Википедија

Друга крипта

Друга крипта је бескућничка установа бечког Каритаса у 18. бечком округу.

Друга крипта

Локација и архитектура уреди

Друга крипта се налази на адреси Лакнергасе 98 у округу Вајнхаус.

Зграда архитекта Јожа Плечника је изграђена од армираног бетона у Новоимперијалном односно Новокласичном стилу. У спољном изгледу се строге форме сударају са украсним елементима.[1] Зграда, првобитно изграђена као одел за заштиту деце, а касније коришћена као дом за мушкарце, има функционални тлоцрт. Средишњи ходник положен је као сала. На оба краја је омеђен стакленим плафонским панелима, који омогућавају дневној светлости пад кроз све спратове до приземља.[2]

Зграда је наведена зграда.[3]

Историја уреди

Зграду коју је наручио Јохан Јеванђелиста Цахерл, саоснивач католичког удружења Оделења за заштиту деце, саграђена је 1907. године и првобитно коришћена као одељење за заштиту деце.[4] Овде је била посебно ангажована политичарка из Верингера Јосефине Курзбауер као неговатељица и социјални радник.[5] Каритас је 1983.године донирао зграду сестри Грати, припадници реда Сестре милосрдног Винцента де Паул-а, која је тамо почела да храни мушкарце бескућнике. За финансијску и идеолошку подршку часних сестара, уз помоћ декана Норберта Рота,[6] основано је удружење Сестра Грата: помоћ за бескућнике.

Након студентских протеста у октобру 2009. године, 80 бескућника који су тамо преноћивали, остали су без смештаја након чишћења аудиторијума Универзитета у Бечу . Постављање у Каритасову установу за бескућнике Крипта у Бечу - Мариахилф није било могуће, јер смештај особама изван ЕУ тамо није био дозвољен.[7] Каритас бечке архиепископије узео је ово као прилику да отвори Другу крипту у Лакнергасе као 24-часовно хитно склониште током целе године. Првобитно, то је било замишљено као привремено решење, међутим године 2011. прелази у трајно.[тражи се извор]

Понуде уреди

За бескућнике, мушкарце и жене, Дневни центар Каритаса нуди могућност боравка, купања и прања рубља. Вреће за спавање се обезбеђују по потреби. Доручак је бесплатан, а за ручак се плаћа симболична цена. На располагању је такође и преноћиште за жене. [8]

Референце уреди

  1. ^ Dehio-Handbuch: Die Kunstdenkmäler Österreich - Topographisches Denkmälerinventar. Wien X-XIX und XXI bis XXIII Bezirk. Verlag Anton Schroll & Co. 1996. стр. 499—500. ISBN 3-7031-0693-X. 
  2. ^ Österreichische Architektur im 20. Jahrhundert. Ein Führer in drei Bänden. Band 3, Teil 2: 2., 13.–18. Bezirk. Residenz-Verlag. 1995. стр. 232. ISBN 978-3-7017-0704-1. 
  3. ^ Bundesdenkmalamt (2018-01-18). „Wien: unbewegliche und archäologische Denkmale unter Denkmalschutz” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 04. 2018. г.  Непознати параметар |zugriff= игнорисан [|access-date= се препоручује] (помоћ) „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала 11. 04. 2018. г. Приступљено 26. 06. 2019. 
  4. ^ „Johann Evangelist Zacherl – Wien Geschichte Wiki”. Приступљено 2018-11-24. 
  5. ^ „Wahlrecht und Politik | Währinger Frauenweg”. Приступљено 2018-11-24. 
  6. ^ „Vereinsgeschichte”. Приступљено 2018-11-24.  Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2019)
  7. ^ "Zweite Gruft" für die Obdachlosen des Audimax. 22. 12. 2009. 
  8. ^ „zweite Gruft”. Caritas der Erzdiözese Wien. Приступљено 2018-11-24.  Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2020)

Литература уреди

  • Plečnik und die Kinderschutzstation in der Lacknergasse 98, Wien 18. Technische Universität Wien. 2011.  Теза. Технолошки универзитет у Бечу, Беч 2011.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Друга_крипта&oldid=27057601”