Дугоноса кечига

Дугоноса кечига (лат. Acipenser ruthenus) је слатководна риба која уместо крљушти по телу има кошчате плочице, а припада породици Acipenseridae.

Кечига дугоноса
Acipenser ruthenus Prague Vltava 1.jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. ruthenus
Биномно име
Acipenser ruthenus
Linnaeus, 1758
AcipenserRuthenusIUCN2020-1.png
Распрострањеност врсте:
  присутна
  изумрла
Синоними[2][3]
List
  • Acipenser pygmaeus Pallas 1814 non Reisinger 1830
  •  ?Acipenser kostera Fitzinger 1832
  •  ?Acipenser koster Gmelin 1774 nomen nudum
  • Acipenser marsiglii Brandt 1833
  • Acipenser kamensis Lovetsky 1834
  • Acipenser gmelini Fitzinger 1836
  • Acipenser aleutensis Fitzinger 1836
  • Acipenser dubius Heckel 1836
  •  ?Acipenser ruthenus var. leucotica Brandt 1853
  • Acipenser ruthenus var. grisescens Brandt 1853
  • Acipenser (Sterletus) kankreni Valenciennes ex Duméril 1870
  • Acipenser (Sterletus) lovetzkyi Duméril 1870
  • Sterledus ruthenus var. sibiricus Dybowski 1874
  • Acipenser jeniscensis Herzenstein 1895
  • Acipenser ruthenus var. albinea Brusina 1902
  • Acipenser ruthenus var. birostrata Brusina 1902
  • Acipenser ruthenus var. obtusirostra Brusina 1902 non Lovetsky 1834
  • Acipenser ruthenus var. septemcarinata Brusina 1902
  • Acipenser ruthenicus Brusina 1902
  • Acipenser sterlet Brusina 1902
  • Acipenser sterleta Güldenstädt 1772
  • Acipenser ruthenus var. albus Antipa 1909
  • Acipenser ruthenus var. erytraea Antipa 1909
  • Acipenser ruthenus var. brevirostris Antipa 1909
  • Acipenser ruthenus ruzskyi Johansen 1946
  • Acipenser ruthenus ruzskyi n. baschmakovae Johansen 1946
  • Acipenser kosterus Fitzinger 1832
  • Euacipenser ruthenus (Linnaeus 1758)
  • Sterledus ruthenus sibiricus Dybowski 1874
  • Sterleta ruthena (Linnaeus 1758)
  • Sterletae ruthena (Linnaeus 1758)
  • Sterletus ruthenus (Linnaeus 1758)

Опште карактеристикеУреди

  • Латински назив: Acipenser ruthenus
  • Локални називи: носвица, носатица
  • Макс. дужина: до 1 м.
  • Макс. маса: до 9 кг.
  • Време мреста: од марта до јуна

Опис и грађаУреди

Кечига дугоноса се од других риба из породице јесетри лако разликује по величини и по издуженом носу (па је зато зову и носвица), дугачким ресастим брковима, бочним плочицама и дводелној доњој вилици. Уместо крљушти по телу има кошчате плочице распоређене у пет редова, од којих један заузима средину леђа, два су на боковима и два на ивици трбуха. На телу има 12 до 17 оштрих леђних плочица, 58 до 70 бочних и 12 до 18 трбушних. Боја тела јој зависи од места боравка и креће се од жуте до тамносмеђе. Леђа су јој обично сивосмеђа или тамносмеђа, стомак жућкастобео, а пераја сива.

Навике, станиште, распрострањеностУреди

Кечига дугоноса живи у низијским водама црноморског слива, у рекама које се уливају у Каспијско море, Црно море и Азовско море, као и у рекама које се уливају у Ладога језеро и Онега језеро. Насељава све реке европске Русије и Сибира. Њена станишта се налазе на најдубљим местима реке, обично на 18 до 20 цм од дна, а понекад и на самом дну.

Пред смирај дана и ноћу одлази у плићаке, на травнати део при обали, где претражује сва удубљења и рупе у потрази за храном. За живот јој је неопходна чиста, незагађена водена средина, воли каменито и пешчано дно, чисту, прохладну и прилично брзу воду.

Једини представник је јесетри - род Acipenser - који непрекидно живи у слаткој води и која цео живот проведе само у рекама. Храни се воденим организмима са дна. Одрасле рибе се хране животињама дна и икром других риба. Ноћу, прилазе обалама где хватају инсекте који падају у воду, а за то морају да се окрену на леђа, јер су им уста са доње стране тела.

У Србији обитава у рекама - Дунав, Сава, Тиса, и Велика Морава.

РазмножавањеУреди

Кечига дугоноса зиму преживљава у потпуном миру у већим дубинама доњих токова река. У току пролећа сели се узводно ради парења. Од марта до јуна, женке положе од 11.000 до 140.000 јајашаца у песковитом или шљунковитом дну на дубини од 3 до 4 м. У првих девет година што је женка старија, то више јајашца положи. Након тог узраста број јајашца опада. Након оплодње женке напуштају гнездо, док мужјак остаје, настављајући да се пари са другим женкама. Након излегања млади се под утицајем струјања реке сели ка ушћу, где се храни главоношцима.

ИзвориУреди

  1. ^ Gessner, J; Freyhof, J (2009). „"Acipenser ruthenus"”. The IUCN Red List of Threatened Species. International Union for Conservation of Nature. 2010: e.T227A13039007. doi:10.2305/IUCN.UK.2010-1.RLTS.T227A13039007.en. 
  2. ^ Froese, R.; Pauly, D. (2017). „Acipenseridae”. FishBase version (02/2017). Приступљено 18. 5. 2017. 
  3. ^ „Acipenseridae” (PDF). Deeplyfish- fishes of the world. Приступљено 18. 5. 2017. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди