Друштвено-политичке организације СФРЈ
Друштвено-политичке организације Социјалистичке Федеративне Републике Југославије су биле организације у које су се, на основу Устава СФРЈ, радни људи слободно организовали на класним социјалистичким основама и у којима су вршили своју политичку делатност, у складу с циљевима и задацима утврђеним њиховим програмом и статутом. Те организације биле су:
- Савез комуниста Југославије (СКЈ) — основан је 1919. године под називом Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста), а 1920. мења назив у Комунистичка партија Југославије (КПЈ). Крајем 1920. године његов рад је забрањен и до 1941. је деловао илегално. У периоду од 1941. до 1945. предводио је Народноослободилачки покрет и спровео социјалистичку револуцију у којој је дошао на власт. Године 1952. на свом Шестом конгресу променио је назив у СКЈ. Савез комуниста Југославије био је подељен на републичке, покрајинске и армијску организацију. Републичке организације биле су: Савез комуниста Србије, Савез комуниста Хрватске, Савез комуниста Босне и Херцеговине, Савез комуниста Македоније, Савез комуниста Словеније и Савез комуниста Црне Горе. Док су покрајинске организације биле: Савез комуниста Војводине и Савез комуниста Косова. Девета организација унутар СКЈ била је у ЈНА тј. СКЈ у ЈНА.
- Социјалистички савез радног народа Југославије (ССРНЈ) — настао је у току Народноослободилаког рата под називом Народноослободилачки фронт (НОФ). Године 1953. на свом Четвртом конгресу променио је назив у ССРНЈ.
- Савез синдиката Југославије (ССЈ) — настао је јануара 1945. године, када је у Југославији обновљена синдикална организација, под називом Јединствени синдикат радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ), а 1948. је променио назив у ССЈ. На челу синдиката налазило се Централно веће ССЈ, а поред њега је постојало још шест самосталних синдиката: Синдикат радника индустрије и рударства; Синдикат грађевинских радника; Синдикат радника пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије; Синдикат радника услужних делатности; Синдикат радника саобраћаја и веза и Синдикат радника друштвених делатности.
- Савез удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) — основан је 30. септембра 1947. године под називом Савез бораца Народноослободилачког рата и окупљао је све борце и учеснике Народноослободилачког рата. Године 1961. уједино се са Савезом ратних војних инвалида Југославије и Удружењем резервних официра и подофицира Југославије.
- Савез социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ) — настао је 1948. године уједињењем Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ) и Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) у једну јединствену организацију.
- Савез женских друштава Југославије (СЖДЈ) — настао је у току Народноослободилаког рата, 6. децембра 1942. године, под називом Антифашистички фронт жена (АФЖ). Иамо је циљ да организује и укључи жене у борбу за ослобођење и ново друштвено уређење. Године 1953. дошло је до уједињења АФЖ-еа са осталим организацијама, које су се бавиле питањем жена у СЖДЈ.
ЛитератураУреди
- Мала енциклопедија „Просвета”, Београд, 1978, други том (стр. 82-83)
- Јосип Зидар: „Речник југословенских скраћеница”, Београд, 1971.