Евионити или ебионити (грч. Ἐβιωναῖοι, хебр. םינויב א) су прва хришћанска секта. Како је Хришћанска црква настала у центру јудејства најпре је дошла у додир са самим Јеврејима. То је за последицу имало решавање односа хришћанства према јудаизму и до укидања старозаветног обредног закона 51. године. Ово нису подржали неки хришћани коју су желели да остану верни Мојсијевом обредном закону и основали су своју групу ″јудејствујућих хришћана″ односно евионита.

Ебионити су инсистирали на универзалној потреби да се следе јудејски религиозни обреди и јудејски закон, који је Исус објаснио и расветлио.[1] За њих је Исус Христос, као смртан човек, био месија и пророк но не и богочовек.[2] Поштовали су Јакова Праведног, Исусовог брата, епископа Јерусалимске цркве, а одбацивали апостола Павла сматрајући га „одступником од Закона“. Евионити су временом „одбачени делом као отпадници, а делом као јеретици".[3]

Референце уреди

  1. ^ Kaufmann Kohler, "Ebionites", in: Isidore Singer & Cyrus Alder (ed.), Jewish Encyclopedia, 1901-1906.
  2. ^ Encyclopedia Britannica: Ebionites
  3. ^ Gibbon: Decline & Fall of the Roman Empire, v.1, pp. 416

Литература уреди

  • Зоран Д. Луковић: Верске секте, Треће измењено и допуњено издање, издавачка кућа „Драганић“, Православна мисионарска школа