Википедија

Душан Синдик

Душан Синдик (Београд, 16. април 1933 — Београд, 30. јун 2017) био je српски историчар, који је свој радник век провео при Историјском институту САНУ. Интересовања и истраживања Душана Синдика била су фокусирана на објављивање средњовековне историјске грађе, уз посебне осврте на одређене теме, попут историје Јевреја на просторима Балкана у средњем веку, али и познијем добу.

Душан Синдик
Историчар Душан Синдик
Датум рођења(1933-04-16)16. април 1933.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
Датум смрти30. јун 2017.(2017-06-30) (84 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

Биографија уреди

 
Илија Синдик, отац Душана Синдика

Рођен је 16. априлa 1933. године у Београду, престонице тадашње Краљевине Југославије. Потицао је из старе и угледне породице бокељских Срба римокатоличке вере, а његов отац, академик Илија Синдик (1888–1958), био је један оснивача Историјског института Српске академије наука и уметности (1947) и његов други директор (1954–1958). Млади Душан је своје школовање започео у Кикинди, а наставио у родном граду, где је завршио основну школу и гимназију, постао студент Филозофског факултета и дипломирао 1955. године на групи за историју. Прво запослење нашао је у Библиотеци града Београда, потом су уследила премештања у Југословенски библиографски институт и Јеврејски историјски музеј, да би од 1962. године до пензионисања (1998) радни век провео у Историјском институту. Преминуо је у Београду 30. јуна 2017. године.

Научни рад уреди

 
Зграда Историјског Института САНУ, где је Душан Синдик провео радни век

Научно­истраживачка интересовања Душана Синдика обухватала су разнолико проучавање прошлости Јевреја на тлу модерне Србије, бављење занимљивом личношћу грофа Саве Владиславића, али пре свега изучавање и издавање историјских извора за историју Срба у средњем веку, са особитим нагласком на дипломатичку грађу. Уз академике Владимира Алексејевича Мошина (1894–1987) и Симу Ћирковића (1929– 2009) учествовао је у великом пројекту Историјског института, припремању и објављивању тзв. Српског дипломатара. Вишедеценијски труд делимично је капитализован 2011. године, када је први том Зборника средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника (1186–1321) напокон угледао светлост дана. Од тројице аутора, само је Душан Синдик био и даље међу живима.

 
Први том "Зборника средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника (1186–1321)"

Током дугих година припреме овог монументалног дела, Синдик је обилазио архиве, расуте широм Европе, у којима се чувају српске средњовековне дипломатичке исправе. Из тих боравака на Светој Гори, у Венецији, Дубровнику, Котору, Москви и Санкт Петербургу (ондашњем Лењинграду), произишле су многе студије које су постале драгоцена лектира и обавезан приручник истраживачима српског средњовековља. Од многобројних, вреди посебно поменути следеће наслове: Српске повеље у светогорском манастиру Светог Павла, Понтификал Которске бискупије у Лењинграду, Marginalia catharensia, Српска средњовековна акта у манастиру Хиландару, Српски средњовековни печати у манастиру Хиландару, итд. У сарадњи са Горданом Томовић приредио је књигу Писци средњовјековног латинитета, која је објављења 1996. године на Цетињу као први том у серији Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека.[1]

