Отворите главни мени

Други крајишки народноослободилачки партизански одред Др Младен Стојановић формиран је на Козари септембра 1941. године и до средине октобра је деловао под називом Козарски партизански одред. Крајем новембра имао је шест чета са око 670 бораца, а већ крајем децембра 1941. године три батаљона са 1.045 бораца.[1]

Други крајишки партизански одред
Borci Kozarskog NOP odreda, 1941-42.jpg
Борци одреда 1941/42. године
Постојањесептембар 1941
Место оснивања:
околина Козара
Формација3 батаљона
Јачина1.045 војника и официра децембра 1941.
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Одликовања
Орден народног хероја
Команданти
КомандантМладен Стојановић
Политички комесарОсман Карабеговић

Први командант одреда био је Младен Стојановић, а политички комесар Осман Карабеговић, народни хероји.[1]

Борбене акције је изводио на територији између Саве, Уне, Сане и Врбаса.

У знак сећања на свог првог, легендарног команданта, којег су четници убили 2. априла 1942. године, Одред је 17. априла исте године добио назив Други крајишки партизански одред Др Младен Стојановић.[1]

Поводом обележавање тридесетогодишњице офанзиве на Козару, 10.септембра 1972. године, председник СФРЈ Јосип Броз Тито га је одликовао Орденом народног хероја. Једини је партизански одред НОВ и ПОЈ одликован овим орденом.[1]

Борбени путУреди

Током јесени 1941. године Одред је паралисао саобраћај на прузи Босански НовиПриједор, блокирао Босанску Дубицу и непријатељске посаде у долини Сане и Уне. Покушај немачких, домобранских, усташких и жандармеријских снага да концентричним нападом, 25. новембра 1941. године, униште Други крајишки одред, није успео, јер су његове чете вештим маневром избегавале опкољавање и јаче непријатељске снаге. У тродневним операцијама непријатељ је прокрстарио Козару и на више места оставио посадне јединице, које су у децембру разбијене и уништене. Најзначајнију акцију у устаничкој 1941. години Одред је извео на Мраковици, 5. децембра 1941, када је уништио Другу бојну Друге пешадијске пуковније и запленио комплетно њено наоружање, а затим и три сатније у Доњој Драготињи, Турјаку и Водичеву. У тим борбама било је заробљено више од 500 непријатељских војника.[1]

Због такве активности Другог крајишког одреда, у пролеће 1942. потпуно је онемогу­ћена употреба железничке пруге Приједор—Босански Нови и експлоатација гвоздене руде из Љубије. Поред тога, савладане су непријатељске посаде дуж ове комуникације. Одред се посебно истакао у борбама код Драксенића и Босанске Дубице, с усташком Црном легијом, када је зауставио њено продирање на ослобођену територију. У време ових борби, усташе су у Драксенићу, поклале у сеоској цркви 206 мушкараца, жена и деце.[1]

Фебруара 1942. године, Одред је разорио пругу Босански Нови—Бања Лука, уништио железничке станице Омарску и Пискавицу, и држао блокаду Приједора коју је тек успела да, после вишедневних жестоких борби у Кнежпољу, пробије немачка 718. пешадијска дивизија и извуче своје снаге из Приједора и Љубије. У првој половини марта 1942. године, Други крајишки одред поново је блокирао Приједор, ослободио Козарац и извео још низ значајних акција на комуникацијама Босански Нови-Бања Лука. У непрестаним борбама Одред је јачао, повећавао бројно стање, тако да је, крајем марта 1942. године, имао пет батаљона с 15 чета и око 3.000 бораца. Током фебруара и марта 1942, формирао је Коазарсчку пролетерску чету и ударни батаљон, који су учествовали у борбама против четника у централној Босни, на терену Четврог крајишког партизанског одреда.[1]

Заједно с Првим крајишким партизанским одредом и Банијском пролетерском четом, Други крајишки одред је ослободио 16. маја 1942. године Приједор, други по величини град у Босанској крајини. Тада је заробљено 1.300 непријатељских војника. Одред је стално био извор нових бораца — у Прву крајишку ударну бригаду, која је формирана 21. маја 1942, дао је своја два батаљона. Два дана касније, на слободну територију Одреда на Козари слетели су и први партизански авиони Фрање Клуза и Руди Чајавеца. Почетком јуна 1942, у борбама с усташком Црном легијом из Јасеновца заробљена су и два тенка.[1]

Од 10. јуна 1942. године, када је почела велика непријатељска офанзива на Козари, па до краја јула, Одред је водио тешке и херојске борбе. Његових 3.500 бораца и народ Козаре супротставили су се технички изванредно опремљеним непријатељским снагама јачине око 45.000 војника. После завршене офанзиве, у којој је погинуло 1.700 партизанских бораца, Други крајишки одред је реорганизован. Од преосталих снага, у састав Друге крајишке ударне бригаде ушла су два његова батаљона, а 23. септембра 1942. формирана је и Пета крајишка козарачка бригада. На терену Козаре остала је самостална партизанска чета, која је убрзо прерасла у Четврти батаљон Пете крајишке ударне бригаде.[1]

Крајем маја 1943. године, опет је формиран Kозарски партизански одред, који је за месец дана нарастао на три батаљона. У току лета 1943. године, Одред је водио успешне борбе против немачких и усташко-домобранских јединица и штитио слободну територију Козаре. Осмог октобра 1943, Одред је преформиран у Јеанаесту крајишку ударну бригаду. На Козари је опет остао мањи партизански одред, као језгро Тимарског и Градишко-лијевчанског партизанског одреда, од којих је 1. октобра 1944. године, формирана Двадесета крајишка козарска ударна бригада.[1]

Народни херојиУреди

Неки од бораца Другог крајишког партизанског одреда проглашени за народне хероје су:

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Војна енциклопедија. Београд 1975. година
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.