Дробњак је област у Црној Гори (некада Стара Херцеговина). У овој области је 1927. године било око 2.000 кућа. Границе су му на истоку Шаранци и Горња Морача, на југу Никшићко поље и Жупа, на западу Пива и на сјеверу ријека Тара. Планина Ивица дијели Дробњак на два морфолошки различита дијела: Дробњачко корито и висораван Језера.

ГеографијаУреди

Дробњачко коритоУреди

Дробњачко корито је велика увала испресијецана косама и коритима неколико ријека, које се сливају у Буковицу, а ова притиче Пиви. Од Никшићког поља га одваја планина Војник и висораван Крново, а од Мораче планине Јаворје и Лола. У овој области налази се град Шавник, а од већих села Дужи, Превиш, Пошћење, Годијеља, Добра Села, Петњица и Комарница. Јужно од Шавника се налазе четири села која такође припадају Дробњаку: Мокро, Милошевићи, Горња Бијела и Доња Бијела – ова последња два се ослањају на падине Крновске главице, док се Мокро са мањим селом Градац налази на заравни изнад Шавника и реке Придворице, а испод Војника.

ЈезераУреди

Језера, захватају сјевероисточни дио племена. То је висораван средње висине око 1.500 метара, ограђена планинама Дурмитором, Ивицом, Сињајевином и ријеком Таром. У Језерима је градић Жабљак, а крај њега, испод Дурмитора, је Црно језеро.

УскоциУреди

Подгрупа Дробњака (неки кажу и засебно племе) су Ускоци, који углавном чине села источно од Шавника у правцу Мораче, а у јужном сливу ријеке Буковице: Боан, Тимар, Баре и Крња Јела, коју дијели од Горње Мораче пријевој Семоље.

Куриозитет за ово племе јесте да је последњи званичан случај крвне освете био забележен управо овде 1931. године.

ИсторијаУреди

Прво насељавање словенских племена почело је у 8. вијеку, када су се Новљани подијелили у две велике групе и једна од њих се зауставила у предијелима који ограничавају данашњи Дробњак, а друга населила бањску висораван. У непрестаним борбама са племеном Крича, који су наводно потомци старих Келта, ови досељеници су успели заузети језерску висораван. Одлучујућа битка одиграла се под вођством војводе Ђурјана Косовчића с једне и Кричког краља Калоке, па су након крваве битке Кричи заувек протерани на десну обалу Таре. Дробњачко је корито било слабо насељено.

У Дробњак се у 17. вијеку преселило из Никшићких рудина пет сродних породица, Вуловићи, Ђурђићи, Срдановићи(некад Косорићи), Томићи и Церовићи, чија је по предаји даља старина из Травника. Од њиховог пресељења почиње оснивање овог племена. Њиховим унможавањем и насељавањем у Дробњак и других јаких братстава, као Караџића, Јакшића и Абазовића племе је ојачало, па је настала оскудица у земљи и паши.

Привредни развојУреди

Дробњак је одувек био бунтовно подручје за време Турске окупације, и бива попаљен неколико пута од Херцеговачких ага и бегова. До 1863. г. тамо су само изгонили стоку, а отада су почели у Језерима обрађивати и земљу и стално се насељавати. Висоравни и планине су омогућиле да се у првом реду развило сточарство, а осим њега и земљорадња. Остале активности су укључивале пчеларство и мало воћарства.

Кроз Дробњак је водио пут у средњем вијеку, који је повезивао Котор преко Оногошта, Левер-Таре са Пожегом и даље.

На висоравни Крново је у пролеће 2017. године почео са радом први ветропарк у Црној Гори. Ветропарк Крново је ветропарк изграђен на највећој надморској висини до тада у Европи. Представља први велики производни објекат у области електроенергетике од изградње пљеваљске Термоелектране 1982. године.[1]

Припајање Црној ГориУреди

После Црногорско-турског рата од 1876. до 1878. године, Берлинским миром је Дробњак и званично био припојен Црној Гори.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Vjetroelektrana pokazala višestruke pozitivne efekte”. Zvanični veb-sajt. RTCG. 25. 10. 2018. Приступљено 14. 5. 2020. 

ЛитератураУреди