Европско првенство у атлетици на отвореном 1990 — скок удаљ за мушкарце

Скок удаљ у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 1990. у Сплиту одржан је 29. и 30. августа на стадиону Пољуд.

Земље учеснице уреди

Учествовала су 22 такмичара из 14 земаља.

Рекорди уреди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1990.
Светски рекорд Боб Бимон   Сједињене Државе 8,90 Мексико Сити, Мексико 18. октобар 1968
Европски рекорд Роберт Емијан   Совјетски Савез 8,86 Цахкадзор, СССР 22. мај 1987
Рекорд Европских првенстава Луц Домбровски   Источна Немачка 8,41 Атина, Грчка 9. септембар 1982
Роберт Емијан   Совјетски Савез 8,41 Штутгарт, Западна Немачка 29. август 1986
Најбољи светски резултат сезоне Мајк Пауел   Сједињене Државе 8,66 Вилнев д’Аск, Француска 29. јун 1990
Најбољи европски резултат сезоне Роберт Емијан   Совјетски Савез 8,32 Барселона, Шпанија 16. јул 1990

Најбољи резултати у 1990. години уреди

Најбољи атлетичари у скоку удаљ 1990. године пре почетка европског првенства (26. августа 1990) заузимало је следећи пласман на европској и светској ранг листи (СРЛ).[1]

1. Роберт Емијан   Совјетски Савез 8,32 16. јул 4. СРЛ
2. Sergey Podgayni 8,25 18. август 5. СРЛ
3. Борут Билач   Југославија 8,24 5. јул 6. СРЛ
4. Вјачеслав Бордуков   Совјетски Савез 8,21 18. август 7. СРЛ
5. Ђовани Еванђелисти   Италија 8,19 19. мај
6. Владимир Ратушков   Совјетски Савез 8,16 11. август
7. Фаусто Фриђерио   Италија 8,15 16. јул =10. СРЛ
8. Стјуарт Фокнер   Велика Британија =10. СРЛ
9. Сергеј Кравченко   Совјетски Савез 8,11 2. јун
10. Андреј Игнатов 6. јул
11. Андре Милер   Источна Немачка 8,11 19. август 13. СРЛ
22. Синиша Ерготић   Југославија 8,00 11. август
41. Ненад Стекић   Југославија 7,90 24. јун

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на ЕП.

Освајачи медаља уреди

     
Дитмар Хаф
  Западна Немачка
Анхел Ернандез
  Шпанија
Борут Билач
  Југославија

Резултати уреди

Квалификације уреди

У квалификацијама такмичари су били подељени у две групе. Квалификациона норма за улазак у финале износила је 7,95 метара.[2] Норму су прескочило 7 такмичара, а осталих 5 пласирали су се на основу постигнутог резултата(кв).[3][4]

Пласман Група Такмичар Земља Резултат Белешке
1. Б Јармо Карна   Финска 8,13 КВ
2. Б Frans Maas   Холандија 8,04 КВ
3. Б Дитмар Хаф   Западна Немачка 8,04 КВ
4. Б Борут Билач   Југославија 8,02 КВ
5. Б Богдан Тудор   Румунија 8,02 КВ
6. Б Анхел Ернандез   Шпанија 8,00 КВ
7. А Синиша Ерготић   Југославија 7,99 КВ
8. Б Владимир Ратушков   Совјетски Савез 7,93 кв
9. А Марк Форсајт   Уједињено Краљевство 7,91 кв
10. Б Ђовани Еванђелисти   Италија 7,91 кв
11. А Кристијан Томас   Западна Немачка 7,90 кв
12. А Костантинос Кукодимос   Грчка 7,90 кв
13. А Андре Милер   Источна Немачка 7,85
14. А Јуха Киви   Финска 7,70
15. А Жан-Луј Рапнуј   Француска 7,68
16. А Фаусто Фриђерио   Италија 7,62
17. А Милко Кампус   Италија 7,57
18. Б Стјуарт Фокнер   Уједињено Краљевство 7,48
19. Б Данијел Иванов   Бугарска 7,41
20. Б Карлос Кастилбранко   Португалија 6,96
Роберт Емијан   Совјетски Савез БП
Ненад Стекић   Југославија БП

Финале уреди

Пласман Такмичар Земља Резултат Белешке
  Дитмар Хаф   Западна Немачка 8,25 ЛР
  Анхел Ернандез   Шпанија 8,15
  Борут Билач *   Југославија 8,09
4. Frans Maas   Холандија 8,00
5. Владимир Ратушков   Совјетски Савез 7,99
6. Јармо Карна   Финска 7,95
7. Ђовани Еванђелисти   Италија 7,93
8. Богдан Тудор   Румунија 7,86
9. Синиша Ерготић   Југославија 7,83
10. Костадинос Кукодимос   Грчка 7,79
11. Марк Форсајт   Уједињено Краљевство 7,79
12. Кристијан Томас   Западна Немачка 7,74
  • Освајач бронзане медаље у скоку удаљ Борут Билач, био је дисквалификован због сумње на допинг [5] али је касније ослобођен оптужби и враћена му је медаља.[6].

Извори уреди