Душан Влајић

Душан Влајић
Душан Влајић
	Н. Граовац: Портрет сликара Душана Влајића
Лични подаци
Датум рођења	29. август 1911.
Место рођења	Шабац, Краљевина Србија
Датум смрти	20. јун 1945. (33 год.)
Место смрти	Жарково, Србија, Југославија

Душан Влајић (Шабац, 29. август 1911 — Жарково, 20. јун 1945^[1]) био је српски сликар и архитекта.

Биографија

Душан Влајић је рођен у Шапцу где је завршио основну школу и гимназију, а на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду је диломирао 1934. Сликарство је учио у приватној школи нашег понатог сликара Јована Бијелића. Огледао се у техникама: цртеж, акварел, темпера, пастел и уље, а сликао је портрете и пејсаже. За време Другог светског рата је био у немачком заробљеништву у официрском логору Оснабрик, где се посветио уметничком раду. Непосредно по изласку из логора преминуо је од последица болести добијене у логору.^[2]

Први пут је излагао на Јесењој изложби у Београду 1935. године, а посмртна изложба му је организована у Београду и Паризу 1952. Велики број његових предратних дела је изгорело приликом бомбрадовања Београда 1941. и 1944. године, а многа дела настала током рата у заробљеништву настрадала су у бомбардовању логора 1944.^[3] Преживела дела се чувају у Музеју савремене уметности, Народном музеју у Београду, Музеју Југославије^[4] као и у другим јавним и приватним колекцијама. Припадао је уметничкој групи „Десеторо” са којом је излагао.

Сликарска група „Десеторо“

Сликарска група „Десеторо“ је заједнички излагала 1940. године у Београду и Загребу. Групу су сачињавали: Даница Антић, Боривој Грујић, Никола Граовац, Душан Влајић, Миливој Николајевић, Јурица Рибар, Љубица Сокић, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић и Богдан Шупут.^[5]^[6] Иако по свом саставу хетерогена, група се састојала од 2 жене и 8 мушкараца, било је ту академских сликара, интелектуалаца са факултетским образовањем, али и сликара по вокацији, припадали су разним друштвеним слојевима од радништва, интелегенције до буржоазије. Заједничко овој групи је било то, што су сви били сликари и ђаци Јована Бијелића. Неки од ових уметника су страдали у Другом светском рату, а они који су преживели били су значајни ликовни ствараоци у послератном периоду.