Дринска бановина

Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941, а такође и бановина Недићеве Србије 1941. Њено седиште је било Сарајево (касније Ужице), а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и друге бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.

Дринска бановина
1929.—1941.
Locator map Drina Banovina in Yugoslavia 1929-1939.svg
Положај Дринске бановине од 1939. до 1941.
Главни градСарајево (1929-1941)
Ужице (1941)
Земља Краљевина Југославија (1929-1941)
Flag of the Government of National Salvation (occupied Yugoslavia).svg Србија (1941)
Становништво1.534.739 (1931)
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
бан 
• 
Велимир Поповић
Историја 
• Успостављено
1929.
• Укинуто
1941.
Претходник
Следбеник
Травничка област (Краљевина СХС)
Тузланска област (Краљевина СХС)
Подрињска област (Краљевина СХС)
Ваљевска област (Краљевина СХС)
Сарајевска област (Краљевина СХС)
Ужичка област (Краљевина СХС)
Рашка област (Краљевина СХС)
Федерална Држава Србија (ДФ Југославија)
Федерална Држава Босна и Херцеговина (ДФ Југославија)
Бановина Хрватска (Краљевина Југославија)
Независна Држава Хрватска
Карта Дринске бановине (1931)

НазивУреди

Избором дринске одреднице, која је као географски појам била етнички неутрална, државне власти Краљевине Југославије су 1929. године покушале да поставе основу за што успешније спровођење политике интегралног југословенства на подручју ове бановине. Међутим, након стварања Бановине Хрватске (1939) и покретања политичких распарава о преуређењу преосталих бановина,[1] појавили су се предлози да се од свих бановина на етничком подручју српског народа створи јединствена Бановина Србија, или да се у постојеће називе српских бановина уведу одговарајуће српске одреднице, те је тако настала и замисао да се назив Дринске бановине промени у Бановина Дринска Србија. Преуређење и преименовање српских бановина није било спроведено, због непостојања политичке воље и скорог избијања рата (1941).

ИсторијаУреди

Током Другог светског рата, 1941. године, Краљевина Југославија је капитулирала, а територију бановине су окупирале трупе сила Осовине. Западни део бановине је окупирала тзв. Независна Држава Хрватска, док је источни део ушао у састав Недићеве Србије, која је била под немачком окупацијом и војном управом. Крња Дринска бановина је наставила да постоји на подручју Недићеве Србије, а управно седиште је било у Ужицу. Бановина је укинута крајем 1941. године, да би се уместо ње формирали управни окрузи. Након Другог светског рата, територија некадашње Бановине је подељена између Босне и Херцеговине и Србије.

ДемографијаУреди

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[2] (по вероисповести)
вера број верника
православна
992.924
римокатоличка
169.613
евангелистичке
3.804
остале хришћанске
1.836
исламска
356.469
без конфесије
10.093
УКУПНО
1.534.739

БановиУреди

Банови Дринске бановине у периоду 1929—1941. су били:[3]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
  1. Велимир Поповић 9. октобар
1929
1934
2. Предраг Лукић именован 31. маја [4],
1935
1937
3. Душан Давидовић 9. децембар
1937
5. јануар
1938
4. Михаило Кречковић (вд.) 5. јануар
1938.
1939.
  5. Радослав Дунић
(1871—1948)
1939. 1939. Југословенска национална странка
  6. Владимир Јевтић 1939. 1939.
7. Илија Поповић 1939. 1940.
  Владимир Јевтић 10. јул
1940.
  8. Станоје Михалџић 10. јул
1940.
17. април
1941.

РеференцеУреди

  1. ^ Димић 2001.
  2. ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини
  3. ^ World Statesmen: Bosnia and Hercegovina (језик: енглески)
  4. ^ Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“. pp. 26, у „Гласнику“, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године COBISS.SR 74951180

ЛитератураУреди