Дучина

Дучина
Дучина;
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2022.	636
Географске карактеристике
Координате	44° 29′ 11″ С; 20° 29′ 26″ И / 44.4865° С; 20.4905° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Дучина Дучина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Дучина је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 636 становника.

Историја

Дучина се налази југозападно од Сопота. Дучина је старије насеље. По предању село је некада било у Селишту, у изворишту потока Дучаница. Предање вели да је у селу живео неки војвода Дуч, и да је он одвео на Косово осамдесет коњаника, од којих се ни један није вратио. По пвоме војводи је, веле, прозван поток Дучанац, а по потоку село се преместило северније, и данас углавном заузима те исте положаје.

Прве писане податке имамо из доба аустријске владавине (1718-1739.г) на карти из тога доба забележено је ово место под именом Tutcina. Од тога доба село је све више расло придоласком нових досељеника. Године 1818. улазило је у састав Катићеве кнежине и имало је 17, а 1822.г. 20 кућа.

За најстарије породице сматрају се: Милијановићи, Живановићи, Мишићи и Остојићи. Милијановићи не знају откуда су њихови стари дошли, али знају да су бежали „преко“ (Банат)а и да су неко време пробавили у околини Панчева. Исти случај је и са Живановићима. Гаја, предак Остојића, дошао је из Туле у доба ослобођења Шумадије итд. (подаци крајем 1921. године).^[1] ^[2]

Демографија

У насељу Дучина живи 604 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,8 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 235 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.173
1953.	1.205
1961.	1.105
1971.	1.003
1981.	912
1991.	845	820
2002.	736	782

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	730	99,18%
Македонци	4	0,54%
Црногорци	1	0,13%
непознато	1	0,13%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	1
80+	6	12
75—79	16	23
70—74	30	36
65—69	30	40
60—64	23	18
55—59	15	12
50—54	28	30
45—49	39	24
40—44	33	14
35—39	18	22
30—34	15	20
25—29	26	21
20—24	21	16
15—19	20	26
10—14	15	16
5—9	15	20
0—4	16	19
Просек :	43,8	44,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	231	253	270	267	255	253	235

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	51	66	29	28	26	23	10	2	0	0	3,13

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	320	80	203	30	7
Женски	315	40	201	69	5
УКУПНО	635	120	404	99	12

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	171	78	0	4	17
Женски	87	43	0	0	8
Укупно	258	121	0	4	25

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	16	8	0	25
Женски	0	1	11	4	3
Укупно	4	17	19	4	28

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	9	2	3
Женски	0	0	1	4	9
Укупно	0	4	10	6	12

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	2	0	0	1
Укупно	2	0	0	2

Референце

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ дучинске општине Бр. 9.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ дучинске општине Бр. 9.

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]