Дучина се налази југозападно од Сопота. Дучина је старије насеље. По предању село је некада било у Селишту, у изворишту потока Дучаница. Предање вели да је у селу живео неки војвода Дуч, и да је он одвео на Косово осамдесет коњаника, од којих се ни један није вратио. По пвоме војводи је, веле, прозван поток Дучанац, а по потоку село се преместило северније, и данас углавном заузима те исте положаје.
Прве писане податке имамо из доба аустријске владавине (1718-1739.г) на карти из тога доба забележено је ово место под именом Tutcina. Од тога доба село је све више расло придоласком нових досељеника. Године 1818. улазило је у састав Катићеве кнежине и имало је 17, а 1822.г. 20 кућа.
За најстарије породице сматрају се: Милијановићи, Живановићи, Мишићи и Остојићи. Милијановићи не знају откуда су њихови стари дошли, али знају да су бежали „преко“ (Банат)а и да су неко време пробавили у околини Панчева. Исти случај је и са Живановићима. Гаја, предак Остојића, дошао је из Туле у доба ослобођења Шумадије итд. (подаци крајем 1921. године).[1]
[2]
У насељу Дучина живи 604 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,8 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 235 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[5]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
1 |
80+ |
6 |
|
|
12 |
75—79 |
16 |
|
|
23 |
70—74 |
30 |
|
|
36 |
65—69 |
30 |
|
|
40 |
60—64 |
23 |
|
|
18 |
55—59 |
15 |
|
|
12 |
50—54 |
28 |
|
|
30 |
45—49 |
39 |
|
|
24 |
40—44 |
33 |
|
|
14 |
35—39 |
18 |
|
|
22 |
30—34 |
15 |
|
|
20 |
25—29 |
26 |
|
|
21 |
20—24 |
21 |
|
|
16 |
15—19 |
20 |
|
|
26 |
10—14 |
15 |
|
|
16 |
5—9 |
15 |
|
|
20 |
0—4 |
16 |
|
|
19 |
Просек : |
43,8 |
|
|
44,8 |
|
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ дучинске општине Бр. 9.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.