Драгослав Миљковић

Драгослав С. Миљковић (Београд, 23. јануар 1883Београд, 24. мај 1953) био је српски и југословенски коњички и генералштабни официр, армијски генерал Југословенске војске, учесник Балканских ратова, Првог светског рата и Другог светског рата.

Драгослав С. Миљковић
Дивизијски генерал Драгослав Миљковић
Лични подаци
Датум рођења(1883-01-23)23. јануар 1883.
Место рођењаБеоград, Србија
Датум смрти24. мај 1953.(1953-05-24) (70 год.)
Место смртиБеоград, ФНРЈ
Војна каријера
ВојскаКраљевина Србија Војска Краљевине Србије
Југословенска војска
Чин Армијски генерал
Учешће у ратовимаБалкански ратови
Први светски рат
Други светски рат

Биографија уреди

 
Драгослав Миљковић и непознати официр, око 1900. године

Образовање уреди

Рођен је 23. јануара 1883. године у Београду. Завршио је XXXIII класу Ниже и XVIII класу Више школе Војне академије у Београду.

Ратови за ослобођење и уједињење уреди

Током Балканских ратова 1912-1913, командовао је IV ескадроном I коњичког пука. У Први светски рат је ушао као штабни официр при Другој армији, да би касније прешао на место помоћника начелника штабова Коњичке и Дринске дивизије. Касније је постао начелник штаба Прве пешадијске бригаде Вардарске дивизије.[1] По пробоју Солунског фронта, постављен је за команданта коњичког пука.

Међуратна каријера уреди

Био је војни изасланик Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Софији. Такође, налазио се на дужности начелника штабова Савске и Дравске дивизијске области, команданта Десетог пешадијског пука, начелник штаба IV армијске области, команданта Врбаске дивизијске области, команданта II коњичке дивизије у Нишу и, команданта коњице у Београду.

За време службовања у Нишу, био је један од кумова једрилица Обласног одбора аеро-клуба Наша крила.[2]

Преведен је у генералштабну струку 27. јуна 1931. године, а у чин дивизијског генерала 17. децембра 1933. године.

Новембра 1940. године, именован је за вршиоца дужности команданта Друге армијске области. Поводом Дана уједињења 1. децембра 1940. године, унапређен је у чин армијског генерала.

Оженио се Видом Барковић, кћерком директора штедионице у Иригу.

Априлски рат уреди

Априлски рат 1941. године, генерал Миљковић је дочекао као вршилац дужности команданта Друге армијске области. Заробљен је и одведен у заробљенички логор.

Био је старешина заробљеничког логора у Оснабрику, где се разболео и пола године провео у логорској болници.

Послератни живот уреди

Вратио се у земљу након ослобођења. Нове комунистичке власти су га осудиле на три године затвора са принудним радом.

Умро је 24. маја 1953. године у Београду.

Одликовања уреди

Референце уреди

  1. ^ „Драгослав Миљковић”. Први светски рат. 
  2. ^ Лист Преглед цркве епархије нишке, септембар – октобар 1940. године, број 9/10, Ниш, чланак Епископа нишког др Јована Илића Једриличарима, 349-351.