Душан Влајић
Душан Влајић (Шабац, 29. август 1911 — Жарково, 20. јун 1945[1]) био је српски сликар и архитекта.
Душан Влајић | |
---|---|
Н. Граовац: Портрет сликара Душана Влајића | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. август 1911. |
Место рођења | Шабац, Краљевина Србија |
Датум смрти | 20. јун 1945.33 год.) ( |
Место смрти | Жарково, Србија, Југославија |
Биографија
уредиДушан Влајић је рођен у Шапцу где је завршио основну школу и гимназију, а на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду је диломирао 1934. Сликарство је учио у приватној школи нашег понатог сликара Јована Бијелића. Огледао се у техникама: цртеж, акварел, темпера, пастел и уље, а сликао је портрете и пејсаже. За време Другог светског рата је био у немачком заробљеништву у официрском логору Оснабрик, где се посветио уметничком раду. Непосредно по изласку из логора преминуо је од последица болести добијене у логору.[2]
Први пут је излагао на Јесењој изложби у Београду 1935. године, а посмртна изложба му је организована у Београду и Паризу 1952. Велики број његових предратних дела је изгорело приликом бомбрадовања Београда 1941. и 1944. године, а многа дела настала током рата у заробљеништву настрадала су у бомбардовању логора 1944.[3] Преживела дела се чувају у Музеју савремене уметности, Народном музеју у Београду, Музеју Југославије[4] као и у другим јавним и приватним колекцијама. Припадао је уметничкој групи „Десеторо” са којом је излагао.
Сликарска група „Десеторо“
уредиСликарска група „Десеторо“ је заједнички излагала 1940. године у Београду и Загребу. Групу су сачињавали: Даница Антић, Боривој Грујић, Никола Граовац, Душан Влајић, Миливој Николајевић, Јурица Рибар, Љубица Сокић, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић и Богдан Шупут.[5][6] Иако по свом саставу хетерогена, група се састојала од 2 жене и 8 мушкараца, било је ту академских сликара, интелектуалаца са факултетским образовањем, али и сликара по вокацији, припадали су разним друштвеним слојевима од радништва, интелегенције до буржоазије. Заједничко овој групи је било то, што су сви били сликари и ђаци Јована Бијелића. Неки од ових уметника су страдали у Другом светском рату, а они који су преживели били су значајни ликовни ствараоци у послератном периоду.
Галерија
уреди-
Душан Влајић: Цртеж
-
Душан Влајић: Предео (1935.)
-
Душан Влајић: Младић - акварел
-
Душан Влајић: Лешкарење-цртеж у тушу
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Српски биографски речник, том 2, Матица српска, 2006. године.
- ^ Комеморативна изложба 1952.
- ^ Комеморативна изложба 1952.
- ^ Кастратовић Ристић, Панић 2022, стр. 84, 114
- ^ Група „Десеторица“
- ^ Art magazin - Ljubica Cuca Sokić - Slike, Приступљено 2. 4. 2013.
Литература
уреди- Ото Бихаљи-Мерин: Душан Влајић – смисао и трагика једног живота. Борба, 17. јануар 1952. Стр. 2.
- Веселинка Кастратовић Ристић, Ана Панић: Слобода је за нас сан. Тематски каталог предмета из фонда Музеја Југославије који документују живот у логорима и репресивне мере у току Другог светског рата. Београд, Музеј Југославије 2022. ISBN 978-86-84811-71-6.
- Комеморативна изложба сликарских радова Душана Влајића (1911-1945). Београд, 1952.
- Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит.
- Vlajić, Dušan; Aleksa Čelebonović (1959). Dušan Vlajić - Slikari i vajari (на језику: (језик: српски)). Београд: Prosveta.