Друга далматинска пролетерска ударна бригада

Друга далматинска пролетерска народно-ослободилачка ударна бригада је формирана 3. октобра 1942. у селу Уништа, код Босанског Грахова. Одлуку о њеном формирању донео је Штаб Четврте оперативне зоне Хрватске, у договору са Врховним штабом НОП и ДВЈ, септембра 1942. године. У сатав бригаде ушла су четири далматинска партизанска батаљона - Батаљон „Бранко Владушић“, Динарски батаљон „Јерко Иванчић“, Вагањски батаљон „Никола Вранчић“ и Приморски батаљон „Бранко Владушић“. На дан формирања бригада је имала 836 бораца, а у јануару 1945. године 2.363 борца.

Друга далматинска
пролетерска ударна бригада
Yugoslav Partisans flag 1945.svg
Југословенска партизанска застава
Оснивање3. октобар 1942 — крај рата
Место формирања:
Уништа, код Босанског Грахова
Формацијачетири батаљона
Јачина836 бораца[а]
ДеоНародноослободилачка војска Југославије Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Одликовања
Орден народног хероја
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Команданти
КомандантЉубо Вучковић[а]
Политички комесарАнте Јурлин Марко[а]

Одлуком Врховног штаба одређен је командни састав бригаде - за команданта је постављен Љубо Вучковић, народни херој, за политичког комесара Анте Јурлин Марко, за заменика команданта Јово Мартић, за заменика политичког комесара Јово Капичић, народни херој, за оперативног официра Љубо Турта, за шефа санитета др Томислав Кроња и за интендента бригаде Никола Ћаће.

Од оснивања до 1. новембра 1942. године бригада је била потчињена Штабу Четврте оперативне зоне Хрватске. У саставу Друге пролетерске дивизије, налазила се од 1. новембра 1942. до 23. фебруара 1944. године, а потом у саставу Приморске оперативне групе Другог усарног корпуса, до 5. јануара 1945. године и Девете дивизије Осмог даламтинског корпуса, до краја рата.

У бригади се борило 5.548 бораца, од којих је 209 било страних држављана (188 Италијана). Од тога је погинуло 1.829 бораца. Њених 23 бораца је проглашено за народне хероје Југославије.

Указом Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза Тита 12. јула 1944. године је проглашена је „пролетерском“.

За заслуге у току Народноослободилачке борбе, одликована је Орденом народног ослобођења 29. јула 1944, Орденом народног хероја 3. јула 1958, Орденом братства и јединства са златним венцем 22. децембра 1961. и Орденом заслуга за народ са златном звездом 27. априла 1978. године.

Ратни пут Друге далматинске бригадеУреди

 
Друга далматинска бригада у Дубровнику, крајем 1944.
 
Приказ борби на Горњим и Доњим Барама, јуна 1943. у Спомен-дому битке на Сутјесци у Долини хероја

Друга далматинска бригада учествовала је у нападима Друге пролетерске дивизије на Босанско Грахово октобра 1942., Ливно и Томиславград децембра 1942. и Имотски фебруара 1943., а затим у бици на Неретви и Сутјесци. Упамћено је њено успешно форсирање Неретве 6./7. марта 1943. Похваљена је указом Врховног штаба НОВЈ за форсирање Дрине 9. априла 1943. У бици на Сутјесци одиграла је кључну улогу у критичном тренутку својом фанатичном одбраном положаја на Барама. Од свих 16 бригада НОВЈ које су учествовале у бици на Сутјесци Друга далматинска бригада имала је највеће губитке - током једномесечне операције погинула су 833 борца ове бригаде.

Учествовала је у борбама за Колашин октобра 1943, а затим у борбама против 21. армијског корпуса и четника у Црној Гори и Херцеговини у саставу Приморске оперативне групе.

Друга далматинска бригада ослободила је са јединицама 29. херцеговачке дивизије ослободила је Дубровник 18. октобра 1944. У Мостарској операцији ослобађа Широки Бријег и Мостар. Затим у операцијама 4. армије учествује у ослобођењу Карлобага, Раба, Цреса, Лошиња и Истре. Борбени пут завршава учешћем у ослобођењу Трста и Ријеке.

Командни састав бригадеУреди

 
Љубо Вучковић, први командант бригаде
  • Заменици команданта бригаде:
    • Јово Мартић — од формирања бригаде до децембра 1942.
    • Ратко Софијанић — од фебруара до 18. августа 1943.
    • Обрад Егић — од 18. августа до децембра 1943.
    • Бруно Вулетић — од фебруара до 31. децембра 1944.
    • Андрија Мијанић — од фебруара 1945. до краја рата

Народни хероји бригадеУреди

Неки од бораца Друге далматинске бригаде проглашени за народне хероје Југославије:

НапоменеУреди

  1. ^ а б в Приликом формирања бригаде

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди