Друга далматинска пролетерска ударна бригада
Друга далматинска пролетерска народноослободилачка ударна бригада је формирана 3. октобра 1942. у селу Уништа, код Босанског Грахова. Одлуку о њеном формирању донео је Штаб Четврте оперативне зоне Хрватске, у договору са Врховним штабом НОП и ДВЈ, септембра 1942. године. У сатав бригаде ушла су четири далматинска партизанска батаљона - Батаљон „Бранко Владушић“, Динарски батаљон „Јерко Иванчић“, Вагањски батаљон „Никола Вранчић“ и Приморски батаљон „Бранко Владушић“. На дан формирања бригада је имала 836 бораца, а у јануару 1945. године 2.363 борца.
Друга далматинска бригада | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
![]() Друга далматинска бригада у Дубровнику крајем 1944. | ||||||
Оснивање | 3. октобар 1942. | |||||
Формација | четири батаљона | |||||
Део | Народноослободилачке војске Југославије | |||||
Ангажовање | ||||||
Одликовања |
| |||||
Команданти | ||||||
Командант | Љубо Вучковић | |||||
Политички комесар | Анте Јурлин Марко |
Одлуком Врховног штаба одређен је командни састав бригаде - за команданта је постављен Љубо Вучковић, народни херој, за политичког комесара Анте Јурлин Марко, за заменика команданта Јово Мартић, за заменика политичког комесара Јово Капичић, народни херој, за оперативног официра Љубо Турта, за шефа санитета др Томислав Кроња и за интендента бригаде Никола Ћаће.
Од оснивања до 1. новембра 1942. године бригада је била потчињена Штабу Четврте оперативне зоне Хрватске. У саставу Друге пролетерске дивизије, налазила се од 1. новембра 1942. до 23. фебруара 1944. године, а потом у саставу Приморске оперативне групе Другог усарног корпуса, до 5. јануара 1945. године и Девете дивизије Осмог даламтинског корпуса, до краја рата.
У бригади се борило 5.548 бораца, од којих је 209 било страних држављана (188 Италијана). Од тога је погинуло 1.829 бораца. Њених 23 бораца је проглашено за народне хероје Југославије.
Указом Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза Тита 12. јула 1944. године је проглашена је „пролетерском“.
За заслуге у току Народноослободилачке борбе, одликована је Орденом народног ослобођења 29. јула 1944, Орденом народног хероја 3. јула 1958, Орденом братства и јединства са златним венцем 22. децембра 1961. и Орденом заслуга за народ са златном звездом 27. априла 1978. године.
Ратни пут Друге далматинске бригадеУреди
Друга далматинска бригада учествовала је у нападима Друге пролетерске дивизије на Босанско Грахово октобра 1942., Ливно и Томиславград децембра 1942. и Имотски фебруара 1943., а затим у бици на Неретви и Сутјесци. Упамћено је њено успешно форсирање Неретве 6./7. марта 1943. Похваљена је указом Врховног штаба НОВЈ за форсирање Дрине 9. априла 1943. У бици на Сутјесци одиграла је кључну улогу у критичном тренутку својом фанатичном одбраном положаја на Барама. Од свих 16 бригада НОВЈ које су учествовале у бици на Сутјесци Друга далматинска бригада имала је највеће губитке - током једномесечне операције погинула су 833 борца ове бригаде.
Учествовала је у борбама за Колашин октобра 1943, а затим у борбама против 21. армијског корпуса и четника у Црној Гори и Херцеговини у саставу Приморске оперативне групе.
Друга далматинска бригада ослободила је са јединицама 29. херцеговачке дивизије ослободила је Дубровник 18. октобра 1944. У Мостарској операцији ослобађа Широки Бријег и Мостар. Затим у операцијама 4. армије учествује у ослобођењу Карлобага, Раба, Цреса, Лошиња и Истре. Борбени пут завршава учешћем у ослобођењу Трста и Ријеке.
Командни састав Друге далматинске бригадеУреди
|
|
Народни хероји Друге далматинске бригадеУреди
Борци Друге далматинске бригаде проглашени за народне хероје Југославије су:
- Нико Анђус, политички комесар Другог батаљона
- Саво Бурић, командант бригаде
- Миро Вишић, заменик политичког комесара Првог батаљона
- Љубо Вучковић, први командант бригаде
- Саво Дрљевић, командант бригаде
- Бранко Дуде, командант Другог батаљона
- Јошо Дурбаба, командант батаљона
- Милинко Ђуровић, члан Политодела бригаде
- Обрад Егић, командант бригаде
- Бошко Жунић, командир чете у Другом батаљону
- Радисав Југовић, начелник Штаба бригаде
- Јово Капичић, заменик политичког комесара бригаде
- Војо Ковачевић, руководилац Политодела бригаде
- Драго Марковић, политички комесар чете
- Слободан Мацура Бондо, политички комесар Првог батаљона
- Стево Г. Опачић, командир Треће чете Првог батаљона
- Стево Ј. Опачић, заменик командира Друге чете Трећег батаљона
- Срећко Реић, командант батаљона
- Анте Роје, политички комесар бригаде
- Ратко Софијанић, заменик команданта бригаде
- Љубо Трута, оперативни официр бригаде
- Мате Ујевић, политички комесар бригаде
- Милован Челебић, заменик политичког комесара батаљона
ЛитератураУреди
- Војна енциклопедија (књига друга). Београд 1971. година
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Друга далматинска пролетерска бригада. Институт за хисторију радничког покрета Далмације, Сплит 1982. година
- Друга далматинска пролетерска бригада, сјећања бораца. Координациони одбор секција Друге далматинске НОУ бригаде, Сплит, 1989. година
- Љубо Вучковић: Далматински пролетерси. „Народна армија”, Београд 1968. година.
- Друга далматинска бригада у Виктор Кучан: Борци Сутјеске (поименични списак по јединицама са основним биографским подацима) - Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1995. година.