Библиографија[2] уреди

Монографије

Расправе, чланци и прилози

  • Синдик, Душан (1959). „Радови др. Илије Синдика, дописног члана”. Историски часопис. 8 (1958): 361—365. 
  • Muzej Saveza jevrejskih opština Jugoslavije // Jevrejski almanah 1959–1960. – Beograd : Savez jevrejskih opština Jugoslavije [b.g.], 194–200.
  • О јеврејским школама у Београду у XIX веку // Јеврејски алманах 1961–1962. – Београд: Савез јеврејских општина Југославије, 1962, 98–109.
  • Синдик, Душан (1965). „Једна или две жичке повеље?”. Историјски часопис. 14-15 (1963-1965): 309—315. 
  • Старине села Рогова / Душанка Бојанић­ Лукач, Д. Синдик // Зборник Филозофског факултета. Београд 10/1 (1968) 289–292. – Résumé.
  • Синдик, Душан (1972). „Ко је аутор оснивачке повеље храма св. Николе у Хвосну?”. Историјски часопис. 19: 67—77. 
  • Простагма цара Јована VIII и Хоризма деспота Димитрија Палеолога // Зборник Владимира Мошина. – Београд : Савез библиотечких радника Србије, 1977, 205–212.
  • Српске повеље у светогорском манастиру Светог Павла // Мешовита грађа (Miscellanea) 6 (1978) 183–205.
  • Тестаменти Саве Владиславића // Мешовита грађа (Miscellanea) 8 (1980) 141–159.
  • Начин објављивања средњовековних споменика // Међународни научни скуп
  • Текстологија средњовековних јужнословенских књижевности / ур. Димитрије Богдановић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 1981, 433–435. – (Научни скупови ; 10. Одељење језика и књижевности ; 2)
  • Синдик, Душан (1983). „Завештање духовника Никанора из 1685. године”. Историјски часопис. 29-30 (1982-1983): 207—222. 
  • Из Хиландарског архива // Хиландарски зборник 5 (1983) 69–79. – [Résumé]
  • Синдик, Душан (1984). „Понтификал Которске бискупије у Лењинграду: Претходно саопштење”. Историјски часопис. 31: 53—66. 
  • Архив Константина Јиричека // Историјски гласник 1–2 (1984) 109–119.
  • Синдик, Душан (1988). „Marginalia catharensia”. Историјски часопис. 34 (1987): 29—35. 
  • Синдик, Душан (1988). „О савладарству краља Стефана Радослава”. Историјски часопис. 35: 23—29. 
  • Синдик, Душан (1991). „Которска исправа из 1200. године”. Историјски часопис. 37 (1990): 197—203. 
  • Две повеље у Хиландару о Ивану Кастриоту и синовима // Становништво словенског поријекла у Албанији : зборник радова са међународног научног скупа / ур. Јован
  • Р. Бојовић. – Титоград : Историјски институт СР Црне Горе, 1991, 171–178.
  • Обнова и нормализација рада Гимназије : 1945–1956 // Сто година Треће београдске гимназије : прилози за историју : Треће, Класичне и Осме београдске гимназије. – Београд : Одбор за прославу : Осма београдска гимназија, 1991, 98–105.
  • Значај жичких хрисовуља за историју српског народа // Повеља 25/2 (1995) 64–68.
  • Поводом писма Саве Владисављевића генерал–фелдмаршалу Борису Петровичу Шереметову 1713. године // Зборник за историју Босне и Херцеговине 1 (1995) 175–190. – [Résumé]
  • Рад Стојана Новаковића на издавању извора за историју српског народа // Стојан Новаковић – личност и дело : научни скуп поводом 150 ­годишњице рођења (1842–1992) / ур. Владимир Стојанчевић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 1995, 325–330. Résumé. – (Научни скупови ; 77. Одељење историјских наука ; 25) 325–330.
  • Jevreji u srednjovekovnom Kotoru? // Zbornik 7 (Beograd 1997) 102–104. – Summary.
  • Синдик, Душан (1997). „О политичким и друштвеним приликама у Котору крајем XІІ века”. Црква Светог Луке кроз вјекове: Зборник радова. Котор: Српска православна црквена општина. стр. 13—21. 
  • Прилог биографији Саве Владиславића // Сентандрејски зборник 3 (1997) 163–172. – Резюме.
  • Повеље српских патријарха Саве, Спиридона и Никодима // Хиландарски зборник 9 (1997) 99–117. – [Résumé]
  • Наговештаји исламизације Босне // Ислам, Балкан и велике Силе (XIV–XX век) : међународни научни скуп / одг. ур. Славенко Терзић. – Београд : Историјски институт САНУ, 1997, 159–163. – Summary. – (Зборник радова ; 14)
  • Печати поглавара Српске православне цркве у средњем веку // Спаљивање моштију Светога Саве: 1549–1994 : зборник радова / [уређивачки одбор зборника епископ шумадијски Сава и др.]. – Београд : Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 1997 [1998], 217–221.
  • Синдик, Душан (1998). „Печат светог Саве на Карејском типику”. Свети Сава у српској историји и традицији. Београд: САНУ. стр. 135—140. 
  • Српска средњовековна акта у манастиру Хиландару // Хиландарски зборник 10 (1998) 9–134. – [Résumé]
