Дуван (род)
Дуван или духан (лат. Nicotiana) је назив рода углавном зељастих биљака из фамилије Solanaceae, као и најпознатије врсте овог рода — Nicotiana tabacum (обични дуван), која се сади по читавом свету ради сакупљања листова. Листови се најчешће користе за пушење.
| Дуван | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Solanales |
| Породица: | Solanaceae |
| Племе: | Nicotianeae |
| Род: | Nicotiana L. 1754. |
| врсте | |
|
N. acuminata | |
Име роду је дато по презимену Жана Никоа (фр. Jean Nicot), француског посланика у Лисабону, који је 1560/61. послао дуван у Француску ради коришћења у медицини[1]. Ареал рода обухвата Северну и Јужну Америку, јужнопацифичка острва, као и делове Аустралије и Африке. У роду постоји око 60 врста. Највећи значај имају узгајане врсте обични дуван (N. tabacum), крџа (N. rustica) и дуваника (N. alata).
Биљке из рода дувана су најчешће једногодишње или (ређе) вишегодишње зељасте биљке, полужбунови или жбунови, усправног стабла, са простим и целим листовима. На листовима се често налазе жлездасте длаке. Цветови су сакупљени у вршне цимозне цвасти, које подсећају на грозд или штит. Помало зигоморфну круницу чини 5 круничних листића, сраслих у облику левкасте цеви. Плод је двоока или четвороока чахура, отвара се по капцима. Семе је ситно, семењача је мрежасто наборана по површини.
Екологија дувана
уредиИако се у биљкама дувана налазе разни репеленти (попут гемакрена и анабазина) и отровни пиперидински алкалоиди, који заједно чине биљке нејестивим, постоје биљоједи који се могу без опасности хранити дуваном. Међу њима су гусенице појединих ноћних лептира, бувачи Epitrix cucumeris и Epitrix pubescens, као и поједини ваљкасти црви.
Најчешћи паразити дувана су вируси и гљиве. Најпознатији је вирус мозаичне болести дувана (TMV), јер је уједно и први описани вирус.
Употреба дувана
уредиПоред пушења дуван се и жваће, ушмркава. Дуван се користи и у фармацеутској индустрији јер је богат никотином.[2]
Цигаретни дим се састоји од капљица смоле, никотина, угљен моноксида и других гасова. Основни активни фармаколошки састојак дувана је никотин и он узрокује навику и зависност. Једна цигарета садржи око 2 mg никотина, а смртоносна доза за човека износи 0,05 g. Никотин продире у крвоток и ресорбује се док пушач увлачи дим у плућа, а количина ресорбованог никотина варира од 20-90%. Под утицајем никотина нестаје осећај умора, смањује се потреба за храном, стежу се вене, убрзава рад срца, повишава крвни и срчани притисак, а истовремено се повишавају масноће и шећер у крви. Пола сата након пушења функције се враћају на нормалу. Пушење смањује осећај мириса и укуса.
Галерија
уреди
-
Поља дувана. -
Сушење дувана у Македонији.
Референце
уреди- ^ а б Стјепановић-Веселичић Л. 1974. Род Nicotiana L. У: Јосифовић М. (ed.) Флора СР Србије VI. САНУ: Београд.
- ^ Карактеристике отварања дуванске продавнице