Европско првенство у фудбалу до 21 године 2019.

Европско првенство у фудбалу до 21 године (познато и као УЕФА Европско омладинско првенство 2019.) биће 22. издање УЕФА Европског првенства до 21 године (25. издање ако је укључено и доба млађе од 23 године), који организује Међународна омладинска фудбалска заједница УЕФА за мушке групе до 21. године у Европи. Домаћин финалног турнира ће бити Италија (само неких утакмица и Сан Марино) средином 2019. године, након што је извршни одбор УЕФА изабрао њихову кандидатуру 9. децембра 2016. године у Ниону, у Швајцарској.[1][2]

Европско првенство у фудбалу до 21 године 2019.
Лого Европског првенства у фудбалу до 21 године 2019.png
Детаљи такмичења
Држава домаћинИталија Италија
Сан Марино Сан Марино
Датум16. јун30. јун 2019.
Тимови12 (из 1 конфедерације)
Стадион(и)6 (из 6 градова града)
Финалне позиције
Шампион Шпанија (5. титула)
Друго место Немачка
Статистике турнира
Одиграно утакмица21
Постигнуто голова78 (3,71 по мечу)
Укупно гледалаца214.637 (10.221 по мечу)
Најбољи стрелацНемачка Лука Валдшмит
(7 голова)
Најбољи играчШпанија Фабијан Руиз
Пољска 2017.
Мађарска, Словенија 2021. →

Укупно 12 репрезентација ће учествовати на овом турниру, са играчима рођеним 1. јануара 1996. или касније.[3]

Као и претходна првенства до 21 године која су се одржавала годину дана пре Олимпијаде, овај турнир ће служити као европски квалификациони турнир за Олимпијске игре 2020. Четири најбоља тима тј. полуфиналисти ће се пласирати из Европе на Олимпијске игре 2020. у Токију, у Јапану, где ће их представљати играчи до 23. године, с тим што ће само тројици играча од 23. година бити допуштено да играју за једну омладинску репрезентацију.[4] По први пут ће се користити ВАР технологија на Европском првенству за младе до 21. године.[5]

Немачка брани титулу.

Избор домаћинаУреди

Фудбалски савез Италије је потврдила да ће Италија понудити да буде домаћин турнира 2019. године, [6] такође је и Фудбалски савез Сан Марина укључен у домаћинство турнира 2019. Италија и Сан Марино су именовани за домаћине на састанку Извршног одбора УЕФА у Ниону 9. децембра 2016. године.[1]

ДворанеУреди

Дана 9. децембра 2016. године, Фудбалски савез Италије је одабрао места одржавања турнира (укључујући једно у Сан Марину):[7]

Болоња Ређо Емилија Чезена
Стадион Ренато Дал'Ара Стадион Чита дел Триколоре Стадион Дино Мануци
Капацитет: 38.279 Капацитет: 21.584 Капацитет: 20.198
     
Трст Удине Серавале
Стадион Нерео Роко Стадион Фријули Стадион Олимпико Серавале
Капацитет: 28.565 Капацитет: 25.144 Капацитет: 6.664
     

КвалификацијеУреди

Свих 55 земаља УЕФА ушло је у такмичење, а са домаћинима Италијом који су се аутоматски квалификовали на турнир (други ко-домаћини Сан Марино се неће квалификовати аутоматски), осталих 54 тимова ће се такмичити у квалификацијама да би се одредило осталих 11 репрезентација које ће учествовати на финалном турниру.[8] The qualifying competition, which will take place from March 2017 to November 2018, consists of two rounds:[3] Квалификационо такмичење, које ће се одржати од марта 2017. до новембра 2018. године, састоји се од два круга:[3]

  • Квалификациона група: 54 екипе су састављене у девет група од по шест тимова. Свака група игра по формату домаћин-гост. Девет победника група се директно квалификује на Европско првенство, док четири најбољепласирана другопласирана тимова из група (не рачунајући резултате против шестопласираних тимова у групи) иду у Плеј-оф.
  • Плеј-оф: Четири екипе су подељене у две групе како би одиграли полуфиналне мечеве. Победници из полуфиналних мечева су се пласирали на Европско првенство.

Квалификоване репрезентацијеУреди

Следеће репрезентације су се квалификовале на финални турнир.

Репрезентација Квалификовани као Датум квалификације Укупно наступа Последњи наступ Најбољи пласман
  Италија Домаћин 9. децембар 2016 20 2017 (полуфинале) Шампион (1992, 1994, 1996, 2000, 2004)
  Шпанија Победник групе 2 6. септембар 2018 14 2017 (другопласирани) Шампион (1986, 1998, 2011, 2013)
  Француска Победник групе 9 7. септембар 2018 9 2006 (полуфинале) Шампион (1988)
  Енглеска Победник групе 4 11. октобар 2018 15 2017 (полуфинале) Шампион (1982, 1984)
  Србија Победник групе 7 12. октобар 2018 11 2017 (групна фаза) Шампион (1978)
  Немачка Победник групе 5 12. октобар 2018 12 2017 (шампион) Шампион (2009, 2017)
  Хрватска Победник групе 1 15. октобар 218 3 2004 (групна фаза) Групна фаза (2000, 2004)
  Данска Победник групе 3 16. октобар 2018 8 2017 (групна фаза) Полуфиналиста (1992, 2015)
  Белгија Победник групе 6 16. октобар 2018 3 2007 (полуфинале) Полуфиналисти (2007)
  Румунија Победник групе 8 16. октобар 2018 2 1998 (четвртфинале) Четвртфиналисти (1998)
  Пољска Победник у Плеј-оф рунди 20. новембар 2018 7 2017 (групна фаза) Четвртфиналисти (1982, 1984, 1986, 1992, 1994)
  Аустрија Победник у Плеј-оф рунди 20. новембар 2018 1 Дебитанти

ЕкипеУреди

Свака репрезентација мора да има екипу састављену од најмање 23 играча, од којих 3 морају бити голмани. Ако је играч повређен или болестан довољно озбиљно да спречи своје учешће на турниру, пре почетка меча свог тима, може га заменити други играч.[3]

ГрупеУреди

ЖребУреди

Жреб за финални турнир је одржан 23. новембра 2018. у 18:00 CET (UTC+1) у седишту фирме Ламборгини у италијанском селу Сант'Агата Болоњезе. [9][10][11], а водио га је амбасадор турнира Андреа Пирло који је победио на овом турниру 2000. године.[12]

12 тимова је подељено у три групе од по четири репрезентација. Домаћини Италија су смештени у групу А на позицију 1, док су остали тимови били распоређени према рангирању коефицијента након завршетка квалификациог фазе, израчунати на основу следећег:[12]

ШешириУреди

У свакој групи је домаћин или једна екипа из Шешира 1 (која је била повучена на позицију Б1 или Ц1), и један тим из Шешира 2 и два тима из Шешира 3 (који су били повучени на било коју позицију 2-4 у групама) ). Шешири за извлачење су следећи:[13]

Домаћин
Репрезентација
  Италија
Шешир 1
Репрезентација Коеф.
  Немачка 39,913
  Енглеска 37,946
Шешир 2
Репрезентација Коеф.
  Шпанија 37,774
  Данска 35,533
  Француска 35,182
Шешир3
Team Коеф.
  Србија 33,083
  Хрватска 32,952
  Белгија 32,122
  Аустрија 31,767
  Пољска 30,946
  Румунија 29,259

ГрупеУреди

Група А Група Б Група Ц

  Италија (домаћин)
  Шпанија
  Пољска
  Белгија

  Немачка
  Данска
  Србија
  Аустрија

  Енглеска
  Француска
  Румунија
  Хрватска

Групна фазаУреди

Победници група се пласирају у полуфинале, а после одигране групне фазе се ствара табела другопласираних из које најбољепласирани пролази у полуфинале нокаут фазе-елиминационе фазе.

ПравилаУреди

У случају нерешеног резултата: У групној фази, тимови се рангирају према бодовима (3 бода за победу, 1 бод за нерешен исход, 0 бодова за пораз) и ако су везани за бодове, примењују се следећи критеријуми, у датом редоследу (Чланови 18.01 и 18.02):[3]

  1. Освојени бодови;
  2. Међусобни скор (мечеви између тимова који имају идентичан број бодова);
  3. Гол разлика у мечевима између тимова;
  4. Голови постигнути у мечевима између та два или више тимова;
  5. Укупна гол разлика ;
  6. Укупно постигнутих голова;
  7. Шутеви са пенала само ако два тима имају исти број бодова;
  8. Дисциплински бодови (црвени картон=3 бода, жути картон=1 бод, искључење због два жута картона=3 бода);
  9. Позиција у УЕФА рангирању коефицијента националног тима до 21 године .
  • Сва времена су локална CEST (UTC+2).[14]
  • Легенда:
  Пласирали се у нокаут фазу
  Бараж за нокаут фазу
  Испали у групној фази

Група АУреди

Табела групе А И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.   Шпанија (П) 3 2 0 1 8 4 +4 6
2.   Италија (Д) 3 2 0 1 6 3 +3 6
3.   Пољска (Е) 3 2 0 1 4 7 -3 6
4.   Белгија (Е) 3 0 0 3 4 8 -4 0

  Италија3:1  Шпанија
Кјеза   36',   64'
Пелегрини   82' (пен.)
Извештај Себаљос   9'
Гледалаца: 26.432
Судија:   Сердар Гозубујук

  Италија0:1  Пољска
Извештај Бијелик   40'
Гледалаца: 26.890
Судија:   Алексеј Кулбаков


  • (Д) - домаћин
  • (П) - пролазак даље
  • (Е) - елиминација

Група БУреди

Табела групе Б И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.   Немачка (П) 3 2 1 0 10 3 +7 7
2.   Данска (П) 3 2 0 1 6 4 +2 6
3.   Аустрија (Е) 3 1 1 1 4 4 0 4
4.   Србија (Е) 3 0 0 3 1 10 -9 0

  Србија0:2  Аустрија
Извештај Волф   37'
Хорват   78'
Гледалаца: 5.421
Судија:   Андреас Екберг
  Немачка3:1  Данска
Рихтер   28',   52'
Валдшмит   65'
Извештај Сков   73' (пен.)
Гледалаца: 7.131
Судија:   Оријел Гринфилд

  Данска3:1  Аустрија
Педерсен   33',   77'
Олсен   90+3'
Извештај Линхарт   47'
Гледалаца: 7.297
Судија:   Гиорги Кабаков
  Немачка6:1  Србија
Рихтер   16'
Валдшмит   30',   37',   80'
Дауд   69'
Мајер   90+2'
Извештај Живковић   85' (пен.)
Гледалаца: 9.837
Судија:   Иштван Ковач

  Аустрија1:1  Немачка
Дансо   24' (пен.) Извештај Валдшмит   14'
Гледалаца: 9.100
Судија:   Андрис Треманис
  Данска2:0  Србија
Брун Ларсен   21'
Расмунсен   51'
Извештај
Гледалаца: 4.543
Судија:   Алексеј Кулбаков

Група ЦУреди

Табела групе Ц И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.   Румунија (П) 3 2 1 0 8 3 +5 7
2.   Француска (П) 3 2 1 0 3 1 +2 7
3.   Енглеска (Е) 3 0 1 2 6 9 -3 1
4.   Хрватска (Е) 3 0 1 2 4 8 -4 1

  Енглеска1:2  Француска
Фоден   54' Извештај Иконе   89'
Ван-Бисака   90+5' (аг.)
Гледалаца: 11.288
Судија:   Срђан Јовановић

  Енглеска2:4  Румунија
Греј   79'
Абрахам   87'
Извештај Пушкаш   76' (пен.)
Хаги   85'
Коман   89',   90+3'
Гледалаца: 8.440
Судија:   Андреас Екберг

  Француска0:0  Румунија
Извештај
Гледалаца: 12.861
Судија:   Георги Кабаков

Табела другопласираних репрезентацијаУреди

Табела другопласираних репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1. Ц   Француска 3 2 1 0 3 1 +2 7
2. А   Италија 3 2 0 1 6 3 +3 6
3. Б   Данска 3 2 0 1 6 4 +2 6
  • Легенда:
  Пласман у Нокаут фазу (полуфинале)
  Борба за Олимпијски Плеј-оф
  • Напомена: У случају да Енглеска, која није члан Међународног олимпијског комитета и због тога није подобна за Олимпијаду, напредује у полуфинале, олимпијскo доигравање ће се играти између двеју другопласираних репрезентација, не квалификујући се за полуфинале, да би се одлучио последњи УЕФА тим који се квалификује за Летњу олимпијаду 2020.[13]
  • Утакмице полуфинала зависе од тога која се другопласирана репрезентација квалификује (Члан 17.02 Правилника):[3]
Најбољи другопласирани тим Најбоље другопласирани мечеви Друго полуфинале
Група А Победник Групе Б Победник Групе А — Победник Групе Ц
Група Б Победник Групе А Победник Групе Б — Победник Групе Ц
Група Ц Победник Групе А Победник Групе Б — Победник Групе Ц

Елиминациона фазаУреди

 
ПолуфиналеФинале
 
      
 
