Древно јужноарабијско писмо

Древно јужно арабијско писмо (Стари Јужно Арабијско мс3нд; савремени арапски: المُسنَد‎ муснад) разгранато је из прото-синаитског писма у 1. веку пре нове ере. Коришћен је за писање Старих јужних арабијских језика као што су Сабејски, Катабански, Хадрамаутиски, Минејски, Хасаитиски и Гиза у Дамоту. Најстарији натписи на овом писму датирају у 9. век п. н. е. у регији северног Црвеног мора, Еритреја. Нема знакова за самогласнике, који су означени консонанти писма.

Древно јужно арабијско писмо
Тип	абџад
Језици	Гиз, Стари Јужно Арабијски
Временски период	0д 9. века п. н. е. до 7 века н. е.
Породица	прото-синаитски прото-синаитски алфабет гиз древно јужно арабијско писмо
Уникод	U+1BC0–U+10A7F

Његова зрела форма је достигнута око 500 године пре нове ере, а његова употреба је трајала до 6. века, укључујући и древне северне арапске натписе у варијантама абецеде, када је расељена по арапској абецеди. У Етиопији и Еритреји еволуирало је касније у Гиз писмо, који је, уз додатне симболе током векова, употребљено за писање амхарског, тигрињског и тигре језика, као и других језика (укључујући разне семитске, кушитске и нило-сахарске језици).

Особине

• Обично се пише здесна налево, али се такође може писати слева надесно. Када се записују слева надесно, ликови се prelamaju хоризонтално (погледајте слику).
• Размак или раздвајање између речи врши се са вертикалном траком (|).
• Знаци у речи нису повезани заједно.
• Не примењује никакве дијакритичке ознаке (тачке, итд.), Који се у том погледу разликују од савремене арапске абецеде.

Писмо

Примери из Сабејског писма на страни 274 књиге "Illustrirte Geschichte der Schrift" Карла Фаулманна, 1880

Примери из Сабејског писма на страни 275 књиге "Illustrirte Geschichte der Schrift" Карла Фаулманна, 1880

Писмо		Уникод назив	Транскрипција	ИПА	Облик	Одговарајућа писма
Слика	Текст					Феничански	Гиз	Хебрејски	Арапски
	𐩠	he	h	/h/	Y	𐤄	ሀ	ה	ه
	𐩡	lamedh	l	/l/	vertical	𐤋	ለ	ל	ﻝ
	𐩢	heth	ḥ	/ħ/	Y	𐤇	ሐ	ח	ﺡ
	𐩣	mem	m	/m/	diagonal	𐤌	መ	מ	ﻡ
	𐩤	qoph	q	/q/	circle	𐤒	ቀ	ק	ﻕ
	𐩥	waw	w	/w/	circle	𐤅	ወ	ו	ﻭ
	𐩦	shin	s² (ś, š)	/ɬ/	diagonal	𐤔	ሠ	ש	ﺵ
	𐩧	resh	r	/r/	circle	𐤓	ረ	ר	ﺭ
	𐩨	beth	b	/b/	Π	𐤁	በ	ב	ﺏ
	𐩩	taw	t	/t/	diagonal	𐤕	ተ	ת	ﺕ
	𐩪	sat	s¹ (š, s)	/s/	Π	𐤎	ሰ		ﺱ
	𐩫	kaph	k	/k/	Π	𐤊	ከ	כ	ﻙ
	𐩬	nun	n	/n/	vertical	𐤍	ነ	נ	ﻥ
	𐩭	kheth	ḫ	/x/	Y		ኀ		ﺥ
	𐩮	sadhe	ṣ	/sˤ/	circle		ጸ	צ	ص
	𐩯	samekh	s³ (s, ś)	/s̪/	diagonal	𐤑		ס	ﺹ
	𐩰	fe	f	/f/	diagonal		ፈ		ف
	𐩱	alef	ʾ	/ʔ/	Π	𐤀	አ	א	ﺍ
	𐩲	ayn	ʿ	/ʕ/	circle	𐤏	ዐ	ע	ﻉ
	𐩳	dhadhe	ḍ	/ɬˤ/	box		ፀ		ض
	𐩴	gimel	g	/ɡ/	vertical	𐤂	ገ	ג	ﺝ
	𐩵	daleth	d	/d/	diagonal	𐤃	ደ	ד	ﺩ
	𐩶	ghayn	ġ	/ɣ/	Π				غ
	𐩷	teth	ṭ	/tˤ/	box	𐤈	ጠ	ט	ﻁ
	𐩸	zayn	z	/z/	diagonal	𐤆	ዘ	ז	ﺯ
	𐩹	dhaleth	ḏ	/ð/	box				ذ
	𐩺	yodh	y	/j/	circle	𐤉	የ	י	ﻱ
	𐩻	thaw	ṯ	/θ/	circle				ﺙ
	𐩼	theth	ẓ	/θˤ/	circle				ظ

Википедија, написана са Муснад словима, слева надесно у горњем реду и десно на лијево на дну. Обратите пажњу на то како су слова огледала.

Галерија неких од натписа

• Фотографије из Националног музеја Јемена:

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

• Фотографије из Јеменског војног музеја:

• 
• 
• 

Литература

• Daniels, Peter T.; Bright, William, ур. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press, Inc. стр. 89,98,569–570. ISBN 978-0195079937. 

• Stein, Peter (2005). „The Ancient South Arabian Minuscule Inscriptions on Wood: A New Genre of Pre-Islamic Epigraphy”. Jaarbericht van het Vooraziatisch-Egyptisch Genootschap "Ex Oriente Lux". 39: 181—199. 
• Stein, Peter (2010). Die altsüdarabischen Minuskelinschriften auf Holzstäbchen aus der Bayerischen Staatsbibliothek in München. 
• Beeston, A.F.L. (1962). „Arabian Sibilants”. Journal of Semitic Studies. 7 (2): 222—233. doi:10.1093/jss/7.2.222. 
• Francaviglia Romeo, Vincenzo (2012). Il trono della regina di Saba, Artemide, Roma. стр. 149—155. .

Спољашње везе

• Ancient scripts on South Arabian
• Smithsonian National Museum of Natural History Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2010)
• Omniglot's entry on South Arabian