Друштво за чување народног здравља
Друштво за чување народног здравља основано је 19. маја 1902. године на празник Цвети, у сали тадашње Велике школе у Београду.[1] Циљ друштва био је да организује приватну иницијативу на раду за унапређење здравља и за подизање здравственог благостања. Друштво је основало неколико лекара и социјалних радника, са иновативном идејом да организују саме народне масе, чије здравље треба чувати, и да њих активирају и заинтересују за сарадњу у подизању здравља. Иницијатори за оснивање Друштва били су др Радивоје Вукадиновић, окружни лекар, др Владимир Поповић, санитетски мајор и др Слободан Рибникар, општински лекар, они су и др Јована Данића позвали да представља Друштво на оснивачкој конференцији, који је то радо прихватио.[1]
Између значајних догађаја из историје наше медицине, подухват тројице лекара за оснивање Друштва зa чување народног здравља заузима једно од почасних места. Било је у то време и других иницијатива тадашњих лекара, који су у ограниченим могућностима земље притиснуте многим невољама, покушавали да решавају нека кључна питања у области здравствене заштите. У то време водила се расправа око оснивања Медицинског факултета у Београду и чињени први озбиљнији покушаји за изградњу неопходних капацитета за нормалније функционисање система здравствене заштите.[2]
Главни иницијатор ове идеје био је доктор Радивоје Вукадиновић (1870–1920), који је још 1896. године, као општински лекар у Јагодини на полеђини својих рецепата штампао лекарске поруке о чувању здравља, који су били прилагођени лаицима и лако разумљиви и читљиви.[1] Израдио је тада и зидни календар који је назвао Здравац с порукама о чувању здравља, посвећујући највише пажње нези и исхрани одојчета и малог детета, као једном од најтежих проблема. Године 1896. када се налазио на месту зајечарског физикуса он је у београдском дневном листу Нови дневни лист од 26. и 29. октобра, објавио свој проглас „Оснујмо друштво за чување народног здравља“. Др Вукадиновић биће и оснивач званичног часописа друштва и учествоваће и у оснивању листа Политика.[1]
Делатност
Друштво је на самом почетку свог рада почело са оснивањем домаћичких школа и улаже пуно труда на просвећивању жена на селу. Већ 1906. године почиње излазити лист Здравље, који је био врло едукативан и користан и чији је први уредник био др Милан Јовановић Батут, а касније др Вукадиновић.[2] У њему се расправљало о свим питањима здравствене политике, хигијене, социјално-медицинске акције и здравственог просвећивања.
После Балканских ратова и Првог светског рата, Друштво обнавља свој рад у доста измењеним околностима. Држава је у своје руке узела организацију хигијенске и социјално медицинске службе. Многа питања, о којима се у Друштву расправљало, добила су у Краљевини Југославији практична решења, оснивају се установе, окупљају стручњаци, који ће на њиховим решењима у народу радити. Такође, у ово време јавља се потреба на едуковању народа о овој области, чак више него раније, а тог посла се управо прихватило Друштво. Министарство народног здравља је такође много помагало у остварењу овог циља, тако је помогло и у обнови листа Здравље, који никад није излазио у толиком броју и био толико распрострањен као сада.[1] Међутим, овај напредак је брзо прекинут и две године касније Друштво више неће имати никакве помоћи са стране и биће препуштено себи. Међутим, Друштво није одустајало од едукације становништва и наставило је својим радом да буде драгоцено корисно свом народу.
Када су се појавиле здравствене задруге Друштво је у њима такође видело значајног сарадника на раду за унапређење народног здравља. Друштво је годинама тражило сарадњу и са државном здравственом организацијом и са приватном иницијативом за подизање народног здравља, нарочито са здравственим задругама. Рад у том правцу донео је значајне резултате и много опште користи. Први успех у том тражењу сарадње био је споразум о заједничком раду са Савезом здравствених задруга. Обе организације су издавале своје листе, па је овом сарадњом дошло до спајања у један лист Здравље-Здравствени покрет, лист је постао један од најсадржајнијих и послужио је као изврсно средство за здравствено просвећивање.[1] Такође, заједнички су одржавали предавања, пројекције филмова, организовали домаћичке школе и слично.
Један од великих успеха Друштва било је и организовање прве земаљске хигијенске изложбе, која је имала прворазредан значај.[1] Она је утицала на стварање свести о значају хигијене код ширих слојева друштва, што је био један од услова за стварање бољих услова живота. Један од великих успеха било је и оснивање Летњиковца за слабуњаву децу на Кошутњаку.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е Ур. А. Костић, В. Константиновић, Б. Пирц (1933). Споменица Прве земаљске хигијенске изложбе. Београд. стр. 18—19.
- ^ а б Жарко, Вуковић. „Пре сто година основано је Друштво за чување народног здравља,” (PDF). Српски архив за целокупно лекарство.
- ^ Поповић, Јелена (7. 3. 2019). „Прича о Летњиковцу за слабуњаву децу са почетка прошлог века”. РТС. Приступљено 7. 12. 2020.
Литература уреди
- Ур. А. Костић, В. Константиновић, Б. Пирц, Споменица Прве земаљске хигијенске изложбе, Београд 1933.