Отворите главни мени

Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941, а такође и бановина Недићеве Србије 1941. Њено седиште је било Сарајево (касније Ужице), а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и друге бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.

Дринска бановина

Locator map Drina Banovina in Yugoslavia 1929-1939.svg
Положај Дринске бановине од 1939. до 1941.
Географија
Континент Европа
Регија Балкан, Средња Европа
Земља  Краљевина Југославија (1929-1941)
Flag of the Government of National Salvation (occupied Yugoslavia).svg Србија (1941)
Главни град Сарајево (1929-1941)
Ужице (1941)
Становништво 1.534.739 (1931)
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки (1929-1941)
српски и немачки (1941)
Религија православље, ислам, католицизам
Валута Југословенски динар (1929-1941)
Српски динар и Немачка рајх марка (1941)
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Владар Велимир Поповић
Оснивање 1929.
Престанак 1941.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Травничка област (Краљевина СХС) Федерална Држава Србија (ДФ Југославија) Flag of Serbia (1947–1992).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Тузланска област (Краљевина СХС) Федерална Држава Босна и Херцеговина (ДФ Југославија) Flag of Bosnia and Herzegovina (1946–1992).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Подрињска област (Краљевина СХС) Бановина Хрватска (Краљевина Југославија) Civil Flag of Banovina of Croatia.svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Ваљевска област (Краљевина СХС) Независна Држава Хрватска Flag of Independent State of Croatia.svg
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Сарајевска област (Краљевина СХС)
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Ужичка област (Краљевина СХС)
Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg Рашка област (Краљевина СХС)
Портал:Историја
Карта Дринске бановине (1931)

НазивУреди

Избором дринске одреднице, која је као географски појам била етнички неутрална, државне власти Краљевине Југославије су 1929. године покушале да поставе основу за што успешније спровођење политике интегралног југословенства на подручју ове бановине. Међутим, након стварања Бановине Хрватске (1939) и покретања политичких распарава о преуређењу преосталих бановина,[1] појавили су се предлози да се од свих бановина на етничком подручју српског народа створи јединствена Бановина Србија, или да се у постојеће називе српских бановина уведу одговарајуће српске одреднице, те је тако настала и замисао да се назив Дринске бановине промени у Бановина Дринска Србија. Преуређење и преименовање српских бановина није било спроведено, због непостојања политичке воље и скорог избијања рата (1941).

ИсторијаУреди

Током Другог светског рата, 1941. године, Краљевина Југославија је капитулирала, а територију бановине су окупирале трупе сила Осовине. Западни део бановине је окупирала тзв. Независна Држава Хрватска, док је источни део ушао у састав Недићеве Србије, која је била под немачком окупацијом и војном управом. Крња Дринска бановина је наставила да постоји на подручју Недићеве Србије, а управно седиште је било у Ужицу. Бановина је укинута крајем 1941. године, да би се уместо ње формирали управни окрузи. Након Другог светског рата, територија некадашње Бановине је подељена између Босне и Херцеговине и Србије.

ДемографијаУреди

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[2] (по вероисповести)
вера број верника
православна
992.924
римокатоличка
169.613
евангелистичке
3.804
остале хришћанске
1.836
исламска
356.469
без конфесије
10.093
УКУПНО
1.534.739

БановиУреди

Банови Дринске бановине у периоду 1929—1941. су били:[3]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
  1. Велимир Поповић 9. октобар
1929
1934
2. Предраг Лукић именован 31. маја [4],
1935
1937
3. Душан Давидовић 9. децембар
1937
5. јануар
1938
4. Михаило Кречковић (вд.) 5. јануар
1938.
1939.
  5. Радослав Дунић
(1871—1948)
1939. 1939. Југословенска национална странка
  6. Владимир Јевтић 1939. 1939.
7. Илија Поповић 1939. 1940.
  Владимир Јевтић 10. јул
1940.
  8. Станоје Михалџић 10. јул
1940.
17. април
1941.

РеференцеУреди

  1. ^ Димић 2001.
  2. ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини
  3. ^ World Statesmen: Bosnia and Hercegovina (на језику: енглески)
  4. ^ Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“. pp. 26, у „Гласнику“, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године COBISS.SR 74951180

ЛитератураУреди