а ћерка глумица Милица Михајловић.[8]
Награде и признањаУреди
- Октобарска награда Београда, 1967.
- Андрићева награда, 1976.
- Златна арена за сценарио у Пули, 1978.
- Нинова награда, 1984.
- Награда Народне библиотеке Србије, 1985
- Награда Бора Станковић, 1994.
- Награда Вукове задужбине, 1994.
- Кочићева награда 2011.
- На свечаности у Андрићевом институту у Андрићграду Јан.28.2020. директор ове установе Емир Кустурица, уручио је „Велику награду Иво Андрић” за животно дело Драгославу Михаиловићу.
- Награда „Скендер Куленовић”, 2020.[9]
ИзвориУреди
- ^ „Роман године 1983.”. НИН званични сајт. Приступљено 6. јануар 2021.
- ^ а б „Драгослав Михаиловић добитник Кочићеве награде”. Радио телевизија Републике Српске. 12. 8. 2011. Приступљено 12. 8. 2011.
- ^ „Smrt se nadvijala nad otokom zla”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 11. 03. 2018.
- ^ „Kada je cvetala Udba”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 11. 03. 2018.
- ^ Кад су цветали страхови и лажи („Вечерње новости“, 16. октобар 2013)
- ^ „Интервју за Дневне”. Архивирано из оригинала на датум 26. 01. 2016. Приступљено 09. 01. 2016.
- ^ „Uvođenje u posao - Dragoslav Mihailović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-05-25.
- ^ Татјана Лош & 27. 4. 2013.
- ^ Награда „Скендер Куленовић” академику Михаиловићу (САНУ, приступљено 11. септембра 2020)
ЛитератураУреди
- Лош, Татјана (27. 4. 2013). „Милица Михајловић: Нови сјај старе диве”. Вечерње новости онлајн. Приступљено 15. 1. 2016.
Спољашње везеУреди
- Како је Тито пресудио писцу (РТС Око - Званични канал)
- Биографија на сајту САНУ
- Драгослав Михаиловић, интервју („Политика“, 4. мај 2010)
- „Златни сунцокрет“ Драгославу Михаиловићу („Политика“, 31. јануар 2011)
- Полицијски досијео су очерупани - интервју („Политика“, 17. јул 2011)
- Радио-телевизија Републике Српске: Драгослав Михаиловић о петокњижју „Голи оток“, 10. 6. 2012. (језик: српски)
- Југословенство ће Србе одвести у пропаст („Политика“, 1. јун 2014)
- Венац Драгослава Михаиловића („Вечерње новости”, фељтон, децембар 2016)
- Дрскошћу сам се борио против страха - интервју („Политика”, 9. јануар 2020)
- ПОЛА ВЕКА МЕЂУ ВЕЛИКАНИМА: Поводом 90. рођендана академика Драгослава Михаиловића („Вечерње новости”, 17. новембар 2020)