Душан Кведер

Душан Кведер Томаж (Шентјур при Цељу, 9. април 1915Београд, 12. март 1966), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније и народни херој Југославије.

ДУШАН КВЕДЕР
Dušan Kveder 1964.jpg
Душан Кведер
Датум рођења(1915-04-09)9. април 1915.
Место рођењаШентјур при Цељу
 Аустроугарска
Датум смрти12. март 1966.(1966-03-12) (50 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1933.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
СлужбаИнтернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19371939.
19411955.
Чингенерал-пуковник у резерви
У току НОБ-акомесар Деветог корпуса
командант ГШ НОВ и ПОС
Народни херој од15. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден југословенске заставе
Орден за храброст
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Душан Кведер рођен је 9. априла 1915. године у Шентјуру код Цеља. Отац му је био учитељ. Политички је почео да делује још са шеснаест година у омладинским друштвима у Птујској гимназији. Због тога је 1931. године био искључен из школе на годину дана. После матуре 1933. године, уписао се на Технички факултет у Загребу. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је исте године. На Одељењу за хемију је основао партијску ћелију. Због исписивања парола у Птују био је ухапшен и осуђен на шест месеци затвора. По изласку из затвора вратио се у Птуј и наставио рад у Месном комитету Комунистичке партије.

У јесен 1934. године уписао се на Правни факултет у Љубљани, али је због болести морао да се врати у Птуј. Од јесени 1935. до лета 1936. године био је члан Покрајинског комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) за Словенију. Постао је и уредник часописа „Млада пота“ (Млади путеви) и то од 8. новембра 1935. до 23. јуна 1936. године, када је часопис забрањен. Полиција је издала налог за хапшење уредника, али је Кведер емигрирао у Француску.

У Паризу је скупљао добровољце за Интернационалне бригаде у Шпанији и постао представник у Југословенској комисији за емиграцију при Комунистичкој партији Француске. Поред осталог, био је и уредник „Гласа исељеника“ од септембра 1936. до августа 1937. године. Од августа 1937. учествовао је у Шпанском грађанском рату. Постао је политички комесар 129. интернационалне бригаде и добио чин капетана Шпанске републиканске армије.

После слома републиканских снага био је од фебруара 1939. до маја 1941. године у логорима Француске и Немачке, одакле је јула 1941. успео да побегне у домовину. Одмах је успоставио везу са Централним комитетом КП Словеније, па је августа 1941. године послан у Доњу Штајерску, где је у октобру постао командир Брежичке чете. После распада чете отишао је у Долењску, где је именован за комесара Другог штајерског батаљона и на тој функцији остао од 14. децембра 1941. до 4. априла 1942. године, кад је именован за политичког комесара Друге групе одреда. Касније је та група прерасла у Четврту оперативну зону, а Кведер је од 26. децембра 1942. до маја 1943. године био њен политички комесар. Затим је поновно отишао у Долењску и био инструктор ЦК КП Словеније и Главног штаба Словеније.

Августа 1943. године именован је за начелника Оперативног одељења Главног штаба за Словенију, а 17. октобра 1943. за комесара Треће (Алпске) оперативне зоне. 22. децембра преузео је функцију комесара Деветог корпуса. Крајем 1943. године постао је начелник Главног штаба НОВ и ПО Словеније.

После ослобођења Југославије био је на високим положајима у Југословенској народној армији (ЈНА). У Совјетском Савезу је од 1946. до 1948. године завршио Вишу војну академију „Ворошилов“. Затим је био помоћник команданта Војне академије у Београду, први уредник „Војне енциклопедије“ и главни уредник стручног гласила „Војно дело“. Као помоћник начелника Генералштаба, с чином генерал-пуковника ЈНА, преведен је 1955. године у резерву.

Исте године именован је за амбасадора ФНР Југославије у Етиопији. Од 1956. до 1957. године био је амбасадор у Западној Немачкој, а од 1958. до 1962. у Индији. Од 1962. до 1965. године био је помоћник Савезног секретара за иностране послове. Године 1965. именован је за амбасадора у Уједињеном Краљевству.

Умро је 12. марта 1966. године у Београду. Сахрањен је у Гробници народних хероја у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одилковања, међу којима су — Орден партизанске звезде првог и другог реда, Орден заслуга за народ првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден југословенске заставе другог реда и Орден за храброст (двапут одликован). Од иностраних одликовања носилац је пољског Реда крижа Гринвалда првог реда. Орденом народног хероја одликован је 15. јула 1952. године.

ЛитератураУреди