Друга београдска гимназија
Друга београдска гимназија основана је указом Намесништва, а у име малолетног кнеза Милана Обреновића , 11. августа 1870. године под називом Палилулска полугимназија[1][2]. Први директор гимназије био је Димитрије Нешић.
 Зграда гимназије на Зеленом венцу | |
| Тип | државна |
|---|---|
| Локација | Каменичка 2 11000 Београд Београд |
| Држава |  Србија |
| Веб-сајт | filoloska.edu.rs |
Промена именаУреди
Актом од 7. новембра 1875. одлучено је да се школа назове Друга нижа гимназија београдска.
Школске 1887/88 отворен је шести разред и решењем од 9. септембра 1887. добила је име Друга београдска гимназија.
Године 1889, одржани су први „испити зрелости“ са ученицима који су завршили седми разред. Осми разред је уведен две године касније.
Године 1898, припојена су овој школи сва одељења укинуте Реалке и исте године је поново мењано име у Гимназија Вука Стефановића Караџића.
Име Друга београдска гимназија је враћено 1904. године а после отварања женске гимназије, 1909., школа је добила име Друга мушка гимназија.
Тек 1955. школа је постала мешовита, тј. гимназију су почеле да похађају и ученице, и вратила се на старо име Друга београдска гимназија.
Решењем Народног одбора општине Стари град бр 674/1 од 28. децембра 1959. гимназија добија име - Гимназија "Иво Лола Рибар"
СеобеУреди
Школа је заједно са именом мењала и локације на којима се налазила.
Од 1897. године налазила се у Булевару краља Александра, а између Влајковићеве и плаца на коме се налази Скупштина, поред Панђелине зграде. Године 1910, пресељена је у веома лепу новоподигнуту зграду у Македонској улици, где је остала до 1941. године. Зграда је тада готово потпуно срушена за време априлског бомбардовања, а школа пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој.
После Другог светског рата школа је пола године радила у просторијама Прве женске гимназије код Ташмајдана, а затим у Трећој мушкој у Његошевој.
Зграда у Македонској је делимично обновљена и гимназија се вратила у своју кућу септембра 1947. године, али је срушена 1960. године и на њеном месту је подигнут солитер „Политике“. То је поново довело до серије сеоба гимназије.
Једно време се налазила у згради Пете београдске гимназије на Ташмајдану (1961—1964), потом у згради средње електротехничке школе „Никола Тесла“ у улици народног фронта (1964—1965), да би се на крају преселила у садашњу зграду на Зеленом венцу.[3]
Промена делатностиУреди
Од 1977. године, постаје средња школа у којој су се образовали кадрови друштвеног усмерења преводилачке и музејско-архивске струке[1].
Осамдесетих година имала је два назива: Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Иво Лола Рибар" и Језичка школа „Друга београдска гимназија Иво Лола Рибар" нова су имена[1].
Филолошка гимназијаУреди
Године 1988. Просветни Савет СР Србије и ГСИЗ усмереног образовања Београда одлучују да оснују Филолошку гимназију. Друга београдска гимназија је одабрана као експериментална школа[1]. Експеримент је требало да траје осам година, међутим, 1991. школа добија назив Филолошка гимназија, када је и број језика са уобичајена четири (енглески, немачки, француски, руски) проширен додавањем шпанског, италијанског, кинеског и јапанског[1].
Школа од националног значајаУреди
Ова школа је, од стране Владе републике Србије, 10. маја 2007. проглашена за школу од посебног националног значаја, поред Математичке, Прве крагујевачке гимназије и Гимназије у Карловцима[2].[4]
Професори и ученици Друге београдске гимназије [5]Уреди
Научници свјетског гласа - ученици Друге београдске гимназијеУреди
- Павле Савић, научник, професор физичке хемије, предложен за Нобелову награду за физику са Иреном Жоли Кири
- Јован Цвијић (географ и етнограф)
- Јован Жујовић, геолог и политичар,
- Јован Ердељановић, етнолог,
- Коста Стојановић - научник, професор,
Професори - академициУреди
Четрдесет три наставника Друге београдске гимназије су постали чланови Српске академије наука и уметности или Српског ученог друштва. Међу њима су били
- Јосиф Маринковић (композитор),
- Марко Мурат (сликар),
- Стеван Сремац (књижевник) и
- Јован Цвијић (географ и етнограф) . [6]
Ученици — академициУреди
Ученици гимназије који су постали чланови Српске академије наука и уметности и чланови Југословенске академије знаности и уметности:
- Александар Деспић, хемичар,
- Богдан Богдановић, архитекта,
- Александар Костић, лекар, сексолог
- Боривоје Ж. Милојевић, географ,
- Бранислав Којић, архитект,
- Бранко Шљивић, анатом,
- Вукић Мићовић, хемичар,
- Војислав Арновљевић, кардиолог,
- Илија Ђуричић, физиолог,
- Јован Ердељановић, етнолог,
- Јован Жујовић, геолог и политичар,
- Милан Бартош, правник,
- Милан Богдановић, књижевни критичар,
- Милан Крстић, инж. конструктор,
- Милан Ракић, песник и дипломата,
- Миленко Живковић, композитор,
- Миодраг Протић, књижевник,
- Мирко Стојаковић, математичар,
- Михаило Марковић, проф. филозофије,
- Михајло Михајловић, хемичар,
- Никола Хајдин, професор универзитета, академик
- Оскар Давичо, књижевник,
- Павле Вукасовић, биолог,
- Панта Тутунџић, хемичар,
- Радослав Анђус, биолог,
- Радивоје Беровић, проф. Мед. Фак.,
- Сава Петковић, уролог,
- Станоје Стефановић, хематолог,
Остали познати директори и професориУреди
- Вучко Јоксимовић - професор Свети сурдулички мученик[7]
- Коста Стојановић - професор 1898—1904, научник ,[8][9]
Остали познати ученициУреди
Другу београдску гимназију су похађали и:
- Станислав Краков, књижевник,
- Бранко Балетић, редитељ
- Војислав Коштуница, правник и државник
- Радослав Павловић, драмски писац
- Ђорђе Пауновић, професор универзитета
- Зоран Симјановић, композитор
- Жарко Кораћ, психолог
- Иво Лола Рибар, револуционар
- Јован Марјановић, историчар
- Јован Христић, српски песник, драмски писац, есејиста, књижевни и позоришни критичар
- Миодраг Јоксимовић, грађевински инжењер, пројектант[6]
- Југослав Влаховић, академски сликар, карикатуриста
- Љубиша Ристић, редитељ
- Марина Абрамовић, сликар, мултимедијална уметница
- Небојша Ђукелић, електроинжењер, редитељ, филмски критичар
- Радивоје Кораћ, кошаркаш
- Момчило Бајагић, рок и поп музичар
- Татјана Крагујевић, песникиња
- Павле Ћосић, лингвиста и писац
- Владимир Тошић, композитор, редовни професор ФМУ
- Сима Пандуровић, песник и преводилац
- Александар Црквењаков, новинар, архитекта и дипломата
- Војислав Бубиша Симић, диригент и композитор
ГалеријаУреди
Главни улаз
Поглед према Каменичкој улици
Фискултурна сала
Двориште и ученички улаз
Кабинет за хемију
Плато на улазу
Поглед низ Каменичку улицу
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Званичан сајт Филолошке гимназије
- ↑ 2,0 2,1 „Актуелности”. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2007. Приступљено 22. 5. 2007.
- ^ Извештаји о раду школе, Друга београдска гимназија „Иво Лола Рибар“, Београд, 1963
- ^ Званичан сајт Републике Србије
- ^ Годишњи извештаји II београдске гимназије
- ↑ 6,0 6,1 Група аутора, Сто година Друге београдске гимназије 1870-1970, Одбор за прославу стогодишњице постојање и рада гимназије, Београд, 1970. г.
- ^ РТС :: Сурдулички мученици проглашени свецима
- ^ Виртуална библиотека Математичког факултета: „Коста Стојановић живот и дело“, др Радмило Пешић, приступ 4. април 2013
- ^ * Филолошка гимназија Београд: „Знаменити професори и ђаци“, приступ 3. април 2013