Дубровачка повеља
Дубровачка повеља је документ из 1230. године, када бугарски цар Јован Асен II даје дубровачким трговцима право да слободно тргују у својој земљи.
Повеља садржи податке о територијалној експанзији Другог бугарског царства након Битке код Клокотнице, када се Асенова држава знатно увећала у правцу југа и југозапада на рачун пораженог Солунског царства Теодора Дуке Комнина.[1]
Повељом се дају права трговцима из Дубровника да се слободно крећу по територији читавог Бугарског царства, исто као и домаћи пословни људи. У њој се наводе бројне области које су у то вријеме улазиле у састав Другог бугарског царства: од Београда и Браничева на сјеверозападу, до Једрена и Димотике на југоистоку и од Карвуне на сјевероистоку, до Девола и „арбанашких земаља” на југозападу. Управо ово простирање све до Солуна сугерише да је период настанка повеље био након 9. марта 1230. године, односно Битке код Клокотнице.[1]
И поред тога што су бројне области наведене, поједине само по називу њихових административних седишта, неке области, које су улазиле у састав Другог Бугарског царства, као што су Софија и Ниш су остале непоменуте.[2]
Документ садржи и вриједне податке о управној подјели Бугарске државе[3], као и о стању бугарског језика у 13. вијеку.
Документ има свега 13 редова текста, укључујући и потпис и написан је на хартији величине 240 х 143 mm.[4] Све до 1817. године се чувао у Дубровачком архиву, када је Јеремија Гагић, руски вицеконзул у Дубровнику, успео да дође до ње. Он ју је 1836. године, заједно са Повељом Кулина бана (из 1189) и Повељом Херцега Владислава (из 1480), уступио рукописном одељењу Библиотеке Руске академије наука у Санкт Петербургу. Од средине 19. вијека је публикована више од двадесет пута.[4]
Референце уреди
- ^ а б Живојиновић 2013, стр. 229.
- ^ Живојиновић 2013, стр. 238.
- ^ Живојиновић 2013, стр. 236.
- ^ а б Живојиновић 2013, стр. 230.
Литература уреди
- Живојиновић, Драгић (2013). „Хоризма бугарског цара Јована Асена II Дубровнику”. Иницијал: часопис за средњовековне студије. Београд: Цетнар за напредне срењовековне студије. 1. ISSN 2334-8003.
- Марковић, Мирослав (1954). „О хоризми бугарског цара Јована Асена II подељеној Дубровнику”. Историјски часопис. Београд: Istorijski institut. 4: 9 - 12.