Душан Костић
Душан Костић (Пећ, 23. јануар 1917 — Мељине, 19. октобар 1997) био је српски књижевник.[1][2]
Душан Костић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 23. јануар 1917. |
| Место рођења | Пећ Краљевина Црна Гора |
| Датум смрти | 19. октобар 1997. (80 год.) |
| Место смрти | Мељине Савезна Република Југославија |
Биографија уреди
Рођен је у Пећи. Детињство је провео у Плаву где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио у Беранама, а потом Филозофски факултет у Београду.[3][4] Још као студент, пре Другог светског рата, писао је револуционарне песме. Учествовао је у рату као партизан. После рата је био уредник Радио Београда, листа „Борба“, „Књижевних новина“, часописа „Младост“, „Књижевност“, „Савременик“.
Написао је више збирки песама: „Пјесме“, „Земљи вољеној“, „Поема о граду и љубави“, „Прољеће над ровом“, „Говор земље и мреже“. Написао је затим више романа: „Глува пећина“, „Сутјеска“, „Модро благо“ и „Гора коштанова“.[3]
За свој рад добио је више награда, међу којима и награду Удружења књижевника Србије за дечју поему „Градић Јеленгај“ и за збирку песама „Зов лишћа“. Добио је 1979. Змајеву награду за дело „Постојбина маслине“. Добитник је Октобарске награде града Херцег Нови.[5]
Референце уреди
- ^ Поезија/Душан Костић[мртва веза]
- ^ „Душан Костић”. poezijasustine.rs. Приступљено 31. 1. 2022.
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 377.
- ^ Село/Душан Костић
- ^ „fake-poet/Душан Костић”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2014. г. Приступљено 20. 07. 2014.
Литература уреди
- ТИХА ЖЕТВА, Избор и поговор Ристо Тошовић. Библиотека Бразде, Савремени југословенски писци. Уредник Гвидо Тартаља. Просвета, Београд, 1959.