Дубовац (Ковин)

За другу употребу, погледајте страницу Дубовац.

Дубовац је село у Србији у општини Ковин у Јужнобанатском округу насељено на јужном рубу Делиблатске пешчаре на месту где се она спушта у алувијалну раван Дунава. Надморска висина села је 59 м. Село је настало 1323. године и то на другој локацији од данашње, на самој обали Дунава. Становника, према попису из 2011. године има 1188, већином Срби, мада има и значајан број Рома. Кроз Дубовац пролази регионални пут Ковин-Бела Црква. Поред Дубовца је познато викендашко насеље Слатина, на самој обали Дунава.

Дубовац
Dubovac, Orthodox church.jpg
Српска православна црква у селу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаКовин
Становништво
 — 2011.Пад 1188
 — густина13*/км2
Географске карактеристике
Координате44°47′26″ СГШ; 21°12′16″ ИГД / 44.790666° СГШ; 21.2045° ИГД / 44.790666; 21.2045Координате: 44°47′26″ СГШ; 21°12′16″ ИГД / 44.790666° СГШ; 21.2045° ИГД / 44.790666; 21.2045
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина59 м
Површина108,6* км2
Дубовац на мапи Србије
Дубовац
Дубовац
Дубовац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26224
Позивни број013
Регистарска ознакаKO

Географски положајУреди

Дубовац — је смештен на јужном рубу ниске пешчаре на месту где се она спушта у алувијалну раван Дунава, на 59 метара надморске висине. Кроз насеље пролази регионални пут Ковин — Бела Црква, а повезан је и са Кајтасовом, Гребенцом и Шушаром. Ниска пешчара представља последњи, периферни део Делиблатске пешчаре, на којој се јављају дине и удолине, чија се апсолутна висина креће 8-10 метара а дужина 100-450 метара.

ИсторијаУреди

 
Простирање Дубовачко-жутобрдске културе

У Бронзаном добу је на овом подручју постојала Дубовачко-жутобрдска археолошка култура, названа према овом насељу.

Шумарак је добио статус насеља 1947. године. Три километра северно од села основали су ковинци 1893. године виноградарску колонију "Емануелтелеп". Колонисти су били Мађари и Немци. За време рата ова колонија је пропала. Он, у ствари, представља већу скупину салаша и виноградских кућа — викендица, које се налазе на рубу високе пешчаре. Под називом Емануелтелеп забележен је први пут 1893. године, а имао је 92 становника. Године 1916. забележен је под називом Емануеловац. Од 1929. до 1946. године назива се Мали Дубовац, а од 1946. до 1947. године поново Емануеловац. Назив Шумарак и статус насеља добија 1947. године.

Дубовац је веома старо насеље. Стари Дубовац није био на садашњем месту, већ је био поред самог Дунава. Предмети нађени у гробовима тог насеља указују на грчки утицај који је доспео из одређених грчких црноморксих колонија. Први писани помен датира из 1323. године када је Дубовац забележен као утврђене ковинске жупаније. Током 15, 16. и 17. века био је неколико пута уништаван, али због повољности положаја поново је подизан. Турци су га приликом свог повлачења уништили и спалили, тако да је након њиховог протеривања у Дубовцу забележено само 11 домаћинстава, да би убрзо потпуно опустео. На мапи 1723. и 1725. године означен је као ненасељен. Већ 1749. године означен је као насељено место са 54 домова. Од 1761. године припадао је панчевачком округу, а 1765. године приликом успостављања Војне границе припојен је и Дубовац. У овом периоду доселио се известан број Немаца. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски статус а становништво је било српско.[1]

Године 1827. имао је 631 православног и 20 католичких становника. Српски батаљон је додељен 1838. године, а српска регимента 1845. године. Девет година касније припојен је Делиблатској компанији. Темишварској жупанији припао је 1873. године. Православна црква изграђена 1870. године, а 1874. године формирано је кредитно удружење.[2] Систематски списак се врши од 1869. године када је Дубовац имао 674 становника, а по попису из 2002. године 1283 становника. У етничком саставу становништва најбројнији су Срби Роми.

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910.
Становника 674 819 964 1167 1501

СелоУреди

 
Црпна станица Дубовац

Дубовац је мање насеље ковинске општине, са прилично кривудавим улицама, што је последица стихијског грађења. Због тога се он незнатно разликује од већине насеља ковинске општине.

Зграда основне школе „Предраг Кожић“ подигнута је 1955. године и има фискултурну салу. Дубовац има библиотеку, здравствену станицу, Добровољно ватрогасно друштво Ловачко друштво „Јелен“ и ФК „Јединство“. Основна делатност пољопривреда, и то ратарство и сточарство. Велика пажња у последње време је посвећена туризму (ловном и риболовном) због близине Дунава и Делиблатске пешчаре.[3]

ДемографијаУреди

У насељу Дубовац живи 943 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (35,8 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 373 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,44.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.615
1953. 1.641
1961. 1.677
1971. 1.675
1981. 1.598
1991. 1.469 1.338
2002. 1.283 1.458
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.078 84,02 %
Роми
  
111 8,65 %
Мађари
  
28 2,18 %
Југословени
  
19 1,48 %
Румуни
  
14 1,09 %
Немци
  
7 0,54 %
Чеси
  
3 0,23 %
Македонци
  
3 0,23 %
Хрвати
  
2 0,15 %
Црногорци
  
1 0,07 %
непознато
  
3 0,23 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

НапоменеУреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Дубовац, на којој се налазе два насеља, Дубовац и Шумарак.

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
  3. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везеУреди