Отворите главни мени

Дрмно

Рудник лигнита, Дрмно, Србија

Дрмно је насеље у граду Пожаревац, у Браничевском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 894 становника.

Дрмно
Drmno.jpg
Површински коп угља, Дрмно
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ОпштинаПожаревац
Становништво
 — 2011.Пад 894
Географске карактеристике
Координате44°43′00″ СГШ; 21°13′03″ ИГД / 44.71673° СГШ; 21.21747° ИГД / 44.71673; 21.21747Координате: 44°43′00″ СГШ; 21°13′03″ ИГД / 44.71673° СГШ; 21.21747° ИГД / 44.71673; 21.21747
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина71 м
Дрмно на мапи Србије
Дрмно
Дрмно
Дрмно на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Поред села протиче река Млава и оно је удаљено само 8 km од њеног ушћа у реку Дунав. Село је величине око 260 домова. У селу живи око 1.300 становника, од којих су готово сви Срби.

Дрмно се све више урбанизује тако да данас већина домова има телефон, у селу се налази амбуланта, а 2006. године је изграђен топловод, кабловска телевизија, интернет и започета изградња православне цркве Васкрсење Христово.

ИсторијаУреди

Део атара села налази се на археолошком налазишту Виминацијум, тако да село има потенцијалан туристички значај.

Међу богатим налазима најважнији је саркофаг украшен рељефном декорацијом.

Дрмно је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић[1].

Дрмно се граничило са селима Бикин и Барич које је кнез Лазар даривао манастирима Тисман и Водица (75). Село Дрмно је у Кумановској бици изгубило свих 67 мобилисаних сељана који су погинули у Првој чети Прве српске армије.[2]

ДемографијаУреди

У насељу Дрмно живи 847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,0 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 258 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,05 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.219
1953. 1.313
1961. 1.404
1971. 1.341
1981. 1.313
1991. 1.252 1.140
2002. 1.046 1.235
2011. 894
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
1.037 99,13 %
Мађари
  
1 0,09 %
непознато
  
6 0,57 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 2. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Траг: Јека са Зебрњака
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди