Друштво против Срба

Друштво против Срба била је бугарска антисрпска организација основана 1897. године у Солуну у тадашњем Османском царству. Оснивач организације је Дамјан Груев, члан Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО). Циљ организације је било смакнуће утицајних Срба у османској Македонији, како би се одржала бугарска пропаганда у тој области.

Организација је основана у Солуну 1897. година на иницијативу Дамјана Груева,[1] професора у бугарској гимназији у Солуну.[2] Била је изданак ВМРО.[2] Настала је као резултат напретка српске заједнице у Македонији.[3] Бугарска пропаганда није била у стању да сузбије српски напредак културним средствима, нити шпијунажом.[3] Отварање српских школа у османској Македонији сусретало се са протестима, тучама и нередима које су организовали антисрпски Македонци.[4] Српски учитељи и ученици ових школа су застрашивани и нападани.[4] Организација је отворено позивала на насиље над Србима; у бугарском часопису из Солуна, Народно право, у чланку „Бугарски образовни рад у Македонији” (буг. Блгарското учебното дело в Македониӑ)[3] речено је: „Србе треба огњем и мачем истребити из Македоније” (1897).[3][5][2] Организација је спроводила убиства Срба, углавном у Македонији.[6] Жртвама су ножем урезан крст на челу.[6] Прва жртва са урезаним крстом пронађена на улици у Солуну био је професор српске гимназије Илија Пејчиновски.[2] Организација је до 1902. године извршила убиства најмање 43 особе, док је рањено 52, а то су били власници српски школа, учитељи, свештеници Српске православне цркве, као и други значајни Срби у Османском царству.[7] До 1905. године, бугарски агенти су убили више од 500 Срба у Старој Србији и Македонији.[1]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Maćedonija i Maćedonci: putopisne beleške sa geografiskom, etnografskom... 1906. стр. 175. »То су учин ли агенти „Друштва против Срба“ основаног У Солуну иницијативом проф. Лам. Грујева са задатком да „Србе треба огњем и мачем истребити из Маћедоније“ (в. . Нар. Права“ у Софији 1897. г.) То Друштво је до сад (1897–195 г.) у славу „српско-бугарског братства“ поубијало преко 500 најугледни их Срба у Маћедонији и Старој Србији. (Списак погинулих изаћиће у овој књизи). У повећем селу Моносишову множи се број присталица Егзархије и протестанске вере, јер струмски митрополит Грк, никако неће да дозволи словенско богослужење у том чисто словенском селу. Овде су хтели држати ...« 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Đurić & Mijović 1993, стр. 63.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Ivanić 1908, стр. 466.
  4. 4,0 4,1 Slavistic printings and reprintings. 297. Mouton. 1973. стр. 152. »Sometime around 1897, "A Society against Serbs in Thessalonica" was founded which seems to have been responsible for a number of acts of violence. The opening of Serbian schools was met with protest demonstrations, fights, and riots on the part of anti-Serb elements of the Macedonian population. Numerous students and teachers from these schools were intimidated and assaulted.« 
  5. ^ Ivanić 1902, стр. 112.
  6. 6,0 6,1 Miletić 1997, стр. 80.
  7. ^ Hadži Vasiljević 1928, стр. 14.

ЛитератураУреди

  • Slavistic printings and reprintings. 297. Mouton. 1973. стр. 152. »Sometime around 1897, "A Society against Serbs in Thessalonica" was founded which seems to have been responsible for a number of acts of violence. The opening of Serbian schools was met with protest demonstrations, fights, and riots on the part of anti-Serb elements of the Macedonian population. Numerous students and teachers from these schools were intimidated and assaulted.« 
  • Maćedonija i Maćedonci: putopisne beleške sa geografiskom, etnografskom... 1906. стр. 175. »То су учин ли агенти „Друштва против Срба“ основаног У Солуну иницијативом проф. Лам. Грујева са задатком да „Србе треба огњем и мачем истребити из Маћедоније“ (в. . Нар. Права“ у Софији 1897. г.) То Друштво је до сад (1897–195 г.) у славу „српско-бугарског братства“ поубијало преко 500 најугледни их Срба у Маћедонији и Старој Србији. (Списак погинулих изаћиће у овој књизи). У повећем селу Моносишову множи се број присталица Егзархије и протестанске вере, јер струмски митрополит Грк, никако неће да дозволи словенско богослужење у том чисто словенском селу. Овде су хтели држати ...« 
  • Đurić, Veljko Đ.; Mijović, Miličko (1993). Ilustrovana istorija četničkog pokreta. Narodna knj. стр. 63. »Из У нутрашњеОрганизације родило се Друштво Против Срба коме је циљ био још јасније опредељен; убиство. "Да огњем и мачем искорени Србе из Македони- је", отворео је тада бугарски лист Народно Право написао. На лешевима жртава налажен је увек знак крста на челу. Извршиоци ових убистава били су најчешће најмљени циглари из Кукуша. Организатор и вођа ове акције био је Дамњан Грујев, професор бугарске гимназије у Солуну, који је доцније постао комитски војвода. Прва жртва њихова, чије је тело са урезаним крстом на челу нађено једног јутра у забаченој улици солунској, био је Илија Пејчиновски, професор српске гимназије. После његове смрти цела 1897 година испунила се успоменама на убиства. По друмовима, по улицама, у селима, налажени су мртви наши људи. Свој ужасни посао организација је вршила смишљено, систематски и непрекидно ...« 
  • Hadži Vasiljević, Jovan (1928). Četnička akcija u Staroj Srbiji i Maćedoniji. Belgrade: Sv. Sava. 
  • Ivanić, Ivan (1902). Iz Crkvene Istorije Srba u Turskoj. стр. 112. »Оснивање „Друштва против Срба у Солуну", или правилније „Друштва за убијање Срба" са де- визом „Србе треба огњем и мачем истерати из Маћедонији", (в. софијска „Народна Права" од 1897 године), последица је бугарског ...« 
  • Ivanić, Ivan (1908) [1906]. Maćedonija i maćedonci ... Štampa Savića i komp. стр. 466. »Та су средства мучка убиства, која над угледнијим Ср- бима, учитељима и свештеницима српским у Маћедонији из- вршује бугарска пропаганда преко „Друштва за убијање Срба" (или правим именом „Друштва против Срба"), којеје са седиштем у Солуну основано 1897 год. Оснивање тога друштва са тим убилачким циљем била је последица све јачег напредовања Срба у Маћедонији, па како томе напредовању Бугари нису могли стати на пут културним средствима, а још мање шпијунажом, ... против Срба" у Солуну, као што је то отворено признао бугарски лист у Софији, „Народни Права", још 1897 год. Да ово друштво није творевина „српске маште и нахалности", већ да оно у истини постоји, то показује један чланак ...« 
  • Miletić, Milan (1997). Božija kuća. BIGZ. 

Додатна литератураУреди