Драгочај

насељено мјесто у Бањој Луци, Република Српска, БиХ

Драгочај је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 2.275 лица.[1]

Драгочај
Православна црква у Драгочају
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадБања Лука
Становништво
 — 2013.Пад 2.275
Географске карактеристике
Координате44° 51′ 17″ С; 17° 09′ 16″ И / 44.854758° С; 17.154573° И / 44.854758; 17.154573
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Драгочај на карти Босне и Херцеговине
Драгочај
Драгочај
Драгочај на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број78215
Позивни број051

Географски положај

уреди

Налази се сјеверозападно од центра града, у правцу Козаре и Приједора. Кроз Драгочај пролази пут и жељезничка пруга који повезују Бању Луку и Приједор. Ова мјесна заједница обухвата насељена мјеста Драгочај, Рамићи и Барловци, а од 2010. и дио насељеног мјеста Залужани.

Историја

уреди

У Драгочају су усташе прије 1. августа 1941. извршиле масовно хапшење Срба.[2] Усташе су Србе након хапшења затварали у куће и убијали их пушчаним и митраљеским мецима које су испаљивали у врата и прозоре кућа.[2] Усташе су Србе убијале и хладним оружјем попут крампова и лопата.[2]

Образовање

уреди

Основна школа „Десанка Максимовић“ постоји од 1909. године.[3]

Становништво

уреди
Састав становништва – насеље Драгочај
1991.[4]1981.[5]1971.[6]
Укупно2 578 (100,0%)2 553 (100,0%)2 728 (100,0%)
Хрвати1 890 (73,31%)1 845 (72,27%)2 117 (77,60%)
Срби478 (18,54%)454 (17,78%)598 (21,92%)
Југословени141 (5,469%)138 (5,405%)
Остали48 (1,862%)115 (4,505%)9 (0,330%)
Бошњаци21 (0,815%)11 (0,039%)1
Црногорци4 (0,147%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Демографија
Година Становника
1948. 3.021
1953. 2.971
1961. 2.836
1971. 2.728
1981. 2.553
1991. 2.569
2013. 2.275

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Резултати Пописа 2013, градови, општине, насељена мјеста”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 23. 03. 2017. г. Приступљено 23. 9. 2019. 
  2. ^ а б в Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јевтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево. 1995. стр. 150.
  3. ^ „У Драгочају 100 година звони школско звоно”. Глас Српске. 13. 11. 2009. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2012. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14/15)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 11. 2015. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 11. 2015. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 11. 2015. 

Литература

уреди
  • Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јавтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево (1995) [1]

Спољашње везе

уреди