Државни путеви IА реда
Државни путеви IА реда (ауто-путеви) имају укупну дужину од 907 km, а гради се још 55 km.[1] Према Генералном мастер плану саобраћаја у Србији[2] предвиђено је да сви путеви IА реда буду изграђени у профилу ауто-пута. Такође, предвиђено је и да поједине деонице путева IБ реда у Србији буду надограђене у профил брзог пута.[тражи се извор] Укупна дужина ауто-путева и брзих путева након изградње свих предвиђених путних праваца била би нешто више од 2.710 km.[тражи се извор]
Ауто-путеве одликује сигнализација са зеленом подлогом и белим словима, опште ограничење брзине 130 km/h и постојање зауставне траке. За разлику од ауто-путева, брзе путеве одликује сигнализација са плавом подлогом и белим словима, опште ограничење 100 km/h и непостојање зауставне траке.
ИсторијатУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Некада се користила мрежа из времена бивше СФРЈ. Ово је разлог што су неки од путева имали јако малу дужину или им је правац био неповезан са данашњим простором државе. На пример, бивши Државни пут I реда М14.1 дуг је свега 2,2 km (наставак пута у БиХ), док некадашњи Државни пут I реда М18.1 прелази границу Србије и Хрватске на два места на међусобној раздаљини од свега пар километара (у тзв. „Илочком џепу“). До пре пар година дати путеви су се називали магистралним путевима.
Листа ауто-путеваУреди
У Србији тренутно постоји пет оваквих путних праваца обележених ознакама од А1 до А5.
Ауто-пут А1Уреди
Ауто-пут А1 спаја највеће градове у Србији правцем север-југ. Његова траса је ГП Хоргош - Суботица - Нови Сад - Београд - Ниш - ГП Прешево и има дужину од 612 km. Овај путни правац је део Коридора 10. Целокупан ауто-пут је завршен у мају 2019. [3].
Ауто-пут А2Уреди
Ауто-пут А2 је планирани ауто-пут који ће се пружати од Београда до границе са Црном Гором. Тренутно је завршена деоница Сурчин - Прељина у дужини од 118 km пута кроз тежак терен, изграђено је више од 66 мостова и четири тунела, урађено коришћење река, постављено 7,5 km ограде за буку... [1] [2][мртва веза] [4]. Укупна дужина ауто-пута у изградњи је 30,9 km.
Ауто-пут А3Уреди
Ауто-пут А3 пружа се трасом ГП Батровци - Београд. Укупна дужина ауто-пута је око 96 km и он је изграђен целом својом дужином. Ауто-пут представља део Коридора 10.
Ауто-пут А4Уреди
Ауто-пут А4 спаја Ниш са ГП Градина и дуг је 109 km. Овај путни правац је такође део Коридора 10. Последња деоница отворена је 9.11.2019.
Ауто-пут А5Уреди
Ауто-пут А5 има следећу трасу: Укрштање са ауто-путем А2 код Прељине - Краљево - Крушевац - укрштање са Ауто-путем А1 код Појата. Ниједна деоница овог пута није изграђена, а овај планирани ауто-пут би требало да има укупну дужину од 110 km. За овај ауто-пут, потписан је предуговор о изградњи [5].
Табеларни прегледУреди
| Ауто-пут | Почетак | Поред | Крај | Укупна дужина[1] | Изграђено[1] | % | У изградњи | Напомена |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Хоргош  
|
Суботица, Нови Сад, Београд, Ниш, Лесковац, Врање | Прешево 
|
612 km | 605 km | 98,8% | 7 km | У изградњи пун профил на деоници Стражевица - Бубањ поток. |
|
Београд
|
Обреновац, Чачак, Пожега, Ариље, Ивањица, Сјеница | Бољаре 
|
265 km | 120 km | 45% | 31 km (+8 km) | У изградњи је деоница Чачак - Пожега |
|
Батровци 
|
Сремска Митровица, Рума | Београд
|
95 km | 95 km | 100% | - | |
|
Ниш
|
Бела Паланка, Пирот, Димитровград | Градина 
|
105 km | 105 km | 100% | - | |
|
Појате
|
Ћићевац, Крушевац, Трстеник, Врњачка Бања, Краљево | Прељина
|
112 km | 17 km | 0% | 0km | |
| Укупно: | 1189 km | 942 km | 78% | 38 km | ||||
Листа брзих путеваУреди
Предвиђено је да се поједине деонице следећих државних путева Ib реда надограде у профил брзог пута или, пак, буду замењене новим трасама у профилу брзог пута.
