Драгољуб (алманах)

Драгољуб (алманах) је објављен у две књиге, 1845. и 1846. године у Пешти. То је први српски алманах намењен женама.

Драгољуб
Типалманах
Оснивање1845.
Језиксрпски
Укидање1846.
ГрадПешта

Издавач уреди

Издавач и уредник овог забавника без календара био је Теодор Павловић (1804-1854), један од најзначајнијих новинара 30-тих и 40-тих година 19. века. Био је уредник и Сербских народних новина и Сербског народног листа.

Основне информације уреди

Прва свеска алманаха посвећена је родољубивим осниватељкама, а посебно "племенитој Србкињи Анастасији Нако", уз објаву Сонета благородној госпоји Анастасији от Нако у коме се велича њено родољубље, а друга свеска је посвећена Марији Меден. Свеске алманаха су обимне (преко 300 страна) са бројним прозним и песничким прилозима.

Уредник алманаха се залаже за просвећивање српске жене у националном духу на народној поезији и на продуктима српске уметничке литературе. У поезији, као најобимнијој области књижевности у алманаху ишчезава класицистички манир, и прилаже се модерна поезија, прожета националним духом и написана у народном стиху.

Садржај уреди

Основна идеја целе публикације развијена је у уредниковим Писмима Даници, која је идеална Српкиња, и која садрже програм васпитања српске жене у народном стилу: љубав према свом језику и народним песмама, оснивање "Сојуза родољубиви Србкиња", читање српских књига, материјално помагање српске књижевности, одавање признања српским писцима.

У Драгољубу је објављено око стотину песама, тако да представља једну од најзначајнијих збирки поезије 40-тих година. Велики број песама у обе свеске алманаха објављен је на тему величања националних врлина Српкиња и Срба: Србкиња Србљину Георгија Стегановића, Глас Сербкиње (Т. Ив.), Споменик на гробу једне Србкиње (К.Б.), Србин, Млада Србкиња и Млади Србин (П.Н.) и др.

Четири песме су лирско-епског карактера: Ненад и Коруна војвода, Како сестра љуби брата, Девет пособаца и Капетановица теши Милашиновицу, лирска је Народна песма, а шаљива Шта још неће на свету бити. На принципу подражавања народне песме су Ко је лепши и Туга.

Најлепше лирске песме у Драгољубу су песме Симе Милутиновића: Пчела и девојка, Ружа и девојка, Туђој и Кад је вода најслађа?. Три објављене песме др Јована Суботића су: Испит руже, Разговор с месецом и Ивањска ноћ. Љубавну лирику у алманаху представља Д. Михаиловић са осам објављених песама, а просветитељско-патриотски-дидактички карактер изражава Никола Боројевић са десет песама, неколико загонетки у стиху и једном приповетком.

У Драгољубу је објављено пет дужих приповедака, већи број кратких прича и прилога, и чине мање значајан део алманаха.

Сарадници уреди

Сарадници Драгољуба су били неки истакнути писци тог доба: Сима Милутиновић, Јован Суботић и Никола Боројевић, као и мање познати Василије Суботић, Д. Михаиловић, Георгије Стефановић, и др. Потписују се и илирски писци Станко Враз, Петар Прерадовић и Драгојла Јарневић.

Драгољуб је имао широку материјалну подршку, од оснивачица и других жена и претплатника широм Србије, као и истакнутих јавних личности. [1]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Деретић, Јован (2016). Алманаси Буковог доба. Зрењанин: Sezam Book. стр. 53-59.