Отворите главни мени

Ева Рас

српска филмска, позоришна и телевизијска глумица, сликарка и књижевница

БиографијаУреди

Рођена је у Суботици 1. јануара 1941. као Ева Марија Балаш Вагнер, од мајке Марије Балаш и оца Роберта Вагнера, мађарских Јевреја.

По завршетку гимназије долази у Београд са жељом да упише сликарство, али не успева у томе и одлучује да да се опроба на пријемном за глуму, који је упешно и положила. Дипломирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1963. године, у класи Мате Милошевића.

У својим тридесетим годинама, опробава се и као књижевница па 1972. године издаје своју прву књигу "Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши". Након тога уписује драматургију на Факултету драмских уметности, коју успешно и завршава.

Са мужем Радомиром Стевићем Расом, сликаром и графичарем, 1964. је основала Театар националне драме, где су се изводила дела искључиво домаћих писаца.

Између осталих, играла је и у филмовима Душана Макавејева, Александра Саше Петровића, Живка Николића, Емира Кустурице, Ђорђа Кадијевића, Срђана Драгојевића.., као и у ТВ-серијама Синише Павића.

Са филмом Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ (1967) постигла је светску славу и једна је од првих глумица са ових простора која се скинула на филму.[1] По многим филмским критичарима и теоретичарима, најбољу улогу је остварила играјући Гоцу у филму Александра Саше Петровића „Биће скоро пропаст света“ (1968). Играла је у великом броју мађарских филмова, које су режирали: Ливија Ђармати, Јанош Роза и Ференц Кардош.

Написала је бројне романе, збирке приповетки и песме, новинске репортаже у недељнику "Чик", колумне у листу "Политика", организовала сликарске изложбе. Говори енглески и мађарски језик.

Добитница је многих значајних награда у земљи и иностранству[2], како за глуму тако и за књижевност. :

Била је учесница треће сезоне ријалити програма Фарма 2010. године.[3] Португалски редитељ André Gil Mata снимио је филм "Како сам се заљубио у Еву Рас", на основу њене каријере.

УлогеУреди

Филмографија глумице Еве Рас
Год. Назив Улога
1960.-те
1963. Земљаци
1964. Шут Небатја
1965. Човек није тица
1965. Der Schatz der Azteken Девојка
1966. Адам и Ева 66
1967. Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ Изабела, телефонисткиња
1968. Има љубави, нема љубави
1968. Биће скоро пропаст света Гоца
1968. Парничари
1969. ТВ Буквар Микина жена Изабела
1970.-те
1970. Љубав на сеоски начин Цимерка Розика
1970. Жарки
1971. Betìa ovvero in amore per ogni gaudenza ci vuole sofferenza Тамија
1972. Мајстор и Маргарита Возач трамваја
1973. Кужиш стари мој Марина
1973. Álljon meg a menet! Иренке
1974. Autó Лили Фазекаш
1974. Álmodó ifjúság
1976. Бабино унуче (ТВ серија) Ева
1977. Ékezet Аранка
1977. Бештије Жена са беретком
1977. Gruppenbild mit Dame Рахел
1978. Отац или самоћа
1979. Minden szerdán
1979. Трофеј Маргита Ковач
1980.-те
1980. Стан
1980. Кружна путовања
1981. Касно, натпоручниче!
1982. Залазак сунца Тереза
1983. Mennyei seregek
1985. Отац на службеном путу Илонка Петровић
1986. Лепота порока Жоржова жена
1986. Сиви дом Тетка Бојка
1987. Увек спремне жене Медицинска сестра
1988. За сада без доброг наслова
1988. Шпијун на штиклама Чистачица
1987-1988. Вук Караџић Госпођа Краус
1987-1988. Бољи живот Лепосава Цигановић
1988. Пут на југ Госпођа Мендел
1989. Искушавање ђавола Крстовићка
1989. Другарица министарка
1990.-те
1990. Граница Рози
1990. Чудна ноћ
1990. Хајде да се волимо 3
1990. Бољи живот 2 Лепосава Цигановић
1991. Холивуд или пропаст
1992. Играч на жици — Радомир Стевић Рас Лично
1992. Ми нисмо анђели Баба Сера
1992. Театар у Срба
1992. Велика фрка Покерашица
1993. Византијско плаво Зорица
1993. Горила се купа у подне
1994. Највише на свету целом Мошина жена
1994. Дневник увреда 1993. Жена из самопослуге
1993-1994. Срећни људи Смиљка Миљковић
1994. Вуковар, једна прича Жена
1994. Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1994)
1995. Ориђинали
1995. Наслеђе Жена са лутком
1995-1996. Срећни људи 2 Смиљка Миљковић
1997. Горе Доле Богата госпођа
1999-2001. Породично благо Ержебет „Бета“ Стаменковић
2000.-те
2000. Сенке успомена Болничарка на пријемном
2000. А сад адио Ержебет „Бета“ Стаменковић
2002. Породично благо 2 Ержебет „Бета“ Стаменковић
2002. Држава мртвих Избеглица из Сплита
2003. Bolygótüz
2004. Јесен стиже, дуњо моја Госпођа Марта
2006. Друго стање
2006. Синовци Наставница
2006. Шејтанов ратник Станкова мајка
2005-2006. Стижу долари 2 Симка Стаменковић
2008. Сељаци Пети
2008-2009. Горки плодови Старица
2009. Хитна помоћ
2009. Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија) госпођа Марта
2010.-те
2010. Бела лађа 3 Танкосавина мајка
2010. Ма није он такав Госпођа Изабела Гароди
2011. Парада чистачица
2011. Мост на Ибру Михаела Казеле
2012. Најлепша је земља моја
2013. Звездара (ТВ серија) Мица
2017. Мамурлуци (ТВ серија)
2018. Петак 13. Гојкова баба