  • Значај которских извора за историју Црне Горе // Средњовековна историја Црне Горе као поље истраживања : зборник радова са округлог стола Историјског института. – Подгорица : Историјски институт Републике Црне Горе, 1999, 35–43. – Résumé.
  • Повеља ћесара Угљеше // Зборник радова Византолошког института 38 (1999/2000) 385–394. – [Résumé]
  • Српски средњовековни печати у манастиру Хиландару // Међународни научни скуп Осам векова Хиландара, историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура. – Београд : Српска академија наука и уметности, 2000, 229–237. – Summary. – (Научни скупови ; 45. Одељење историјских наука ; 27)
  • Стефан Немања и Котор // Међународни научни скуп Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви – историја и предање / ур. Јованка Калић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 2000, 116–119. – [Résumé]. – (Научни скупови ; 94. Одељење историјских наука ; 26)
  • Хиландарска библиотекa : 8 векова : са мултимедијалним електронским каталогом рукописа Хиландарске библиотеке [мултимедија] : прва српска библиотека / уредник и координатор Србислав Букумировић ; аутори текста Надежда Синдик, Д. Синдик, Љупка Ковачевић; редактор Марина Митрић ; програмер Александра Турањанин ; дизајн Ненад Вучковић ; слајдови Душан Маровић и Славомир Матејић. Београд : Народна библиотека Србије : Мултимедиа ; Бања Лука : Народна и универзитетска библиотека ; Београд : ЈУММ, 2002.
  • Которски документи из времена краља Стефана Владислава // Краљ Владислав и Србија XIII века : научни скуп / одг. ур. Тибор Живковић. – Београд : Историјски институт, 2003, 25–30. – Summary. – (Зборник радова ; 20)
  • Печати Павловића // Земља Павловића – средњи вијек и период турске владавине : зборник радова са научног скупа / гл. ур. Милан Васић, одг. ур. Рајко Кузмановић. – Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске ; Српско Сарајево : Универзитет Српско Сарајево, 2003, 395–406. – Summary. – (Научни скупови ; 5. Одјељење друштвених наука ; 7)
  • Которско Мало веће и црква Свете Тројице // Зборник радова Византолошког института 41 (2004) 271–277. – Summary.
  • Превлака 1124. и 1181. // Бока 24 (2004) 127–133.
  • Тестамент Јелене Балшић // Никон Јерусалимац – вријеме, личност, дјело : зборник радова са међународног научног симпосиона / прир. јеромонах Јован (Ћулибрк). – Цетиње : Светигора, 2004, 151–165. – (Зборник Зетске Свете Горе. Посебна издања ; коло 1 ; 18)
  • Одлука Которског већа из 1246. године // Грбаљ кроз вјекове : зборник радова са научног скупа „Грбаљ кроз вјекове“ / ур. Мирослав Пантић, Весна Вучинић. – Грбаљ : Друштво за обнову манастира Подластва, 2005, 157–163. – Summary.
  • Синдик, Душан (2008). „О првом помену Брскова” (PDF). Историјски часопис. 56: 305—309. 
  • Осврт на црквено–правне одредбе Барањског зборника // Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора : зборник радова са научног скупа / ур. Сима Ћирковић, Коста Чавошки. – Београд : Српска академија наука и уметности, Београд, 2009, 199–204. – Summary. – (Извори српског права ; 16. Одељење друштвених наука)
  • Pogled na prošlost Jevreja Jugoslavije // Mi smo preživeli – : Jevreji o holokaustu. 5. – Beograd : Jevrejski istorijski muzej : Saveza jevrejskih opština Srbije, 2009, 1–26.
  • Занимљивости из живота грофа Саве Владиславића // Глас САНУ 420. Одељење историјских наука 16 (2012) 197–208. – Summаry.
  • Jews in Serbian Medieval Written Sources // Menorah, collection of Papers, vol. 3 / ed. Eliеzer Papo, Nenad Makuljević. – Beer­Sheva : Ben­Gurion University of Negrev: Moshe David Gaon Center for Ladino Culture : Menorah; Belgrade : Faculty of Philosophy, University of Belgrade, (2013) 11–25. – ( El Prezente : studies in Sephardic culture ; 7)
  • Jevreji u pisanim pravnim spomenicima srednjovekovne Srbije // Zbornik. Jevrejski istorijski muzej – Beograd 10 (2015) 9–70. – Summary.
  • Znameniti Slovenci u Beogradu = Znameniti Slovenci v Beogradu : Društvo Slovenaca u Beogradu, Društvo Sava, Beograd 2014 : Univerzitetna knjižnica Maribor, Maribor 2015 / [tekst u katalogu Dušan Sindik, Slobodan Jakoš, Saša Verbič / prevod na slovenački Maja Đukanović]. – Maribor : Univerzitetna knjižnica Maribor, [2015]. – [31] str.

Референце уреди

  1. ^ Историјски часопис Kњ. LXVI (2017), стр. 665-666
  2. ^ Историјски часопис Kњ. LXVI (2017), стр. 645-648


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_Синдик&oldid=27568771”