27. јунБолоња
 
 
  Шпанија 4
 
30. јунУдине
 
  Француска 1
 
  Шпанија 2
 
27. јунРеђо Емилија
 
  Немачка 1
 
  Немачка 4
 
 
  Румунија 2
 

ПолуфиналеУреди


  Немачка4:2  Румунија
Амири   21',   90+4'
Валдшмит   51' (пен.),   90'
Извештај Пушкаш   26' (пен.),   44'
Гледалаца: 16.211
Судија:   Оријел Гринфилд

ФиналеУреди

  Шпанија2:1  Немачка
Фабијан   7'
Олмо   69'
Извештај Амири   88'
Гледалаца: 23.232
Судија:   Срђан Јовановић

Репрезентације које су се квалификовале на Олимпијске игреУреди

Следеће четири репрезентације су се квалификовале на турнир у фудбалу на Олимпијским играма 2020.

Репрезентација Датум квалификације Претходни наступ на ОИ1
  Шпанија 22. јун 2019. 10 (1920, 1924, 1928, 1968, 1976, 1980, 1992, 1996, 2000, 2012)
  Немачка 23. јун 2019. 9 (1912, 1928, 1936, 1952, 1956, 1972, 1984, 1988, 2016)
  Румунија 24. јун 2019. 3 (1924, 1952, 1964)
  Француска 24. јун 2019. 12 (1900, 1908, 1920, 1924, 1928, 1948, 1952, 1960, 1968, 1976, 1984, 1996)
1 Подебљано означава шампиона за ту годину. Укошено означава домаћине за ту годину.

Коначне позицијеУреди

Поз Тим Г ИГ П Н И ГД ГП ГР Бод.
Финале
1   Шапнија А 5 4 0 1 14 6 +8 12
2   Немачка Б 5 3 1 1 15 7 +8 10
Елиминисани у полуфиналу
3   Румунија Ц 4 2 1 1 10 7 +3 7
4   Француска Ц 4 2 1 1 4 5 -1 7
Елиминисани у поредку на табели
5   Италија А 3 2 0 1 6 3 +3 6
6   Данска Б 3 2 0 1 6 4 +2 6
Елиминисани у групној фази
7   Пољска А 3 2 0 1 4 7 -3 6
8   Аустрија Б 3 1 1 1 4 4 0 4
9   Енглеска Ц 3 0 1 2 6 9 -3 1
10   Хрватска Ц 3 0 1 2 4 8 -4 1
11   Белгија А 3 0 0 3 4 8 -4 0
12   Србија Б 3 0 0 3 1 10 -9 0

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Italy to host 2019 Under-21 EURO”. uefa.com. 9. 12. 2016. 
  2. ^ „LA UEFA ASSEGNA ALL’ITALIA E SAN MARINO L’EUROPEO UNDER 21 DEL 2019”. Фудбалска федерација Сан Марино. 9. 12. 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „2017-19 UEFA European Under-21 Championship regulations” (PDF). UEFA. 
  4. ^ „OC for FIFA Competitions approves procedures for the Final Draw of the 2018 FIFA World Cup”. FIFA.com. 14. 9. 2017. 
  5. ^ „VAR to be used in UEFA Champions League knockout phase”. UEFA.com. Савез Европских фудбалских асоцијација. 3. 12. 2018. Приступљено 3. 12. 2018. 
  6. ^ „ITALY WILL SUBMIT APPLICATION TO HOST U21 2019 EUROPEAN CHAMPIONSHIP TO UEFA”. FIGC.it. 10. 7. 2015. Архивирано из оригинала на датум 26. 8. 2017. Приступљено 24. 3. 2019. 
  7. ^ „La UEFA assegna all’Italia l’Europeo Under 21 del 2019”. Фудбалски савез Италије. 9. 12. 2016. Архивирано из оригинала на датум 22. 8. 2017. Приступљено 24. 3. 2019. 
  8. ^ „Seedings set for live 2019 U21 qualifying draw”. UEFA.com. 25. 1. 2017. 
  9. ^ „Final tournament draw”. UEFA.com. 
  10. ^ „Alle 18 a Bologna il sorteggio del Campionato Europeo: l’Italia inserita nel Gruppo A”. Фудбалски савез Италије. 23. 11. 2018. 
  11. ^ „U21 EURO 2019 final tournament draw”. UEFA.com. 23. 11. 2018. 
  12. 12,0 12,1 „A tribute to U21 EURO ambassador Andrea Pirlo”. UEFA.com. 23. 11. 2018. 
  13. 13,0 13,1 „Draw Press Kit” (PDF). UEFA.com. 
  14. ^ „2019 Under-21 EURO calendar: all the fixtures”. UEFA.com. 30. 11. 2018. 

Спољашње везеУреди