10Уреди
На овом путу је изграђен брзи пут на деоници Београд - Панчево у дужини од 7,7 km.
21Уреди
Предвиђено је да део овог пута од Новог Сада до Шапца буде изграђен у профилу брзог пута. Дужина брзог пута биће око 60 km. Потписан је предуговор за део од Руме до Новог Сада [5].
24Уреди
Предвиђено је да део овог пута од Баточине до Крагујевца, у дужини од 25 km, надоградњом постојећег пута постане брзи пут. До сада је изграђено 20 km брзог пута. Планирани рок завршетка преостале деонице је до марта 2020.
26Уреди
Део овог пута од Шапца до Лознице у дужини од 55 km би требало да постане брзи пут.
36Уреди
Предвиђено је да паралелно са трасом државног пута број 36 од Параћина до Зајечара и границе са Бугарском буде изграђен брзи пут који ће бити вођен новом трасом. Постоји могућност и да нови пут буде изграђен у профилу ауто-пута. Његова дужина биће 95 km.
33 - 34Уреди
Предвиђено је да се на овим путевима уради брзи пут са три коловозне траке у оба смера и да тај пут буде најбржи у Србији са ограничењем 100 km/h. Тај пут класе IБ је државни пут Београд-Пожаревац-Голубац. Дужина брзог пута биће око 100 km. Овај брзи пут имаће великог значаја за Браничевски округ. Овај брзи пут биће сличан ауто-путу само што ће бити друга подлога асфалта да не би било неравнина. Данас је саграђено око 79 km.
ИсторијаУреди
Ауто-путеви на простору Балкана су почели да се граде у време Југославије. С обзиром на растућу потражњу (транзитни положај Југославије), капацитет друмске мреже са 2×1ом-траком није био довољан. План је тражио повећање капацитета друмске проходности и почела је изградња друмске мреже са најмање 2×2-трака ауто-пута, односно са развијањем потенцијалних магистрала. Важну улогу у овоме је играо прозападни утицај са којим је Београд увек радо чувао свој интегритет и тиме спречавао јачање утицаја осталих комунистичких и социјалистичких земаља источног блока[6].
Југославија је са овим плановима кренула још у седамдесетим годинама 20. века. Југословенска влада је затражила зајам од ММФ-а који је и добила. Западу је овај југословенски пројекат одговарао из стратешко-политичких разлога, па је тиме уједно било и олакшано добијање зајма. Ауто-путеви су углавном грађени на деловима некадашњег ауто-пута Братство-јединство.
Северно-јужна рута ауто-пута је јачала са слабљењем социјализма, тако да је већ током осамдесетих изграђен део ауто-пута Београд–Нови Сад–Бачка Топола. Овај планирани ауто-пут је првобитно у ствари био само полу-ауто-пут са 1×2 саобраћајне траке и 1×1 зауставном траком, укупно са 3 траке за два смера.
Почетком деведесетих завршен је део овог пута на релацији Бачка Топола–Суботица–Хоргош, али пут се није спојио са остатком пута даље на север на Мађарској граници, који је већ био спреман на релацији Реске–Сегедин–Кечкемет–Будимпешта–Ђер–Хеђешхалом. Овим спајањем би се отворио коридор који би спајао луке Солуна и Истанбула, (Босфора) са средњом и западном Европом.
По првобитном плану Србија је до 1998. године требало да има 420 km ауто-путева и 220 km полу-ауто-путева. Рат у Југославији и НАТО бомбардовање су били главни узрочници да се ови циљеви не остваре.