КњижевностУреди

Као писац, дебитовала је 1972. са књигом Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши. Шест година касније издаје једноглави роман „Сива жена“ (1978). Објављивала је романе, збирке приповедака и поезију.

Списак књига:

  • Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши (1972)
  • Сива жена (1978)
  • У дивна давна времена
  • Кад ми мама купи паре
  • Причајте нам о Малармеу
  • ... Петла на пањ... (пун назив: Положила сам главу петла на пањ, стала ногом на крило и замахнула секиром, затим копрцајуће тело одбацила далеко од себе а крваву главу хитнула преко плота против урока[4])
  • Кућа на продају
  • Рођени мртви
  • Са врха месечеве планине гледала сам свој округли гроб
  • Born dead
  • Са Евом у рај
  • Сребрна постеља
  • У арени
  • Cock on the block
  • Bed of Silver
  • Дивљи јагањци (Београд, Народна књига 2007)
  • Девојка коју нису научили да каже не (2009)
  • Тито без холивудизовања (ЗОГРАФ, НИШ 2010)
  • Vad báranyok (Budapest, Timp kiadó 2011)
  • Бадерисани Екрем и Ева (Evro-Giunti 2011)
  • Србијо, љубави моја (Jugart 2016)

СликарствоУреди

Сликарством се бави од средине осамдесетих година 20. века. Од техника користи пастел, акрилик и комбиноване технике. Излагала је на групним и самосталним изложбама. Често учествује у сликарским колонијама. Сврставају је у сликаре наивне и маргиналне уметности.

Списак Датотека:

  1. Монахиња Јефимија
  2. Елохим у Книћу
  3. Месечева планина на Мадагаскару
  4. Пастел
  5. Светлости севера
  6. Другога дана
  7. Ана Карењина
  8. Сан се не снио
  9. Св. Ђорђе на плавом коњу
  10. Овим шором, хеј, овим шором
  11. Божија светлост

Књижевне наградеУреди

Добитница је неколико књижевних награда:

Четири књиге су јој преведене на енглески језик.[5], а једна на мађарски.

Глумачке наградеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ П. Волк, Историја југословенског филма, Београд, 1986.
  2. ^ Multilingual Archive, Приступљено 2. 4. 2013.
  3. ^ Ева Рас напустила Фарму („Вечерње новости“, 26. децембар 2010)
  4. ^ Preporuka - "...Petla na panj...", Eva Ras, "Narodna knjiga" Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 11, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 2. 4. 2013.
  5. ^ Ева Рас на www.worldlingo.com (преводилац књига Тимоти Џон Бајфорд)

Види јошУреди

Спољашње везеУреди