Током двехиљадитих почето је са радовима на војвођанској деоници Бачка Топола–Хоргош ауто-пута, део пута у делу Београд–Нови Сад је проширен на 2×2+1 траку и почело је са изградњом београдске заобилазнице која би имала дужину од 69 km. Такође започета изградња Ауто-пута А2 односно Ауто-пута „Милош Велики” од Београда до Чачка и даље.
У 2016. години, Србија има 741,46 km путева који се рачунају у ову категорију. У 2021. години, Србија има 926,80 km путева који се рачунају у ову категорију.
Деонице ауто-путева и брзих путева у изградњиУреди
Напомена: Овде су убројане и деонице за које је само потписан уговор или предуговор за извођење радова.
- Појате - Крушевац - Краљево - Прељина 112 km (МОРАВСКИ КОРИДОР)[7]
- Остружница - Бубањ Поток 19,5 km (ДЕО ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА)
- Нови Београд - Сурчин (петља на Београдској обилазници) 8 km
- Прељина - Пожега 30 km
- Кузмин - Сремска Рача 17 km (са мостом преко Саве дужине 1.310m)
- Нови Сад - Рума 47,7 km (са тунелом кроз Фрушку гору дужине 3,5km)
- Рума - Шабац 22 km (са мостом преко Саве дужине 1.360m)
- Шабац - Лозница 55 km
- Ваљево - Лајковац 18,3 km
- Пожаревац - Голубац 67 km
- Ниш - Плочник 39,5 km
- Укупно: 436 km
Деонице ауто-путева и брзих путева планиране да се градеУреди
- Пожега - Ужице - Граница Републике Српске (ГП Котроман) 63 km
- Пожега - Сјеница - Граница Црне Горе (ГП Бољаре) 107 km
- Београд - Зрењанин 58 km
- Нови Сад - Зрењанин 41 km
- Плочник - Мердаре 38 km
- Крагујевац - Мрчајевци - Веза са Моравским коридором 35 km
- Бубањ Поток - Панчево 22 km (ДЕО ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА)
- Београд - Вршац- Граница Румуније (ГП Ватин) 97 km
- Пожаревац - Неготин - Граница Бугарске (ГП Мокрање) 140 km
- Параћин - Зајечар - Граница Бугарске (ГП Вршка Чука) 82 km
- Граница Мађарске (ГП Бачки Брег) - Сомбор - Кикинда - Граница Румуније (ГП Наково) 175km
- Ауто-пут "Вожд Карађорђе" - по деоницама:
- Деоница 1: Лазаревац (Жупањац) – Аранђеловац L= 35 km.
- Деоница 2: Мали Пожаревац – Младеновац –Аранђеловац L= 32 km.
- Деоница 3: Аранђеловац – Топола – Рача – Марковац (веза на аутопут Е-75) L= 60 km
- Деоница 4: Марковац – Свилајнац - Деспотовац L= 31 km
- Деоница 5: Деспотовац – Бор L= 60 km
- Укупно: 1.076 km
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б в https://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/referentni-sistem/2.2.1_spisak_drzavnih_puteva_IAreda.pdf
- ^ „Генерални мастер план саобраћаја у Србији”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2013. г. Приступљено 4. 6. 2013.
- ^ Нема нових градилишта на Коридору 10 : Економија : ПОЛИТИКА
- ^ [„Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 30. 12. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11]
- ^ а б Predugovor o izgradnji auto-puta Novi Sad-Ruma i Pojate-Preljina - Radio-televizija Vojvodine
- ^ Преведено са Википедије на мађарском језику
- ^ Дугалић, Мирољуб (10. 8. 2019). „Селе Мораву због моравског коридора”. Политика. Приступљено 13. 8. 2019.
Спољашње везеУреди
- „Путеви у Србији" (српски, енглески)
- Коридор X Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2009) (српски, енглески)
- Виа Вита - друмска асоцијација Србије (српски, енглески)
- Увод у евро-руте
- Детаљни спискови Е– ауто-путева
- Отворена деоница ауто-пута Е80